„Islam iz Nemačke i za Nemačku“
28. novembar 2018.
Više od godinu dana nakon poslednje sednice Nemačke konferencije o islamu (DIK), to telo ponovo se sastaje u sredu (28.11.) u Berlinu. Dvanaest godina otkako je nemačka vlada pokrenula tu konferenciju, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) ukazuje na nove teme i nove ličnosti. Ali osnovni cilj konferencije ostaje: uspešnija verska i društveno-politička integracija 4,5 miliona muslimana u Nemačkoj.
Tokom dvodnevne manifestacije – koja je otvorena ministarskom rundom – iskristalisala su se dva elementa: pospešivanje integracije na terenu i edukacija imama u Nemačkoj. Međutim, ovo drugo povlači za sobom niz pitanja: kakva je situacija sa islamskom teologijom na nemačkim visokim školama, kako se iz inostranstva finansiraju imami i džamije i pitanje većih finansijskih doprinosa džemata (lokalnih verskih zajednica).
Donacija iz inostranstva?
„Cilj mora biti da džamije u Nemačkoj više ne zavisi od donacija iz inostranstva“, izjavio je početkom sedmice za list Bild nemački državni sekretar zadužen za unutrašnjopolitička pitanja Markus Kerber. Da li bi to moglo da znači uvođenje poreza muslimanima na istom principu kao što hrišćani u Nemačkoj plaćaju crkveni porez i finansiraju rad svojih crkava? Kerber je ukazao na to da je preduslov za uvođenje poreza da džamije ispunjavaju osnovne uslove nemačkog prava i zakona. A do toga je i dalje dalek put.
I Kerberov šef, Zehofer, jasno je uoči konferencije formulisao taj zahtev: muslimanske verske zajednice trebalo bi da se organizuju tako da ispunjavaju zahteve koji proizilaze iz ustavnog prava religija kojima se definiše saradnja sa državom, napisao je ministar Frankfurter algemajne cajtung. Organizacija i finansiranje morali bi da budu u domenu odgovornosti Nemačke, a prema državi bi morala da postoji „pouzdanost i obaveza pridržavanja sporazuma“.
Dah promena
Na početku četvrte runde Islamske konferencije, Zehofer je, kao ministar unutrašnjih poslova zadužen i za pitanja religije, zaigrao na kartu muslimana-pojedinaca, što bi bila protivteža dosadašnjim predstavnicima muslimanskih udruženja. U njih spadaju Sejran Ateš, osnivač liberalne džamije Ibn Rušd u Berlinu, kao i psiholog i stručnjak za islamizam Ahmad Mansur. I jedan i drugi zalažu se za sekularni islam. Predstavnici uticajnih organizacija, uključujući i predsednika Centralnog saveta muslimana Ajmana Mazjeka i predsednjika Tursko-islamske unije za verska pitanja (DITIB) Abdurahmana Atasoja, moraće da se suoče s tim ljudima.
Da bi se bolje shvatila ozbiljnost tog koraka, dovoljno je da se pogleda sastav prethodne Islamske konferencije. Od 2013. godine njoj nije prisustvovao nijedan takav pojedinac, već samo predstavnici islamskih udruženja. U skladu s tim, nije se govorilo o suštinskim pitanjima slobode religije, već više o pragmatičnim, ali svakako vrlo važnim stvarima kao što su recimo humanitarni rad ili muslimansko dušebrižništvo u zatvorima.
Zaokret Zehofera
Veliki značaj konferenciji daje i prisustvo Markusa Kerbera. Taj 53-godišnji ekonomista 2006. godine je, sa svojim bivšim šefom ministrom unutrašnjih poslova Volfgangom Šojbleom, i uz veliki lični doprinos, postavio nemačku islamsku konferencije na noge. Godine 2011. Kerber je napustio politiku i preuzeo mesto u vrhu Saveza nemačke industrije, ali ga je pre par meseci, na iznenađenje svih, Zehofer vratio u politiku. Kerber, zvanično državni sekretar zadužen za „pitanja domovine“ u Ministarstvu unutrašnjih poslova, svoj sopstveni projekat Islamske konferencije sada će moći dalje da unapređuje.
Za Zehofera je Kerber važan i kao neka vrsta korektiva. Ministar je, naime, u martu izjavio: „Islam nije deo Nemačke“. Dodao je i to da je Nemačka pod uticajem hrišćanstva. A sada njegova poruka glasi: „Muslimani moraju da žive s nama, a ne pored ili protiv nas“. Bile su to izjave člana bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u jeku izborne kampanje, dakle u vreme kada se rado koriste oštre formulacije. Nekoliko dana kasnije oglasila se tada ponovo izabrana kancelarka Angela Merkel, manje-više jasno protivrečila lideru bavarskih demohrišćana. Neupitno je, poručila je, da je „istorijski karakter naše zemlje hrišćanski i jevrejski“, ali sa oko 4,5 miliona muslimana u Nemačkoj, islam je ipak „postao deo Nemačke“.
Ojačati „nemački identitet“ muslimana
Zehofer danas zvuči drugačije nego u martu. Kao ministar u čijem su resoru i „domovinska pitanja“ on će, uz instrumenate kojima raspolaže njegovo Ministarstvo, nemačkim muslimanima pomoći „da ojačaju svoj nemački i muslimanski identitet i promovišu identifikaciju sa njihovom nemačkom domovinom“. A sve to u cilju promocije „islama u Nemačkoj iz Nemačke i za Nemačku“.
Dvanaest godina nakon pokretanja i uprkos kontroverzama, moglo bi se reći da je Islamska konferencija neobičan korak Nemačke u pokušaju da integriše muslimanske zajednice u nemačko društvo i to po međunarodnim standardima. Samo Austrija, koja inače već više od sto godina ima zvanični Zakon o islamu i koja je taj zakon 2015. godine i zvanično reformirala, otišla je korak dalje u pojedinim oblastima. Imame tamo moraju da finansiraju džamije, odnosno lokalni džemati.
U mnogim zemljama „organizuju se razgovori između države odnosno vladinih agencija i muslimana i njihovih predstavništava i udruženja“, podsetila je portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova za DW. To se radi u Austriji, Holandiji, Britaniji, Francuskoj. Ali tamošnji formati su „teško uporedivi sa nemačkom postavkom“. S druge strane, kako navodi sociolog iz Barcelone Luis Flaker, u zemljama na jugu Evrope nema organizovanih sastanaka s muslimanima kako bi se razgovaralo o islamskim pitanjima.