Biznismen na službenom putu

List Frankfurter algemajne cajtung u današnjem broju opširno razmatra tematiku službenog putovanja. Uredništvo je odlučilo da ovoj temi posveti gotovo čitav podlistak – više nego opravdano, jer već u uvodnom tekstu piše: „Nemačka živi od jakog izvoza. I u vremenu video-konferencija i komunikacije preko interneta, lični susret poslovnih partnera je nezamenljiv za sve kojima je stalo do poslovnog uspeha. Zbog toga je tržište turističkih agencija koje su specijalizovane za organizovanja službenih putovanja sve veće – ono daje veoma bitan doprinos nemačkom bruto-društvenom proizvodu. Takvih agencija trenutno ima 850, ali i mnoge među 10.000 preostalih turističkih agencija pored uobičajene turističke ponude imaju u programu i putovanja za poslovne ljude.

(…)

I naučno je dokazano da preduzeća jednostavno ne mogu da odreknu službenih putovanja. Poslednje studije su pokazale da su grupe koje među sobom nisu imale fizički kontakt radile neefikasnije od grupa koje su takav kontakt - imale. Ove potonje su brže donosile odluke od grupa koje su komunicirale samo putem videa ili pisanih poruka. Jedna studija „Oksford ekonomiksa“ iz 2009. godine pokazuje da 40 odsto mogućih klijenata nekog preduzeća sklapa ugovore u uslovima fizičkog kontakta. Bez ličnog susreta do sklapanja ugovora dolazi samo u 16 odsto slučajeva. Osim toga, svaki dolar potrošen na službeni put firmi donosi dodatnu zaradu od 12,5 dolara.

Prema podacima Saveza nemačkih firmi za menadžment putovanja (što je u Nemačkoj moderni naziv koji je potisnuo „turističke agencije“ ili „tur-operatere“), nameštenici nemačkih preduzeća su 2009. bili na ukupno 145 miliona službenih putovanja. To je specijalizovanoj turističkoj branši donelo obrt od 43 milijarde evra“

Jedan drugi članak ovog dodatka Frankfurter algemajne cajtunga se bavi se pitanjem odevanja. Ispada da i od toga mnogo zavisi u poslovnom svetu. „Već prema tome koliko se ozbiljno ili nemarno oblače, poslovni ljudi će ostaviti odgovarajući utisak na partnere. Oni koji žele da izbegnu određene reakcije ili predrasude, moraju biti prikladno odeveni. Odeća uvek može da se dekodira, a da bi se izbegli nesporazumi, treba poznavati kod. Posebno na garderobu moraju da paze oni koji se sastaju sa novim i dotad nepoznatim partnerima. Ti partneri najčešće nemaju dovoljno vremena da upoznaju Vašu ličnost i kvalifikacije i zbog toga fasada mora da blista.

Kako žene, tako i muškarci, u poslovnom svetu nikada ne treba da pokazuju više kože nego što je neophodno. To posebno važi pri poslovnim putovanjima u toplije krajeve. Onaj koji, odnosno, ona koja, mnogo pokazuje, šalje pogrešne signale i odmah će prokockati autoritet. Za muškarce to znači: košulje su uvek zakopčane i nikad kratkih rukava, na nogama su – dokolenice. Obuća je zatvorena. Upadljive boje takođe treba zaboraviti. Tu, doduše, ima izuzetaka. U Rusiji, na primer, stvari stoje malo drukčije. Skupi satovi, ručno izrađena obuća ili naočari za sunce poznatih dizajnera, ekskluzivne tašne i najskuplji parfemi, sve to spada u standarnu opremu velikih šefova. Imena firmi na odeći mogu slobodno da se vide. Jer, ukoliko takvi statusni simboli nisu prisutni, ruski poslovni partneri mogu čak i da posumnjaju u identitet sagovornika“.

I drugi visokotiražni nadregionalni dnevnik, Zidojče cajtung, danas ima podlistak o putovanjima. Njegova tema je, međutim, „san gospodina Bergera“, pri čemu prezime Berger treba shvatiti figurativno, odnosno, kao simbol za svakog Nemca koji bi da ode i da se odmori, ali ne na Majorku, na Rodos, u Antaliju ili Šarm el Šejh, već negde mnogo dalje… tamo gde puca pogleda na velika prostranstva, i gde čovek postaje svestan dubina iz kojih potiče. Jedna od takvih destinacija za Nemce je postala Južna Amerika, tačnije, Čile i Argentina. Iako je poslednjih godina dosta Nemaca napustilo svoju zemlju i nastanilo se na prostranstvima južnoameričkih pampi, za mnoge takav korak znači preveliki zahvat u životu. Zato i nekoliko nedelja godišnje na takvim mestima može da posluži kao zamena za novi život u Ognjenoj zemlji.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković