„Menjanje granica znači rat“ | EU i Srbija | DW | 04.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

„Menjanje granica znači rat“

Štampa na nemačkom jeziku piše o Balkanu – nemački dnevnik Velt bavi se problemima koje bi donela eventualna razmena teritorija između Srbije i Kosova, a švajcarski „Noje cirher cajtung“ piše o Bosni i Hercegovini.

„Novi strah Kosovara“ – tako glasi naslov opširnog članka koji je objavio dnevnik Velt. Naslov ispod kojeg stoji: „Razmena teritorija između Srbije i Kosova trebalo bi da donese trajni mir. Ali, u maloj balkanskoj državi zlodela velikog suseda od pre 20 godina nisu zaboravljena.“

„Kada su se“, piše Eleanor Roze za Velt, „stanovnici sela Čabre na severu Kosova vratili u svoje kuće, nadali su se da će moći da ih obnove i da će tu buduće generacije moći da žive u miru. Srpska vojska je u kosovskom ratu od 1998. do 1999. sravnila Čabru sa zemljom. Sada se oni koji su nekada prognani ponovo boje da će morati da napuste selo – jer bi granična linija između Kosova i Srbije mogla biti promenjena kao deo mirovnog sporazuma.“

„Čabra pripada opštini Zubin Potok u kojoj uglavnom žive Srbi. Stanovnici Čabre su većinom Albanci, a za njih je mogućnost da jednog dana pripadnu Srbiji – horor-predstava. Kažu da bi, ako bi se to desilo, radije napustili svoj zavičaj nego što bi živeli pod upravom zemlje koja ih je nekada brutalno tlačila.“

U nastavku je opisano kako je selo uništeno 29. marta 1999, uz sećanja dvojice meštana na napad, bežanje i podatak da je ubijena ukupno 21 osoba, a da petoro ljudi i danas važi kao nestalo. „Sve je sravnjeno – nije ostala ni škola, ništa“, citira list direktora škole, i piše da se „kasnije ispostavilo da su Srbi došli sa buldožerima, da su srušili i zapalili 230 kuća, kao i džamiju.“

„Dve godine je oko 700 povratnika živelo u šatorima i provizornim objektima. Tek 2001. su uz pomoć Crvenog krsta mogli da sagrade nove kuće, i to „od podruma naviše“. Sagrađena je i nova škola, „a u hodniku vise portreti trojice albanskih dečaka sa osmesima i razbarušenom kosom – to je podsećanje na najgori incident u posleratnoj istoriji Čabre. Jednog popodneva u martu 2004. su se ta deca stara devet, jedanaest i dvanaest godina udavila u reci, samo nekoliko stotina metara dalje. Bilo je izveštaja prema kojima je jedan Srbin iz Zupča na njih napujdao psa i tako ih naterao u vodu.“

„Danas šef sela Agim Hasani, koji je za samo nekoliko minuta posle tragedije došao na mesto događaja, kaže da misli da vlasnik pasa nije imalo loše namere. Ni Ujedinjene nacije nisu mogle da utvrde da je bilo kriminalnih radnji. Ali incident je bio dovoljan da izazove nasilje. Hiljade razgnevljenih Albanaca su divljale između ostalog i u obližnjem etnički podeljenom gradu Mitrovici. Devetnaest ljudi je ubijeno, a desetine srpskih pravoslavnih crkava su spaljene do temelja.“

„Danas žitelji Čabre žive pod prismotrom jedinica KFOR“ čija vozila patroliraju krajem. No, kada je reč o mogućoj razmeni teritorija, Agim Hasani kaže: „Menjanje granica znači rat“, piše dnevnik Velt.

Pritisak na BiH se pojačao

Novinar Folker Pabst piše u Istanbulu za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung pod naslovom: „Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine odbacuje državu koju predvodi“. „Milorad Dodik stalno iznova koketira sa secesionističkim težnjama, a susedna Hrvatska se meša u unutrašnju politiku: pritisak na bosansku državu se od izbora pojačao“.

„Još prvih dana nakon što je položio zakletvu kao srpski predstavnik u tročlanom predsedništvu Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik je jasno stavio do znanja kako se odnosi prema bosanskoj državi. Na dan stupanja na dužnost pre dve nedelje, ovaj srpski nacionalista je najavio da će na putovanjima u inostranstvo koristiti svoj srpski, a ne bosanski, pasoš. Dva dana kasnije, Dodik je ispričao da je primivši telegram-čestitku američkog predsednika povodom Dana državnosti Bosne i Hercegovine 25. novembra rekao da srpsko stanovništvo države ne slavi taj dan.“

Opisavši kako Dodik sistematski radi na otuđenju srpskog entiteta od bosankohercegovačke države, autor teksta piše da i „hrvatska strana pojačava pritisak na strukture krhke multietničke države. Jer, hrvatski nacionalisti odbacuju novoizabranog člana predsedništva Željka Komšića sa argumentom da je izabran prevashodno zahvaljujući glasovima muslimana“. Za mnoge Hrvate je „poraženi kandidat nacionalističke HDZ Dragan Čović jedini legitimni pretendent na hrvatsku stolicu u tročlanom predsedništvu“.

-pročitajte još: Bosanski ledeni mir

Diplomatske inicijative Zagreba su, kako objašnjava autor, sračunate na „iznošenje na tapet“ zahteva za formiranje posebnog hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini.

„Debate o granicama bi sigurno prouzrokovale nove nesuglasice, ne samo zato što samo oko polovine bosanskih Hrvata živi u opštinama u kojima su Hrvati većinsko stanovništvo. Uz to bi podela federacije samo podstakla ionako jaku etnizaciju bosanske politike, što bi dalje slabilo zajedničku državu“.

„Zbog tog razvoja situacije, političar CDU Kristijan Švarc-Šiling, koji je pre jedne decenije bio visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, smatra da je ugroženo dalje postojanje bosanske države, kako je to nedavno rekao za Dojče vele.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android