Milijarde evra i hiljade izbeglica | Politika | DW | 06.10.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

avganistan

Milijarde evra i hiljade izbeglica

Nakon donatorske konferencije za Avganistan, Nemačka namerava da finansijsku pomoć uslovi readmisijom izbeglica koje su iz te zemlje došle u Evropu. DW razjašnjava sedam najvažnijih pitanja u vezi sa tim.

Deutschland Protest gegen Abkommen zur Flüchtlingspolitik in Stuttgart (DW/H. Aria)

Krajem septembra su stotine Avganistanaca u Nemačkoj protestovale protiv deportacija

Na velikoj donatorskoj konferenciji u Briselu u sredu je prikupljeno 13,6 milijardi evra za Avganistan. Taj novac treba da bude upućen u naredne četiri godine. Visoki zvaničnici, poput generalnog sekretara UN Bana Ki Muna, nazvali su reforme u Avganistanu „impresivnim". Tome su protivrečili jedino predstavnici civilnog društva iz te zemlje koji smatraju da je borba protiv korupcije razočaravajuća te da avganistanska vlada uludo troši novac koji dobija. Ostalo je nejasno kakve uslove treba da ispuni Kabul kako bi dobio novac. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini rekla je da finansijska pomoć nije povezana sa pitanjem izbeglica. Međutim nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer kaže da će pomoć – makar onaj deo koji daje Nemačka – zavisiti od poštovanja sporazuma o readmisiji. U Berlinu već dugo pokušavaju da vrate avganistanske izbeglice u domovinu. Evo šta o tome treba znati:

Koliko je avganistanskih izbeglica došlo u Nemačku?

To niko ne zna tačno. Prema podacima u prihvatnim objektima, od januara 2015. do avgusta 2016. registrovano je 197.000 muškaraca, žena i dece. Ali samo njih 90.000 je podnelo zahtev za azil.
Stručnjaci za migraciju navode dva razloga za razliku u broju: S jedne strane, u prihvatnim objektima neki su registrovani više puta. Ali najvažniji razlog je da mnoge avganistanske izbeglice još uvek čekaju da podnesu zahtev za azil. To može da se otegne i do dve godine. Prema zvaničnim podacima, Avganistanci posle Sirijaca čine drugu po veličini grupu izbeglica. Nemačka ima najviše avganistanskih izbeglica u Evropi.

Da li svim Avganistancima preti deportacija?

Aktuelne procedure za azil će se sprovesti do kraja, rečeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim već je odbijeno više od polovine 90.000 nedavno podnetih zahteva za azil. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer tvrdi da se situacija u Avganistanu poboljšala i da se sada može očekivati da ljudi više ne beže. On je dodao da se pre svega ne može prihvatiti dolazak avganistanske srednje klase. Prema organizaciji Pro Azil, slabe izglede da ostanu u Nemačkoj uglavnom imaju Avganistanci koji su nedavno došli. Prošle godine je iz Nemačke deportovano 11.000 Avganistanaca.  Evropska unija je ubrzala deportaciju desetina hiljada odbijenih azilanata.

Zar ne postoji zabrana deportacije, s obzirom na bezbednosnu situaciju?

Zabrana deportacije je postojala u skoro celoj Nemačkoj do 2005. godine. Nakon toga su mnoge izbeglice iz Avganistana „tolerisane", što znači da su im vlasti dale privremeni boravišni status. Od 2014. godine, savezna vlada je zauzela drugačiji stav. Povratak izbeglica bi trebalo da se ubrza, u saradnji sa avganistanskom vladom. U više navrata je savezna vlada naglasila da za izbeglice postoji „alternativa u zemlji porekla".

Karte Taliban und IS in Afghanistan Englisch

Područja pod kontrolom Talibana i IS u Avganistanu

Da li se promenila pravna situacija?

Naravno da i dalje važe nemački Zakon o azilu i Ženevska konvencija. Ali, mnogo se promenila procedura za dobijanje azila, kaže Bernd Mešovic, zamenik generalnog direktora Pro Azila. On napominje da se procedura za azil odvija sve brže i sumnja u sposobnost mnogih novih zaposlenih u Saveznom uredu za migraciju i izbeglice da donose odluke o azilu. On je naglasio: „Saveznoj vladi je sada stalo da odvrati potencijalne izbeglice."

Šta kaže Vlada u Kabulu?

Avganistanski ministar za izbeglice Sajed Husein Alimi Balki je uvek kritikovao planove nemačke vlade u vezi sa deportacijom. Prema informacijama londonskog Gardijana, on je čak odbijao da potpiše novi sporazum između dve vlade. U intervjuu za DW, on je tražio da Nemačka primi više izbeglica iz Avganistana. Ali, Nemačka i Avganistan su ovih dana potpisale sporazum o povratku Avganistanaca u domovinu. Cilj je – slično sporazumu sa EU – da se putne isprave izdaju brzo, da se preuzmu putni troškovi i da mogu da se koriste odvojeni terminali na avganistanskim aerodromima. 

Kakva je bezbednosna situacija u Avganistanu?

Konzervativni poslanici u EU smatraju da povratnicima u Avganistanu ne preti nehumani postupak ili smrtna kazna. Kao navodno sigurne pokrajine važe Bamijan, Panšir i Mazar e Šarif. Ministarstvo unutrašnjih poslova o ovome nema zvaničnih podataka. Omid Nuripur iz stranke Zelenih, koji je često u Avganistanu, u intervjuu za DW navodi procenu UN koje ističu da je Avganistan za civile sve opasniji. Iako je dve trećine zemlje pod kontrolom vladinih snaga, Talibani su ponovo ojačali i drže teritoriju sličnog obima kao 2001. godine. Regioni nezvanično pomenuti kao navodno bezbedni nisu to za sve Avganistanace. Probleme na primer imaju Paštuni. Osim toga povratnike očekuje krajnje loša ekonomska situacija, tako da ne može biti reči o tome da su deportovani iz Evrope „humano zbrinuti".

Da li ima „dobrovoljaca" za povratak?

Savezni ured za migraciju i izbeglice može samo da navede broj onih koji su prihvatili državnu pomoć za

Dobrovoljni povratak. To je od januara do avgusta ove godine učinilo ukupno 2.829 ljudi iz Avganistana. Pod određenim uslovima, ta pomoć obuhvata putne troškove i novac za novi početak u Avganistanu.

DW.COM