„Natoizacija Evrope“ | Evropa | DW | 30.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

„Natoizacija Evrope“

NATO pokazuje Rusiji zube. Reakcija na ruski rat u Ukrajini je to da Alijansa želi znatno da poveća borbenu snagu i ima novi koncept. Kako se navodi iz Madrida, Putin sada dobija „više NATO“.

Lideri članica NATO na samitu u Madridu

Lideri članica NATO na samitu u Madridu

Put je slobodan za prijem dve nove članice NATO još tokom ove godine. Turska je prethodno ukinula svoj veto, a lideri zemalja-članica NATO u Madridu su zatim i formalno uputili poziv Finskoj i Švedskoj.

Švedska premijerka Magdalena Anderson govorila je o bezbednosnom dobitku za njenu zemlju i NATO. Predsednik SAD Džozef Bajden prokomentarisao je dugu neutralnost ruskog suseda Finske i rekao: Putin želi „finlandizaciju Evrope“, a umesto toga će dobiti „natoizaciju Evrope“. I dobiće povećano prisustvo američkih trupa i povećanu operativnu spremnost evropskih NATO-partnera.

Od strateškog partnera do pretnje

U novom strateškom konceptu NATO jezik je jasan: dok je u poslednjoj verziji iz 2010. godine bilo govora o težnji za strateškim partnerstvom s Rusijom, sada se kaže: „Rusija je najznačajnija i najdirektnija bezbednosna pretnja za Alijansu, kao i za mir i bezbednost u evroatlantskom prostoru.“ Rezultat toga je politička i vojna preorijentacija – pre svega zemalja-članica koje se su poslednjih godina zalagale za partnerski odnos sa Rusijom.

Predsednik SAD Bajden posetio je u martu američke jedinice u Poljskoj – sada bi tamo trebalo da bude formiran stalni štab

Predsednik SAD Bajden posetio je u martu američke jedinice u Poljskoj – sada bi tamo trebalo da bude formiran stalni štab

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je objasnio: „Putinov rat je stvorio najveću bezbednosnu krizu nakon Drugog svetskog rata.“ To dovodi do suštinske promene u tome kako se NATO pozicionira u pogledu odvraćanja napada i odbrane: „Pojačaćemo naše borbene snage na istočnom krilu, povećati snage za brze intervencije na 300.000 vojnika, rasporediti više opreme i više komandnih centara.“

Međutim, tek treba da se razradi detaljan plan za realizaciju svega toga. Sedmostruko povećanje operativnih NATO trupa – posebno za odbranu istočnog krila – znači i drastično povećanje nacionalnih izdvajanja za odbranu. U tom kontekstu, predsednik Bajden je najavio značajno povećanje američkog prisustva u Evropi. Pored još dva razarača u Španiji, u Poljskoj bi trebalo da bude postavljen glavni štab, a u Rumuniji brigada borbenih jedinica sa ukupno 5.000 vojnika. Povećano će biti i prisustvo američkih trupa na Baltiku, dodatni borbeni avioni F35 biće raspoređeni u Velikoj Britaniji, dok će u Nemačkoj i Italiji biti ojačana protivvazdušna odbrana i druge snage.

Predsednik Zelenski učestvovao je samitu NATO preko video-veze – smatra se da je previše opasno da on napusti Ukrajinu

Predsednik Zelenski učestvovao je samitu NATO preko video-veze – smatra se da je previše opasno da on napusti Ukrajinu

„Dokazujemo da je NATO potrebniji neko ikada“, zaključio je Bajden. To je u potpunoj suprotnosti sa stavovima njegovog prethodnika Donalda Trampa, koji je na samitu NATO 2018. u Briselu zapretio da će napustiti Alijansu. Kritiku je pravdao činjenicom da mnogi partneri u NATO ne žele za odbranu da izdvajaju obećanih dva odsto bruto društvenog proizvoda. Danas se dva odsto smatra minimumom izdvajanja za naoružanje. I nemački kancelar Olaf Šolc obećava da će ispuniti ciljeve i da će nedovoljno finansirani Bundesver učiniti operativnim.

