Mit o Radovanu Karadžiću
19. mart 2019.
Predsednik „samoproglašene republike unutar Bosne i Hercegovine i naručilac brutalnog etničkog čišćenja“, kako je Radovan Karadžić označen u obrazloženju prvostepene presude Haškog tribunala kojom je on osuđen na 40 godina zatvora, za većinu stanovnika Republike Srpske je heroj srpskog naroda. Doživljava se kao neko ko je zaslužan, ne samo za stvaranje RS, već i za opstanak srpskog naroda unutar BiH nakon raspada bivše Jugoslavije.
„Radovan Karadžić je danas, pogotovo za mlađe naraštaje, više mitska osoba nego što je neka ozbiljna politička snaga. Mislim da nasleđe Radovana Karadžića više ne postoji i da su iluzorne te priče da presuda protiv njega može uticati na bilo šta, pa tako i na eventualni status RS“, kaže Danijel Simić. On je novinar i osnivač portala Frontal.rs, te autor knjige „Intervju sa Radovanom Karadžićem“, koja je zapravo zbirka priča koje govore, između ostalog, o tome zašto Srbi nisu mogli ili smeli da predaju Karadžića Haškom tribunalu.
Nakon svake presude nekom od Srba u Haškom tribunalu pokretala se teza da li je i koji je broj tih presuda eventualno potreban da bi neko pokrenuo pitanje statusa RS. Zvaničnici tog entiteta i nakon ranijih presuda, uključujući i prvostepenu Radovanu Karadžiću, odbacivali su bilo kakvu mogućnost da se to pitanje stavi na dnevni red, jer – to je teza – RS ne predstavljaju oni koji su osuđeni, već ljudi koji u RS žive.
(Ne)odricanje od Karadžića
Uoči drugostepene presude Karadžiću u Istočnom Sarajevu simbolično počinje s radom bolnica „Srbija“, iako je ceremonija otvaranja održana pred opšte izbore prošle godine. Na toj ceremoniji je Milorad Dodik, tada predsednik RS, rekao da Karadžića i ostale iz tog vremena, ne treba izneveriti.
„Svaka generacija ljudi koja je tako nesebično uložila sve svoje ideje i živote u temelje RS ne sme da bude izneverena. Ne smeju da budu iznevereni ni prvi naši rukovodioci, poput Karadžića koji je smatrao da Republiku Srpsku, zajedno s ljudima koje je poveo, treba izgraditi kao nezavisnu zemlju. Ne smemo da se odričemo naših ljudi koji su se odrekli svojih porodica da bi bili vođe i da bi omogućili Srbima da imaju svoju RS“, rekao je tada Dodik.
„Izvršen je genocid“
Međutim, ne razmišljaju tako svi u Republici Srpskoj. Potpredsednik RS Ramiz Salkić ne očekuje ništa manje od doživotne kazne za Karadžića, kao i da se po svim tačkama optužnice proglasi krivim.
„Sud je rekao da je izvršen genocid i to niko ne može da promeni. Karadžić je bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata, a to što se neko identifikuje u RS sa njim, to samo govori o vlasti. Očekujem kaznu doživotnog zatvora i presudu za genocid u svim gradovima koji mu se stavljaju na teret“.
Organizacije koje okupljaju porodice srpskih žrtava, ali i one Vlade RS koje se bave istraživanjem ratnih zločina, saglasne su da je Radovan Karadžić udario temelje RS i uverene su da će drugostepena presuda biti oslobađajuća. Miodrag Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, kaže da je, ako bi se sudsko veće vodilo činjenicama, oslobađajuća presuda očekivana. Međutim, ne isključuje nijednu opciju s obzirom na sudsku praksu, u kojoj su se, tvrdi, vrednovale paušalne ocene, a ne dokazi.
