Manje smrtnih kazni – razlog za optimizam? | Politika | DW | 10.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Manje smrtnih kazni – razlog za optimizam?

Amnesti internešenal objavio je godišnji izveštaj o smrtnoj kazni i – razloga za optimizam ima jer je u svetu manje pogubljenja. To međutim zasenjuje uvođenje smrtne kazne za homosekusalce na Brunejima.

„Broj izvršenih smrtnih kazni širom sveta nije bio manji u poslednjih deset godina. To je glavni rezultat našeg istraživanja“, izjavila je Kjara Sanđorđo, ekspertkinja za pitanja smrtne kazne pri Amnesti internešenalu (AI). Broj izvršenja značajno je opao i to pre svega u zemljama u kojima je poslednjih godina izvršeno najviše smrtnih kazni. „Tu govorimo o Iranu, Pakistanu i Iraku“, kaže Sanđorđo.

Nove brojke bi za organizacije koje se bore za ljudska prava možda mogle da budu razlog za optimizam, ali samo nekoliko nedelja pre objavljivanja Izveštaja za 2018, stigla je vest koja zasenila pozitivan trend: sultan od Bruneja Hasan Bolkiah najavio je uvođenje smrtne kazne za homoseksualnost, kao i za brakolomstvo.

Smrtna kazna za homoseksualce

Ta najava je u velikom delu sveta izazvala zgražavanje. Portparolka Visokog komesarijata za ljudska prava pri UN, Ravina Šamdasani to je prokomentarisala ovako: „Visoka komesarka za ljudska prava UN zahteva od vlade Bruneja da spreči stupanje na snagu zakona (u sredu 3.4.2019.) koji predviđa smrtnu kaznu za čitav niz krivičnih dela. Tu spadaju brakolomstvo i seksualni odnos među homoseksualcima. Zakon takođe predviđa bičevanja i amputacije kao surove i nehumane kazne za različita krivična dela.“

Nemačka vlada pozvala je ambasadorku Bruneja kako bi izrazila protest zbog uvođenja Šerijatskog krivičnog prava. I LGBT-organizacije širom sveta kritikuju planove za donošenje tih zakona. Između ostalih reagovao je i holivudski glumac Džordž Kluni. On je pozvao na bojkot luksuznih hotela koji su u vlasništvu vlastodršca sa Bruneja. Sultana to sve očigledno nije nimalo pogodilo i 3. aprila su novi zakoni stupili na snagu.

„Već sada čujemo od LGBT-zajednice da je zakon pogoršao sveukupnu situaciju u jugoistočnoj Aziji. Otkako je stupio na snagu, mnogi aktivisti se povlače, a strah je sveprisutan“, kaže Kjara Sanđorđo iz Amnesti internešenala. Ona podseća da za sporazumni homoseksualni odnos preti smrtna kazna u otprilike deset zemalja. Međutim, često nije moguće ustanoviti da li se u pojedinačnim slučajevima radi o silovanju, o homoseksualnosti ili pak o seksualnim vezama van braka. U nekim zemljama bi se moralo, kaže Sanđorđo, razlikovati krivično od religioznog prava.

Smrtna kazna se sve više zabranjuje

Amnesti internešenal se već više od 60 godina bori za ljudska , kao i za ukidnje smrtne kazne širom sveta – uspešno. Jer, sve je više zemalja koje ukidaju smrtnu kaznu. Sedamnaestog decembra 2018. je 121 država-članica UN od ukupno 193 glasalo za stavljanje moratorijuma na smrtnu kaznu. Samo 35 zemalja glasalo je za, a 32 su bile uzdržane. „Sve više se približavamo ukidanju smrtne kazne u čitavom svetu“, saopštio je Amnesti internešenal.

Taj trend je potvrđen i u ovogodišnjem izveštaju. Burkina Faso je prošle godine ukinula smrtnu kaznu. U Gambiji je na snazi moratorijum na smrtnu kaznu, a razmišlja se i o njenom potpunom ukidanju. Nova vlada u Maleziji je de fakto uvela moratorijum na smrtnu kaznu, ali to još nije zvanično potvrđeno. Smrtna kazna je i u saveznoj američkoj državi Vašington proglašena protivustavnom. Ipak, u SAD je 2018. pogubljeno 25 osoba.

Manje pogubljenja u Iranu i Pakistanu

U Iranu, koji je sa 253 pogubljenja na drugom mestu, 2018. pogubljeno je upola manje ljudi nego 2017. Osnovni razlog za to je što je izmenjen Zakon o drogama. Naime, povećana je količina droge za čije se posedovanje izriče smrtna kazna. I u Pakistanu je značajno opao broj izvršenih smrtnih kazni – 2018. je izvršeno 14 pogubljenja, a godinu dana ranije više od 250. „Uvereni smo da će se taj trend koji imamo poslednjih decenija pojačati“, kaže ekspertkinja Amnestija.

Kina još uvek prednjači

No, trend u drugim zemljama je, prema ovogodišnjem izvještaju, negativan. Kina je već godinama prva na listi. Amnesti procenjuje da se u Narodnoj Republici godišnje pogube hiljade ljudi. Konkretni podaci su međutim klasifikovani kao državna tajna.

U Saudijskoj Arabiji izvršeno je 149 javnih pogubljenja odrubljivanjem glave. Ta kraljevina podatke objavljuje javno, što bi trebalo da služi i za zastrašivanje. U Egiptu su 2018. pogubljene 43 osobe, a više od 717 ljudi osuđeno je na smrtnu kaznu – mahom zbog „politički motivisanog nasilja“ ili „terorizma“.

Najmanje 85 ljudi pogubljeno je u Vijetnamu, ali je važno napomenuti, kažu u AI, da je vlada uopšte objavila podatke. U Japanu i Singapuru pogubljeno je toliko ljudi koliko nije pogubljeno za više od 10 godina – u Japanu 15, a u Singapuru 13.

U Subsaharskoj Africi su 2018. bile još četiri zemlje u kojima se izvršavala smrtna kazna: u Somaliji, Južnom Sudanu, Sudanu i Bocvani. Sedamnaest afričkih zemalja je u potpunosti ukinulo smrtnu kaznu, a u još otprilike toliko zemalja južno od Sahare već godinama je na snazi moratorijum na smrtnu kaznu.

Smrtna kazna uskoro ide u istoriju?

Sve u svemu Kjara Sanđorđo je optimistična jer se nastavlja trenda ukidanja smrtne kazne u svetu. Kada su 1945. osnovane Ujedinjene nacije, samo je osam zemalja od 51 članice ukinulo smrtnu kaznu. Danas, od 193 članice njih 103 su ukinule smrtnu kaznu.

„(Međunarodni) pritisak ne sme da popusti, a to najbolje pokazuje razvoj situacije na Brunejima. Uvereni smo da ćemo u bliskoj budućnosti širom sveta smrtnu kaznu proterati u udžbenike istorije.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama