Merkel brani svoje nasleđe na Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 29.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Merkel brani svoje nasleđe na Balkanu

Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu tema je pisanja mnogih nemačkih novina. Posebna se pažnja posvećuje pitanju moguće promene granica između Srbije i Kosova kao i perspektivi ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU.

U tekstu pod naslovom "Eksplozivni eksperimenti" minhenski list Zidojče cajtung (SZ) piše: "Ko granicu stavi u pitanje, potpaljuje fitilj pod balkansko bure baruta. On rizikuje, štaviše provocira, izbijanje novih sukoba, od Bosne sa njena tri naroda, do Severne Makedonije gde postoji jaka albanska manjina. Koncept promene granica bi naknadno potvrdio one nacionaliste koji u ratovima devedesetih uz svu brutalnost nisu uspeli da ostvare svoj cilj uspostavljanja nacionalno homogenih država. A osim toga bi se time izdala i temeljna evropska ideja, da rešenje konflikata ne leži u razdvajanju nego upravo u većoj saradnji, i da granice ne treba da se pomeraju po etničkim principima, već treba da se učine suvišnima. (...)

Ali za to je potrebno i da se državama Zapadnog Balkana pruži uverljiva perspektiva ulaska u EU. Inače će pod pritiskom nacionalističih stremljenja uskoro svuda da padne u drugi plan obećanje koje je dato još 2003. Samo da se svake godine organizuje neka nova konferencija na kojoj će učesnici da budu ponovo utešeni lepim obećanjima nije dovoljna kao neki koncept za Balkan", smatra komentator lista Zidojče cajtung.

Briga zbog nestabilnosti u Evropi

Promeni granica se protivi i komentator konzervativnog lista Velt.

U tekstu pod naslovom "Merkel brani svoje nasleđe na Balkanu" autor piše: "Zabrinutost zbog najnestabilnijeg regiona u Evropi spada u konstante  kancelarskog mandata Angele Merekl. Do danas tu tamo stacionirani nemački vojnici. Ona je od početka vodila konsekventnu politiku na Balkanu. (...) Kada je reč o granicama, njoj je potreban jasan stav: ako se Emanuel Makron u Berlinu jasno izjasni za zadržavanje postojećeg stanja, onda neće samo Federika Mogerini da promeni svoj stav, već će i dinamika predloga (o promeni granica, prim. red.) da bude zakočena. Ali ako (francuski, prim. red.) predsednik bude lavirao onda će oni koji zagovaraju promenu granica ponovo da dobiju na zamahu - i Angela Merkel bi imala razloga da se plaši za nasleđe svog kancelarskog mandata na Balkanu."

Za komentatora lista Vestdojče cajtung je odlučujuće pitanje, da li će zemlje Zapadnog Balkana da dobiju jasnu perspektivu članstva u EU.

"Vlade svih šest zemalja Zapadnog Balkana preduzimaju ozbiljne napore da ispune kriterijume EU. A Evropa i Nemačka su ih u tome uvek ohrabrivale." Autor navodi nekoliko pozitivnih primera, od borbe protiv korupcije do rešenja spora oko imena Makedonije i nastavlja: "Možda to još nije dovoljno. Ali to pokazuje koliko je perspektiva članstva u EU važna motivacija. Ako ona bude razočarana, list će da se okrene. Onda će u regionu ponovo da zavladaju haos, suparništvo i rat. To je jedan od razloga da se nadamo da će Nemačka i Francuska na konferenciji u Berlinu i dalje da vuku u istom pravcu."

"Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji"

Velike rezerve prema nekom skorom članstvu Srbije u EU ima komentator lista Frankfurter algemajne zajtungu (FAZ).

U tekstu pod naslovom "Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji" autor najpre podseća na primer Bugarske i Rumumije, koje su primljene u člansvo 2007. mada za to nisu bile spremne . "Već tada su postojale velike rezerve prema primanju te dve zemlje. Politika i pravosuđe su bile koruptne. A Bugarska je imala i veliki problem sa organizovanim kriminalom. Zato su obe ove nove članice bile stavljene pod nadzor. (...) To je bilo pre dvanaest godina. Taj nadzorni mehanizam je velikim delom bez učinka, ali on je još uvek na snazi. I to sa dobrim razlogom."

U nastavku teksta se konstatuje da ni na zapadnom Balkanu situacija nije puno bolja. "Loše je stanje kada je reč o nezavisnosti sudstva i medija, korupcija vladajućih često ostaje bez konzekvenci. Tu ni Berlin ni Pariz nemaju nikakvih iluzija. Ali taj region ipak ne treba da bude prepušten sebi. Jer inače će drugi, recimo Rusija (u Srbiji), Turska (u Bosni i Hercegovini) ili Kina (posvuda) trude se pred vratima Unije za što veći uticaj."

