Ukida se smrtna kazna u Hesenu? | Evropa | DW | 23.10.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Ukida se smrtna kazna u Hesenu?

Smrtna kazna je u Nemačmoj ukinuta. I pored toga, ona još uvek postoji u ustavu jedne savezne pokrajine. To je Hesen. I to je kuriozitet kojeg posle 28. oktobra i izbora za pokrajinski parlament – više neće biti.

Ludvig Hilbert je stalno iznova ubadao nožem Doroteu Vajgand. Potom je svojoj žrtvi prerezao grkljan i sakrio leš u šumi u Marburgu. Ovaj obućar nije hteo da se oženi svojom trudnom ljubavnicom, ali ni da istrpi sramotu kao otec vanbračnog deteta. No, ubica je dolijao – a na suđenju je proglašen krivim. Za to je bila moguća samo smrtna kazna i to odrubljivanjem glave.

Na trgu u malom gradu i Hesenu sakupile su se stotine radoznalaca da bi gledale pogubljenje. Vrlo je rasprostranjeno bilo uverenje da krv onoga kojem je odsečena glava ima lekovitu moć. Iskusni dželat Kristijan Švarc je osuđenika skratio za glavu. Bilo je to 14. oktobra 1864. – i tada je u Hesenu poslednji put javno izvršena smrtna kazna.

Hilbertova lobanja se do 1920. nalazila u Marburškom institutu za anatomiju – da bi te godine nestala na misteriozan način. To je već dovoljno čudno, a još čudnija je činjenica da je smrtna kazna i danas predviđena pokrajinskim ustavom Hesena. U godini 2018, više od 150 godina nakon pogubljenja Lidviga Hilberta. Hesenski birači se sada imati priliku da to promene: paralelno sa izborima, moći će da se izjasne i o reformi Ustava i samim tim – o ukidanju smrtne kazne.

Izmene Ustava koje su mogle da čekaju

„Školovanje za dželata tada više neće imati smisla“, kaže uz osmeh Jirgen Bancer. Ovaj demohrišćanski poslanik pokrajinskog parlamenta u Hesenu je ubeđen da će oko 4,4 miliona građana te pokrajine koji imaju pravo glasa jednom za svagda ukinuti dželate. Mada je na saveznom nivou smrtna kazna u Nemačkoj ukinuta još 1949. A savezni zakoni su iznad pokrajinskih: Hesen nema pravo da vrši smrtne kazne.

Pre Hesena je Bavarska 1998. nakon referenduma izbrisala smrtnu kaznu iz svog Ustava. To što je u Hesenu sve potrajalo 20 godina duže, Balcer objašnjava ovako: „Mnogi političari u Hesenu su se dugo plašili da će se baš uoči izbora desiti neki kapitalan zločin.“ A šta ako građani Hesena budu za očuvanje smrtne kazne? „To je teoretski moguće, ali mislim da se to neće desiti. Verovatno svaki deseti bira uopšte zna da ovde još postoji smrtna kazna.“

Todesstrafe in Hessen

Pokrajinski ustav Hesena donet je 1946, tri godine pre saveznog - zato još uvek sadrži odredbu o smrtnoj kazni

Građani Hesena će 28. oktobra glasati o ukupno petnaestorim reformskim predlozima – smrtna kazna je jedini pasusu koji bi trebalo da bude obrisan iz Ustava. A 14 izmena bi trebalo uneti. Među njima su, na primer, dečja prava, jednak tretman grada i sela, opredeljenje za Evropsku uniju. „Hesenski Ustav bi jednostavno trebalo da postane moderniji“, kaže Jirgen Balcer.

Pre 50 godina – nove diskusije

Jedna od poslednjih pogubljenih osoba u Zapadnoj Nemačkoj je bio mehaničar Ričard Šu – presudila mu je giljotina i to 18. februara 1949. U Zapadnom Berlinu je 11. maja 1949. pogubljen pljačkaš i ubica Bertold Vemajer. Dve godine kasnije, 7. juna 1951, sedmorica osuđenih nemačkih ratnih zločinaca su obešeni u bavarskom Landzbergu, u jednom vojnom zatvoru SAD. U DDR je ubica dece Ervin Hagedorn bio poslednji pogubljeni civil, i to 15. septembra 1972, a poslednji državni službenik nad kojim je izvršena smrtna kazna bio je špijun Štazija Verner Teske.

A poslednji nemački dželat? Johan Rajhart, koji je u vreme nacista pogubio više od sto boraca pokreta otpora, umro je 26. aprila 1972. u bavarskom Dorfenu – siromašan i prezren. Kada su početkom 60-ih, posle jedne serije ubistava taksista u Zapadnoj Nemačkoj ponovo postale glasne pristalice smrtne kazne (među kojima je bio i kancelar Konrad Adenauer), Rajhart se tome odlučno usprotivio. Sa komentarom: „Ne razumem Adenauera, nikad to ne bih ponovo učinio!“

Pogledajte video 04:32

Smrtna kazna bez uverljivih dokaza

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video