Može li NATO da spasi istočnu Evropu? | Evropa | DW | 01.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Može li NATO da spasi istočnu Evropu?

NATO može da zaštiti svoje istočnoevropske članice od ruske agresije, ali ne i od njihovih unutrašnjih problema. Pritom oni postaju sve opasniji, upozorava novinarka DW programa na rumunskom Sabina Fati.

U novom strateškom konceptu NATO Rusija se spominje 14, a Kina 11 puta. Fokus na opasni savez Moskve i Pekinga ukazuje da su lideri NATO svesni neposrednih rizika, ali i pokazuje potrebu za hitnim delovanjem. Istočni blok može da ojača na nekoliko načina:

(1) Kada Poljska i Rumunija postanu vektori moći NATO u istočnoj Evropi;

(2) Kada jedinice pod direktnom američkom komandom budu raspoređene u tom regionu kako bi obuzdale Rusiju;

(3) Kada NATO nastavi svoju politiku proširenja i „otvorenih vrata“ i proglasi Zapadni Balkan i obalu Crnog mora za „strateški važna područja“.

Politička nestabilnost i pitanja lojalnosti NATO

U novom strateškom konceptu NATO se naglašava da taj vojni savez ne može da isključi mogućnost napada na suverenitet i teritorijalni integritet pojedinačnih zemalja -saveznica. Dokument opisuje ponor na čijem rubu ne stoje samo Evropljani. Čini se da je „osovinu zla“ teško zaustaviti: Sirija, Severna Koreja i Rusija su u svojoj novijoj istoriji imale hemijsko oružje, Kina i Iran potajno razvijaju nuklearne kapacitete, a opasni „nedržavni“ akteri nastavljaju da se naoružavaju.

Sabina Fati je dopisnica redakcije DW na rumunskom

Sabina Fati je dopisnica redakcije DW na rumunskom

Osim te depresivne slike prikazane u novom strateškom konceptu Alijanse, postoji i niz pretnji koje dolaze iz zemalja NATO. Čini se da ih zapadna vojna alijansa trenutno ne shvata ozbiljno. Neke zemlje NATO suočavaju se s ozbiljnim problemima kada je reč o lojalnosti evroatlantskim vrednostima. Politička nestabilnost narušava jedinstvo saveza, a Balkan se povija pod teretom istorijskih frustracija.

Populizam opasniji na istoku nego na zapadu Evrope

NATO može da zaštiti Rumuniju i Poljsku od ruske agresije, ali ne može da ih zaštiti od zla koje te zemlje same sebi mogu da nanesu. U obe te članice Evropske unije i NATO pravosuđe je podređeno politici, ali se ti nedostaci koji narušavaju vladavinu prava sada zanemaruju – zbog pomoći koju Rumunija i Poljska pružaju Ukrajini i ukrajinskim izbeglicama. Čini se da je Mađarska bliža Rusiji nego NATO, a Turska sprovodi sopstvenu strategiju sve većeg uticaja na Bliskom istoku i na Balkanu.

Bugarska je na nestabilnim nogama i biva izbačena iz ravnoteže svaki put kada ne gleda ka Moskvi. Slovačka i Češka nikada nisu krenule neopozivim putem ka zapadu, dok Hrvatska ima jedan stub moći koji računa na Rusiju (predsednika) i drugi koji preferira zapad (premijer). Bugarska potkopava Severnu Makedoniju, Tirana još uvek sanja o Velikoj Albaniji, a Srbija meša karte Rusiji. Sve te pukotine idu u prilog Moskvi, koja tamo može da lovi u mutnom.

U Rumuniji je ostao premijer Nikolae Čuka. Taj prozapadno orjentisani bivši general i dalje je ranjiv, uprkos tome što ga je pravosuđe spasilo od optužbi da mu je doktorski rad – plagijat. Država Rumunija ne samo da postaje paternalistička, ona teži autokratiji: politika dominira masovnim medijima, pravosuđem, nezavisnim agencijama i Ustavnim sudom.

Model Mađarske Viktora Orbana širi se i na druge zemlje. Populizam se snažno vraća u Evropu. Taj fenomen je opasniji na istoku nego na zapadu Evrope, jer su tamo institucije slabe i ne znaju da se brane. U tom delu kontinenta demokratija je više epizoda u istoriji u kojoj su dominirale diktature i autokratski sistemi. Pitanje koje se postavlja, glasi: može li NATO da se osloni na države koje postupno odustaju od demokratskih sloboda i guše vladavinu prava?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.