Podrška „dokle god traje rat“

NATO je odlučan da podržava Ukrajinu „dokle god traje rat“, obećao je Jens Stoltenberg. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski učesnicima samita se obratio video-porukom, zatraživši dodatnu pomoć i isporuku oružja. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je rekao da će dalja vojna oprema i oružje stizati direktno iz Nemačke, Holandije i Norveške.

Rusija je tokom samita NATO nastavila s intenzivnim bombardovanjem ciljeva u istočnoj Ukrajini

Rusija je tokom samita NATO nastavila s intenzivnim bombardovanjem ciljeva u istočnoj Ukrajini

Komentarišući raspoloženje u Madridu, diplomate NATO saopštile su da su zemlje-članice na samitu pokazale pravu odlučnost da se partnerstvo sa Ukrajinom dugoročno nastavi. Žele da je podrže u njenoj borbi. Niko ne treba da sumnja u tu posvećenost, ni vlada, ni građani Ukrajine, ni drugi partneri.

Izraz te podrške trebalo bi da bude novi paket pomoći Ukrajini, o kome će članice NATO odlučivati na samitu, i to nezavisno od bilateralnih isporuka naoružanja. To uključuje isporuku goriva, zaštitne opreme, medicinskog materijala, kompleta prve pomoći i još mnogo toga. Kada je reč o vojnoj opremi, Ukrajinu bi trebalo sa starog ruskog postepeno dovesti na savremeni NATO-nivo. I konačno, Alijansa se nada da će iz ukrajinskog iskustva u borbi sa Rusijom naučiti kako da se, u skladu s tim, reformiše zapadna industrija naoružanja.

Test jedinstva NATO tek dolazi

Novi strateški koncept NATO, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, Kristof Hojzgen vidi kao neophodno prilagođavanje stvarnosti. „Rusija je sada naš neprijatelj, zemlja koja krši međunarodno pravo i čini ratne zločine – NATO na to mora da odgovori“, rekao je Hojzgen u intervjuu za DW. Kada je reč o isporukama oružja, on ne želi da analizira greške iz prošlosti, već da reaguje na sadašnjost: Ukrajina je sada u defanzivi. „Moramo više da uradimo. Treba da im damo moderne rezervoare, industrija ih ima spremne i moramo da ih isporučimo“, rekao je Hojzgen.

Kristof Hojzgen je šef Minhenske bezbednosne konferencije (fotografija iz februara 2022.)

Kristof Hojzgen je šef Minhenske bezbednosne konferencije (fotografija iz februara 2022.)

Međutim, pravi test jedinstva NATO, o čemu se često govorilo u Madridu, tek predstoji. „Putin je diktator i mi moramo da mu se suprotstavimo. On misli da ne možemo, da su naša društva dekadantna i da nisu voljna da plate cenu za slobodu Ukrajine.“ Ali, Zapad mora da shvati da se tu radi i o sopstvenoj slobodi. Hojzgen smatra da političko vođstvo treba građanima da objasni situaciju, čak i ako nestane gasa. I on je optimista da će građani biti spremni da se žrtvuju.

Na marginama samita u Madridu, braća Kličko iz Kijeva su zastupala pozicije svoje zemlje. Odgovarajući na pitanja novinara, Vladimir Kličko je rekao: „Ne zavaravajte se, vi ćete biti sledeća Putinova žrtva.“

Da li Kristof Hojzgen vidi razlog za strah članica NATO? Prema rečima tog diplomate, Putin je prekršio svaki sporazum i svaki međunarodni dogovor: „Moramo da priznamo da Putin nema skrupula. I zbog toga treba da budemo zabrinuti. Ali, vidimo promene u odbrani, u energetici, i taj pokret moramo da nastavimo. Da pokažemo da imamo neophodnu otpornost.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.