„Muslimani pripadaju Nemačkoj“
29. novembar 2018.
Na početku Konferencije o islamu, Zehofer je ukazao na prava i obaveze muslimana koji žive u Nemačkoj. „Muslimani pripadaju Nemačkoj“, rekao je Zehofer u Berlinu. Oni imaju jednaka prava i obaveze kao i svi građani u Nemačkoj. „U to nema nikakve sumnje“, istakao je Zehofer. To je vidan zaokret tog političara koji je na početku svog mandata na mestu predsednika bavarske CSU izjavljivao da islam ne pripada Nemačkoj.
Centralno pitanje za Konferenciju o islamu prema njegovom mišljenju jeste: kako podstaći onaj islam koji je „ukorenjen u naše društvo“? Zehofer je takođe naglasio da je njegov cilj da strani uticaj na nemačke džemate (lokalne muslimanske zajednice), zameni domaćim, nemačkim strukturama. To podrazumeva i školovanje imama. Ministar je takođe rekao da bi to trebalo da organizuju same islamske zajednice u Nemačkoj i da je školovanje imama u interesu nemačke vlade. Zehofer je istovremeno najavio da će biti pokrenut program pod nazivom „Džamije za integraciju“, preko kojeg bi islamske zajednice mogle da dobijaju pomoć za njihov rad na integraciji. On tom prilikom nije rekao koliko novca planira da izdvoji za taj program.
Novi početak
Kritike koje su se u protekle dve godine u Nemačkoj mogle čuti pre svega su se odnosile na propovednike i imame iz Nemačko-turske unije za verske poslove (DITIB). Neki imami su bili optuženi da špijuniraju vernike. Drugi kamen spoticanja bile su molitve za turske vojnike u Siriji. Teolog, prof. dr Bulent Učar, i predsednik Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj (ZMD) Ajman Mazjek založili su se za to da imami prolaze kroz školovanje, kroz svojevrsnu obuku, u Nemačkoj, a sve po uzoru na seminare za hrišćanske sveštenike.
Na konferenciju u Berlinu, ministar unutrašnjih poslova pozdravio je 240 učesnika, među kojim su predstavnici muslimanskih udruženja i organizacija, ali i nezavisne i sekularne muslimane rekavši da je taj susret početak četvrte faze Konferencije o islamu koja je inače prvi put održana 2006. Godine. To je, dodao je, istovremeno i novi početak u dijaloga sa muslimanima u Nemačkoj.
Psiholog i stručnjak za islam Ahmad Mansur za DW ukazuje na to koliko je važno da se za buduće generacije muslimana, one koji žive u Nemačkoj, stvori alternativa konzervativnom islamu. „Oni bi trebalo da budu Nemci, da budu deo nemačke demokratije, ali istovremeno i muslimani“, rekao je Mansur.
Ne može i deo Nemačke i deo Ankare
Još pre početka konferencije rasplamsala se diskusija o uticaju islamskih organizacija i o obrazovanju imama. Političar Zelenih Džem Ozdemir, poznat i kao žestok kritičar turskog predsednika Erdogana, kritikovao je dosadašnju politiku nemačkih stranaka prema islamskim udruženjima rekavši da je ona „veoma popustljiva“. „Sve stranke, kako na saveznom, tako i na pokrajinskom nivou, u potpunosti su precenile spremnost islamskih udruženja da sprovedu reforme“, izjavio je Ozdemir za list „Velt“. To, dodao je, posebno važi za DITIB. Ozdemir je ocenio da se DITIB i druga islamska udruženja moraju transformisati u predstavništva muslimana koji žive u Nemačkoj. Takva udruženja moraju da dokažu „da sa obe noge stoje na temeljima našeg Ustava i da je u našem suživotu Ustav iznad svake svete knjige“.
Opunomoćenica nemačke vlade za integraciju Anete Vidman-Mauc, ocenjuje za „Tagesšau“, centralni dnevnik javnog servisa ARD, da „onaj džemat koji želi da bude deo Nemačke, ne može da bude deo Ankare.“
sti/fab (afp, epd, kna)