„Očekujemo Karadžića u RS“
„Očekujem da će se Sudsko veće baviti činjenicama, s obzirom na promene koje su se tamo dogodile i da će se gospodin Karadžić zajedno s nama 21. ili 22. marta vratiti u Republiku Srpsku. A ovaj sud se isključivo bavio presudama Srbima, dok sa druge strane imamo oslobađajuće presude ljudima koji su činili zločine nad Srbima“, kaže Kojić navodeći da je veoma značajno pitanje hoće li se sud voditi ranijim presudama i na osnovu njih i dalje na ovakav način utvrđivati praksu prema srpskim optuženicima.
U udruženju porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila u RS očekuju takođe oslobađajuću presudu, ali ne veruju da će do toga doći s obzirom na to da se, kako tvrde, radi o političkoj presudi.
„Sudeći prema dosadašnjoj praksi, ne verujem. Da je ova Komisija za Srebrenicu počela s radom recimo godinu dana ranije, možda bi se nešto i moglo očekivati. Ovako ne verujem“, kaže Nedeljko Mitrović iz tog udruženja, ističući da je Karadžić dao nemerljiv doprinos opstanku RS. „Mislim da mi to i ne shvatamo dovoljno, koliko je on učinio za RS. Međutim, Srbi nekako brzo zaboravljaju i ne vole da cene zasluge. Ne vrednuje se mnogo ono što je radio, ali on ima zasluge koje će ostati večito zapisane u narodu“, kaže Mitrović.
Aktivista iz Prijedora, Sudbin Musić, koji je bio u zarobljeništvu tokom proteklog rata, kaže da nažalost niko nema satisfakciju od ovih presuda, jer se ništa ne menja. „Nemam problem s ljudima iz mog okruženja, sa prijateljima drugih nacionalnosti, ali ako će RS da gaji tekovine Radovana Karadžića, onda ona ide pogrešnim pravcem. Sloboda bi trebalo da bude zagarantovana svima, a u RS toga danas nema za sve njene građane“, kaže Musić, ističući da ne očekuje mnogo od suda kad je reč o presudi Karadžiću i da bi svi u BiH trebalo da se okrenu budućnosti.
Sonja Karadžić bez komentara
Uopšte, mišljenje većine u RS je da ni Haški sud, ni njegov sadašnji naslednik, nije nikakav sud, već politička organizacija koja je najviše presuda izrekla Srbima. Za komentar smo pitali i ćerku Radovana Karadžića, Sonju Karadžić Jovičević, aktuelnu potpredsednicu Narodne skupštine RS, ali je ona rekla da za sada neće davati izjave o toj temi.
Takođe, većina smatra da za zločine nad srpskim narodom nema presuda u onoj meri u kojoj su činjeni zločini nad njima. Činjenica je da je okvir RS koji danas postoji zagarantovan Dejtonskim mirovnim sporazumom i da je teško očekivati da će bilo ko pristati da menja takvu strukturu bez saglasnosti, u ovom slučaju Srbije, kao i 1995. godine. Ali to ne znači da neće biti pokretanja pitanja o statusu RS unutar BiH i dalje, posebno koristeći presude suda u Hagu, uključujući posebno onu koja se odnosi na genocid nad Bošnjacima u julu 1995. godine.
Gledajući kroz prizmu Radovana Karadžića, danas RS nema njegov odraz, slažu se mnogi i u ovom entitetu, osim činjenice da je on bio njen prvi predsednik, ali i na čelu stranke (SDS) koja je danas u stanju rasula i iščekivanju drugostepene presude njenom prvom predsedniku.
Danas je teško praviti bilo kakve paralele između RS na čijem čelu je bio Karadžić i ove danas, smatra Danijel Simić: „Od rigidnog Karadžića koji je pokušavao da izvrši neku vrstu nacionalne renesanse uz pomoć državnih institucija, uvodeći ekavicu kao službeni izgovor tokom rata, pa do ćerke koja je narodni poslanik i koristi latinično pismo u obraćanju svojim biračima – to je danas Republika Srpska.“