„Moramo još jednom da oslobodimo Kosovo“ | Izbor iz štampe | DW | 17.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

„Moramo još jednom da oslobodimo Kosovo“

Na devetu godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova, švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“ prenosi stavove osnivača lista „Koha Ditore“ Vetona Suroija o situaciji na Kosovu danas.

„Devet godina nakon oslobođenja, Kosovo stagnira“, piše novinar Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, pod naslovom: „Moramo još jednom da oslobodimo Kosovo“ – u pitanju je izjava Vetona Suroija. Taj zahtev je on „uputio devet godina posle secesije od Srbije“. „57-godišnji osnivač Kohe ditore, najvažnijih novina u zemlji. On ima viziju širokog narodnog fronta opozicionih partija i grupa građanskog društva. A onda bi državu trebalo čistiti korak po korak – i to od kriminalaca koji su ga zaposeli posle nezavisnosti i otada njime upravljaju kao da je njihova imovina“.

Autor dalje piše da je u „kasno leto 1999, kada se srpska armija već bila povukla, Suroi protestovao protiv sistematskog ubijanja preostalih, često starih i bespomoćnih, Srba. Ona nisu bila slepa osveta za doživljenu nepravdu, već se radi o hladno proračunatim čišćenjima. Kao takva, ona su, govorio je Suroi, jedan oblik fašizma i nisu ništa bolja od strahovlade koje se Kosovo oslobodilo. Suroijev protest je bio hrabar, jer je svima bilo jasno da su ’čišćenja’ vršena uz saglasnost vrhuške UČK; pobednička gerilska grupa je tada bila gotovo svemoćna.“

Veton Surroi.jpg

Veton Suroi: Sami smo. Ovaj put neće priteći u pomoć američka avijacija.

Ubistva su potom prestala tek kada je Tači stupio na vlast – što je do danas ostalo tako, Tači je najmoćniji čovek zemlje sa dva miliona stanovnika. „Fondacija Fridom haus naziva tu formu vladavine polukonsolidovanim autoritarnim režimom.“

„Ali, da li je Kosovo zaista poseban slučaj? I u Srbiji i Makedoniji se vlada autoritarno; u tim zemljama ne funkcionišu kontrolni mehanizmi parlamenta i pravosuđa. „Kosovo je mlada država koju od početka vodi kriminalna grupa – ipak insistira Suroi. On kaže da vladajuće stranke zloupotrebljavaju državu da bi izrabljivale i među sobom delile njene resurse. Potpuni nedostatak tranparentnosti i obaveze da se podnose računi su pretvorili demokratiju u farsu.“

Prema rečima Suroija, „i Srbija je autokratija, ali ona ima podršku jasne većine građana. ’Na Kosovu nema tog konsenzusa sa građanima. Umesto toga, on postoji između moćnika i dela međunarodne zajednice’. Ona podržava Tačija dokle god on garantuje političku stabilnost i nastavak normalizacije sa Srbijom.“

Suroi, piše dalje u članku, gaji nadu u „drugo oslobođenje Kosova“, ali priznaje da su uslovi za to mnogo nepovoljniji nego devedesetih godina. „Da se više ne oseća vetar slobode koji je onda duvao Evropom“. Da se Amerikanci sve više povlače, Evropa je uposlena sama sobom, i da je samo Nemačka ostala nada za one koji žele liberalne demokratije na Balkanu. „Sami smo. Ovaj put neće priteći u pomoć američka avijacija“. U nastavku je objašnjeno kako je potrebna široka koalicija stranaka i građanskih grupa „koje su spremne da prevaziđu sve međusobne razlike da bi u jednom zaletu oterale sa vlasti kartel Hašima Tačija.“

Suroi je, između ostalog, zabrinut i zbog geopolitičke situacije. „On nasuprot podeljenom i dezorijentisanom Zapadu vidi ciljano usmerenu i čvrsto organizovanu Rusiju: ’Mi na Balkanu živimo na jednoj od linija lomova u novoj konfrontaciji Istoka i Zapada – a uz to smo mi na Kosovu susedi Srbije koja vodi dinamičnu prorusku politiku’ – rekao je Veton Suroi.

DW.COM