„Mi smo samo spalili jednu knjigu“

Nedeljnik Špigel u onlajn izdanju piše o američkom pastoru Teriju Džonsu, koji je spalio Kuran što je izazvalo proteste u muslimanskim zemljama i nasilje u Avganistanu:

„Razjarene mase izlaze na ulice Kandahara, kancelarija UN u Masar-i-Šarifu je opustošena – u žestokim protestima muslimana zbog paljenja Kurana u jednoj američkoj crkvi bilo je više žrtava. Za pastora Terija Džonsa sve to očigledno nije nikakav razlog da ubuduće bude umereniji. U saopštenju je zatražio od UN i SAD da bez odlaganja preduzmu mere protiv muslimanskih zemalja. Te mere trebalo bi da budu osveta za napad na kancelariju UN u kome je poginulo najmanje dvanaestoro ljudi. „Došao je trenutak da se islam pozove na odgovornost“, piše Džons, jer „islam nije religija mira“. U subotu je bilo novih protesta zbog paljenja Kurana - na jugu Avganistana, u Kandaharu je poginulo devetoro ljudi, 73 je ranjeno.

Članovi crkve Dav vorld autrič center, u kojoj je inscenirano neukusno suđenje Kuranu, uključujući i spaljivanje za muslimane svete knjige, sada strahuju za živote. Fran Ingram, jedan od članova ove zajednice tako je izjavio: “Dobili smo celu gomilu pretnji smrću. Oprezni smo. Nosim pištolj. Mi smo mala crkva i nemamo novca da angažujemo službu bezbednosti“.

Pastor Džons je izjavio da je njegova zajednica „potištena“ zbog pogibije službenika UN i odmah dodao: „Ali se ne osećamo odgovornim“. Štaviše, smrt saradnika UN neće ništa promeniti što se aktivnosti zajednice tiče, jer „mi nismo pozivali na nasilje i ubistva. Mi smo samo spalili jednu knjigu“, kaže pastor Džons“, kako piše „Špigel onlajn“.

List Velt u nedeljnom broju bavi se pitanjem da li obnovljive energije zaista donose nova radna mesta i piše:

„Kandidat za novog premijera pokrajine Baden Virtemberg Vinfrid Krečmer iz stranke Zelenih smatra da bi ulaganjem u obnovljive energije moglo biti otvoreno čak 300 hiljada radnih mesta. Krečmer nije usamljen – gotovo da nema dana da neki političar ne obećava radna mesta zahvaljujući ulaganjima u razvoj alternativnih energija. Kao opravdanje za velike subvencije za ekološku struju navode se i zaštita klime i sigurnost u snabdevanju.

Nemački institut za privredna istraživanja DIW krajem prošle godine je zaključio da bi obnovljive energije mogle obezbediti 340.000 radnih mesta.

Međutim, ako se pažljivije pogleda, istina je nešto drugačija. Naime, milijarde za eko-struju ne padaju sa neba – taj novac privredi nedostaje negde drugde i tamo gde nedostaje zatvaraju se radna mesta. Zato se niz istraživača pozabavio pitanjem „neto efekta“ subvencija za ekološku struju na tržištu rada. Zaključak je otrežnjavajući: pošto se zbog visoke cene struje smanjuju budžeti domaćinstava i industrije, ostaje manje sredstava na raspolaganju za druge, eventualno profitabilne investicije. Prema nekim procenama gubitak kupovne moći privatnih potrošača zbog visokih cena (eko)struje tokom 20 godina iznosio bi 100 milijardi evra.

Ukazuje se i da su energetski intenzivne grane dvostruko pogođene i kao primer navode se pekari. S jedne strane, zbog skupe struje poskupljuje pečenje hleba i peciva, a sa druge opadaju prihodi, jer potrošači imaju manje novca na raspolaganju.

Što se izvoza tiče, neke perspektive ima samo proizvodnja turbina na vetar – te firme izvoze 75 odsto proizvodnje i kontrolišu 18 odsto svetskog tržišta. Ali, i tu su izgledi problematični: među deset najvećih svetskih izvoznika pet je indijskih i kineskih kompanija i samo jedna nemačka. Pri tom, njeno učešće u svetskom izvozu prošle godine znatno se smanjilo – sa 8,5 na 7,2 odsto“, piše list „Velt“.

List Osnabriker noje cajtung komentariše sukob u Obali Slonovače i piše: „Sukob u Obali Slonovače već je bio zaboravljen – na naslovnim stranama bili su građanski rat u Libiji i previranja i krize u arapskom svetu. Pri tom bi razvoj događaja na zapadu Afrike morao da zabrine pukovnika Gadafija. Predsednik Loren Gbagbo, koji je izgubio na prošlogodišnjim izborima, sada je priteran u tesnac.

Vojnici i oficiri prelaze na stranu vojske njegovog protivnika, pobednika na izborima Alasane Uatare ili bacaju oružje. U međuvremenu borbe se vode u okolini predsedničke palate u Abidžanu. Sankcije, zamrzavanje bankovnih računa, zabrana putovanja u EU i SAD – sve to na Gbagboa nije ostavilo nikakav utisak, kao ni plavi šlemovi koji su stacionirani u zemlji. Sada, kada je došlo do preokreta mora da prizna da je propustio pravi trenutak za odlazak. Pri tom, mnogi afrički predsednici nudili su mu utočište.

Uatara se javno zaklinje da će se osvetiti diktatoru, ali to ne bi smelo da spreči izručenje Gbagboa Međunarodnom krivičnom sudu. Međutim, pitanje je da li će to doneti mir Obali Slonovače. Posledice surovog rata severa i juga osećaju se do danas i samo pomiritelj sa harizmom može da ujedini narod“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Štampu prelistao: Nenad Briski

Odg. urednik: Jakov Leon