1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački auto-koncerni na udaru

24. maj 2018.

Predsednik SAD ciljano se okreće protiv uvoznih automobila, pre svega onih iz Nemačke. Da bi, kako smatra, zaštitio američke proizvođače i radnike, on proglašava da strani automobili „ugrožavaju nacionalnu bezbednost“.

https://p.dw.com/p/2yEpF
Foto: picture-alliance/dpa/U. Deck

Američki predsednik Donald Tramp i zvanično je naložio Ministarstvu trgovine da proveri mogućnost uvođenja carina na uvoz putničkih i teretnih automobila, kao i na delove za njih. Prvi zadatak biće proveriti da li uvoz vozila predstavlja „opasnost za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, objavio je Tramp u Vašingtonu.

Američki predsednik poziva na istragu na osnovu člana 232. Ukaza o proširenju trgovine (Trade Expansion Act) iz 1962. jer smatra da „ključne industrije kao što su automobili i delovi za automobile imaju odlučujuću ulogu u snazi naše nacije“. Tu međutim nije samo pitanje da li uvoz Mercedesa, BMW-a ili Poršea ugrožava nacionalnu bezbednost, već – ako je to razlog, američki predsednik takve carine može da nametne samo svojim ukazom, bez saglasnosti Senata i Kongresa. Na osnovu takve „nacionalne bezbednosti“ Tramp je nedavno proglasio i nametanje carina na uvoz čelika i aluminijuma.

Iako bi sve to tek trebalo da se „proveri“, teško je verovati da neće biti pronađeni „dokazi“ o tome da strani automobili potkopavaju nacionalnu bezbednost.

Američki ministar trgovine Vilbur Ros tvrdi da „ima dokaza“ koji ukazuju da je uvoz automobila iz inostranstva „decenijama potkopavao automobilsku industriju“ SAD. Zato najavljuje „temeljnu, poštenu i transparentnu istragu“ o tome „da li takav uvoz slabi industriju SAD i utiče na nacionalnu bezbednost“.

Ishod takve istrage Tramp je na svoj tradicionalan način već najavio na Tviteru: „Ubrzo će stići velike vesti za naše velike američke radnike automobila – nakon mnogo decenija u kojima ste gubili svoja radna mesta jer su odlazila u inostranstvo. Čekali ste dovoljno dugo!“

List „Volstrit džernal“ procenjuje da bi carine na uvoz automobila iznosile do 25 odsto. Ukupan namet će zavisiti od toga u kojoj meri se pojedini modeli proizvode u samim SAD, pa iako i američki proizvođači imaju pogone u inostranstvu, na taj način će to najviše pogoditi upravo evropske, odnosno nemačke automobilske koncerne. Japanski i korejski proizvođači u svojim pogonima u SAD proizvode oko 70 odsto vozila za tamošnje tržište, kod Evropljana je to samo oko 30 procenataTo će biti težak udarac evropskim i nemačkim proizvođačima kojima je tržište SAD na drugom mestu po važnosti u svetu, odmah nakon Kine.

Verschiffung Automobile
Nova vozila čekaju na utovar u luci u BremershafenuFoto: picture-alliance/dpa/I. Wagner

Borba protiv stranih automobila svojevrsni je „krstaški pohod“ američkog predsednika. „Ako EU želi još više da povećava ionako već velike namete i prepreke američkim kompanijama koje tamo posluju, jednostavno ćemo podići carine na njihove automobile koji slobodno ulaze u SAD. Oni čine nemogućim da naše automobile (i više od toga) tamo prodajemo. To je ogromna neravnoteža u trgovini!“, pisao je Tramp još u martu.

Naravno, i u Evropi postoji određen broj „kauboja“ koji kupuju američke automobile, ali njihov broj zaista nije veliki: kada je reč o Nemačkoj, prošle, 2017. godine, oko milion i 350.000 Amerikanaca kupilo je Mercedes, BMW ili neko od vozila koncerna Folksvagen, iako bi tu trebao naglasiti da je oko 800.000 tih vozila došlo iz pogona nemačkih koncerna u Alabami (Dajmler), Južnoj Karolini (BMW) ili Tenesiju (Folksvagen).

S obzirom na trenutno slabu vrednost evra, američki proizvođači se zaista muče da pronađu kupce u Nemačkoj za svoja vozila. Prošle godine recimo, registrovano je tačno 496 vozila marke Kadilac i 1.026 vozila marke Ševrolet.

Konačno, i poznati voditelj britanske emisije o automobilima Džeremi Klarkson u svojoj knjizi je napisao: „Evropljani će pre priznati da imaju polnu bolest, nego američki automobil.“ Američke carine na evropske automobile tu ništa ne mogu da promene, osim što će da izazovu novu eskalaciju u trgovinskom sukobu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android