Od pesnika do dirigenta masakra | Evropa | DW | 18.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

uoči presude Karadžiću

Od pesnika do dirigenta masakra

Karadžićev put od pesnika i psihologa do genocida u Srebrenici popločan je vezama sa Beogradom i srpskom Državnom bezbednosti koje nisu prestale ni kada je optužen za ratne zločine. Konačna presuda je u sredu.

„Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovdje!“ Radovan Karadžić je ovim rečima u Skupštini BiH 1991. godine najavio krvoproliće, obraćajući se političkim predstavnicima Bošnjaka. Kritičari tvrde da je već tada bio siguran u podršku Slobodana Miloševića i Jugoslovenske narodne armije.

Na političku scenu BiH Karadžić je došao kao lider Srpske demokratske stranke (SDS), koja je sa druge dve nacionalne stranke - Strankom demokratske akcije i Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH porazila Savez komunista Jugoslavije na prvim višestranačkim izborima u BiH, odnosno bivšoj Jugoslaviji.

Stvaranje etnički čistih područja

Dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra smatra da je pojava Radovana Karadžića rezultat neuspešnih procesa demokratizacije postjugoslovenskog društva, kada su nagomilani istorijski nacionalni problemi zadobili formu nacionalističkih pokreta.

„Karadžić se od postkomunističkih lidera izdvajao agresivnošću i radikalizacijom etno-političkih stavova i pozicija, naslanjajući se na slične krugove iz beogradskog političkog miljea i srpskog velikodržavnog projekta“, kaže Filandra za DW.

„Oslanjajući se na intelektualnu i političku podršku Beograda i moć JNA, radikalno je ušao u proces etničkog čišćenja i stvaranja ekskluzivno srpskih prostora u prvim mesecima '92. godine. Pri tome je iskazao neviđenu dehumanizaciju prema neistomišljenicima, pretvarajući sve nesrbe u svoje protivnike, ne prezajući od svih vrsta ratnih zločina da bi ostvario svoje političke ciljeve“, dodaje on.

Politika Radovana Karadžića bila je prihvaćena u mnogim područjima BiH sa srpskom većinom, a SDS je vrlo brzo postala najuticajnija politička partija Srba u zemlji. Banjalučki profesor i psiholog Miodrag Živanović kaže da je Karadžićev uticaj na široke narodne mase „produkt dominacije populizma iz kojeg direktno sledi nacionalizam i sve ono što pripada palanačkoj svesti“.

„To je proces zatvaranja života u neljudske okvire, čime se stvaraju uslovi za izvršenje teških ratnih zločina. U BiH u tom smislu nema nevinih, a lideri takvih 'politika' neminovno proizvode ratne zločine, manje ili veće, a u slučaju Radovana Karadžića i – genocid“, kaže banjalučki profesor.

Beogradski mentori

Karadžić je imao saradnike i mentore u Beogradu. To potvrđuju mnogi kritičari, među kojima i direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. „Slobodanu Miloševiću su trebali lideri poput Karadžića, Jovana Raškovića i drugih koje je proizvodila Državna bezbednost Srbije, ali Karadžić nije bio samo proizvod Miloševića i bezbednosnih službi, već i sopstvene želje za moći“, priča Janjić za DW.

„Ta se želja u jednom momentu izmakla kontroli. I dok je Miloševićeva agenda bila razbijanje Jugoslavije i njeno prekrajanje po etničkim principima, ambicije Karadžićevih Srba su bile da se BiH ujedini sa drugim srpskim zemljama“, ističe naš sagovornik.

Juli Karadzic verhaftet

Skrivanje u Srbiji pod lažnim imenom

Radovan Karadžić je saradnike nalazio i među podanicima Franje Tuđmana, a jedan od njih bio je Mate Boban. Politički analitičar iz Zagreba Davor Gjenero kaže da su Karadžić i Boban zajedno radili na razbijanju BiH.

„Prvog predsednika HDZ BiH Stjepana Kljujića, koji je do danas ostao lojalan konceptu nedeljive BiH, nadomestio je surovi Mate Boban. A taj se Boban vrlo dobro razumeo s psihijatrom i pesnikom koji je maštao o Sarajevu u opsadi i plamenu. Hrvatska je zato na Haškom sudu prepoznata kao sukrivac za agresiju na BiH, jer Boban nije bio izbor Hrvata iz BiH nego službenog Zagreba, i jer je njegova politika, za razliku od Kljujićeve, osmišljavana u sedištu hrvatskog predsednika“, kaže Gjenero.

Nakon rata u BiH i podizanja Haške optužnice, Radovan Karadžić je nestao sa političke scene BiH, a međunarodne snage sprovele su nekoliko bezuspešnih akcija potrage. Bežeći od pravde, vođa bosanskih Srba dugo se krio u Beogradu koji je godinama negirao da štiti optuženog za ratne zločine.

„I Vojislav Koštunica i vojno-obaveštajne strukture i Zoran Đinđić, svi su znali da se Radovan Karadžić prerušio u Dragana Dabića. Odbijali su da ga izruče, jer su se plašili da bi za njim u Hag mogli otići i mnogi drugi“, pojašnjava Dušan Janjić.

Karadžićeve „zasluge“ za Srebrenicu

Radovan Karadžić bio je predsednik RS, vrhovni komandant vojske do 1996. godine, a time i jedan od onih koji su imali odlučujući uticaj na izvršenje ratnih zločina. „Mi smo stvorili od (Ratka) Mladića legendu jer znamo da naš narod voli legende. Međutim, propustili smo da iznesemo i uspehe drugih komandanata. Recimo sada (Radislav) Krstić, koji je isplanirao preda mnom, i ja sam mu odobrio taj zadatak za Srebrenicu, koji je to izvanredno uradio“, kazao je Karadžić nakon pada Srebrenice.

Prvostepenom presudom 2016. godine Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinili Vojska i Policija RS tokom oružanog sukoba u BiH. Izrečena mu je kazna od 40 godina zatvora. Pravosnažna presuda biće izrečena ove srede.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android