Ali uprkos tome "Srbija ovog trenutka nije podesan kandidat ni za članstvo, ni za neko veće približavanje EU. To dobrim delom ima veze i sa raspoloženju u samoj Srbiji. Većina stanovništva već godinama u anketama izražava svoju nezainteresiranost ili čak svoju odbojnost prema EU." Otkuda dolazi to odbijanje, pita se autor. Kao jedan od razloga on navodi razočarenje građana Srbije politikom EU prema Kosovu. "Ali to nije sve. Jer, dok Vučić tvrdi da želi da povede svoju zemlju u EU, upravo mediji koji su mu potpuno odani u svakoj prilici huškaju protiv Evrope, sistematski i svakodnevno.

Primeri za to su televizija Pink, kojoj Vučić rado daje intervjue, i agresivni tabloid Informer", piše FAZ. A "oba medija su odlučujući elementi njegove vlasti."  Tako se u njima sistematski napadaju i ocrnjuju opozicioni političari, često i lažnim tvrdnjama. "A kada se ne bavi blaćenjem Vučićevih protivnika, Informer najmanje jednom nedeljno upozorava da se sprema rat protiv Srbije." Prema pisanju tog tabloida, "da Vučić i ruski predsdnik Putin ne drže svoju zaštitniču ruku nad Srbijom, ona bi propala."

"Pa ipak Vučić šefa Informera naziva ličnim prijateljem. Da li se to slaže sa njegovom namerom da povede zemlju u EU? U predsednikovom okruženju kažu da se to mora razumeti. Da u Srbiji postoji jako prorusko, antizapadno raspoloženje. Ako je to objašnjenje tačno, to bi bio odlučujući argument protiv članstva Srbije u EU. Zašto bi EU omogućila političko učešće državi u kojoj se huškanje protiv Unije smatra instrumentom neophodnim za osiguranje vlasti. Onaj ko želi da primi Srbiju u EU mora da zna da bi tako samo još jedna Mаđarska ušla u blok. Država u kojoj je sada huškanjem protiv EU mogu dobiti izbori. Takva članica samo bi oslabila EU. I zato takvoj Srbiji mesto jeste u Evropi, ali ne i u Evropskoj uniji. Barem ne danas i ne sutra", zaključuje FAZ.

Serbien PK Federica Mogherini und Aleksandar Vucic (picture-alliance/Pixsell/S. Ilic)

Federika Mogerini i Aleksandar Vučić

Klevete i laži ili ozbiljne optužbe?

U Frankfurter algemajne cajtung novinar Mihael Martens je objavio i sažetak svog razgovora koji je vodio sa predsednikom Aleksandrom Vučićem povodom optužbi da njegov brat Andrej igra na severu Kosova vrlo važnu i aktivnu ulogu, pri čemu on ima dobre kontakte i sa krugovoma koji baš ne poštuju jako principe pravne države.

Po tvrdnjma nemačkog novinara, to je uverenje koje imaju i na "određenim državnim mestima" u Berlinu, pri čemu se oni pozivaju na "izveštaje iz regiona, imeđu ostallog i tajnih službi". U tim optužbama se radi o Zvonku Veselinoviću, za kojeg su mnogu uvereni da je kralj podzemlja na severu Kosova.

Odgovarajući na te optužbe Vučić kaže: "Zvonko Veselinović, sa kojim se moj brat dovodi u vezu, je svoje građevinsko preduzeće stvorio 2010. i 2011. kada su današnji opozicionari Boris Tadić i Dragan Đilas bili na vlasti. Moj brat ga je sreo možda dva-tri puta. Od 2015. on ga više nije video. I šta je tu sada problem? Ne znam šta da na to da kažem. To je uvreda. Ako znate šta je moj brat učinio pogrešno ili ilegalno, recite mi. Sve drugo su strašne laži, koje se koriste jer protiv mene ne mogu ništa da nađu, i umesto toga pokušavaju da kiminalizuju moji familiju."

U razgovoru koji se navodi u FAZ Vučić je govorio i o situaciji u celom regionu. "Vučiću je važno da naglasi potrebu da se sa Albancima pronađe neki oblik mirnog suživota. "To bi za oba naroda bilo veoma važno. Ali ultimatumima i jednostranim potezima to ne može da se postigne."

Kada bi na Balkanu mogla da se izgradi osovina mira sa severa na jug, "to bi značilo mir u ovom delu sveta za sledećih 100 godina". U dvadesetom veku Srbija je morala da pati u različitim ratovima. "Ja se nadam da mi u sledećih 100 godina više nećemo imati ni jedan jedini rat", rekao je predsednik Srbije na kraju razgovora", piše novinar lista FAZ da bi na kraju dodao:

 "Ali neće proći mnogo vremena i mediji njegovih prijatelja će ponovo proglašavati rat sa "Šiptarima". Pa makar samo u novinama."

Priredio: Zoran Arbutina

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android