Majke imaju pravo na anonimno rađanje dece? | Mozaik | DW | 15.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Majke imaju pravo na anonimno rađanje dece?

Jesam li plave oči nasledio od majke? Da li i moj otac voli dugo da spava kao i ja? Koliko sam sličan svojoj braći i sestrama? Za većinu ljudi je poznavanje porekla jako važno. Ali šta kada ne znamo svoje roditelje?

default

Bebe

Deca koju su majke nakon rođenja ostavile u takozvani „sandučić za bebe“, jer nisu htele da abortiraju, a nisu imale uslova za odgajanje deteta, do sada nisu mogla da saznaju mnogo o svojim roditeljima. O tome se u Nemačkoj već godinama vode burne rasprave.

Hebamme Arbeit Hausgeburt

Decu ostavljaju jer ne mogu da ih odgajaju

Zagovornici anonimnog rađanja dece, poput predstavnika nekih verskih zajednica, u sandučiću za bebe vide pre svega mogućnost da se spreči smrt neželjenog deteta. Kritičari, kao što je nemački Savet za etiku, naglašavaju da svako dete mora da ima mogućnost da sazna ko su mu roditelji, ukoliko to poželi. Prošle sedmice je nemački parlament usvojio zakon koji reguliše anonimno rađanje - i to u bolnici. Savezna ministarka za pitanja porodice Kristina Šreder, nazvala je prihvatanje tog zakona "znakom složnosti kad se radi o zaštiti onih kojima je zaštita potrebna".

Znati svoje poreklo nije pitanje milosti

Majke koje zbog bilo kakvih razloga ne vide mogućnost u odgajanju deteta moći će i ubuduće anonimno da se porode u bolnici. Ali, podaci o majci biće evidentirani i čuvani u Saveznom uredu za porodicu. Njihov zadatak je da te podatke ustupe detetu kada odraste, dakle kada navrši 16 godina. Nakon toga ono ima pravo da sazna ko mu je majka, osim ako se majka tome izričito protivi. Ona može da zatraži da se njeni podaci ne ustupe, na primer ako se boji loših reakcija u njenoj porodici ili krugu poznanika ili ako misli da je to na bilo koji način može ugroziti. U tom slučaju o čuvanim podacima mora da se izjasni nadležni sud.

Baby Geburt

Anonimni porođaj

"Zakon daje veliki doprinos, sa jedne strane da se ispune prava deteta, koje želi da zna svoje poreklo. S druge strane, majci osigurava privremenu anonimnost - barem u odnosu na njenu neposrednu okolinu", kaže u razgovoru za DW Bernd Vaker, stručnjak za usvajanje dece iz organizacije „Terre des Hommes“. Znati ko mi je biološka majka nije "čin milosti" koji se daje deci nego njihovo zagarantovano pravo. Ali, zakon još nije do kraja razrađen, jer i sporni sandučići za bebe ostaju i dalje. To je "loš politički kompromis", ljuti se Vaker. On zahteva definitivno ukidanje „sandučića za bebe“.

Nije se smanjio broj ubistava dece

Sandučići za bebe u Nemačkoj postoje od 1999. U raznim ustanovama kao što su savetovališta ili bolnicama, postoje prozorčići ili vratašca iza kojih se nalazi grejni ležaj za bebu. Majka može anonimno da ostavi novorođenu bebu i da se udalji. Čim zatvori vrata u ustanovi se oglasi zvonce koje dežurno osoblje upozorava da je stigla beba. Beba će u tome slučaju najpre biti medicinski zbrinuta, a posle data nekoj porodici negu. Majka ima pravo prvih nekoliko sedmica da uzme svoje dete nazad. Prema istraživanju Nemačkog instituta za omladinu, od 1999. do 2010. je u sandučiće za bebe ostavljeno gotovo hiljadu dece.

Za organizaciju „Terre des Hommes“ je takav sistem krajnje besmislen. "U proteklih 12 godina pokazalo se da cilj sandučića za bebe i anonimnog rađanja, a to je pre svega smanjivanje broja ubijene i odbačene dece, nije postignut", kaže Vaker. Uprkos ponudi sandučića u Nemačkoj, još uvek oko 35 beba godišnje biva ubijeno ili odbačeno. Broj neotkrivenih slučajeva je verojatno i veći, jer se uvek iznova pronalaze odbačena tela beba u kantama za smeće, kutijama za cveće ili u šumi.

Savez babica kritikuje zakonske prepreke

Upravo na takve slučajeve upozoravaju zagovornici anonimnog rađanja u bolnici. Nadaju se da će tako biti moguće spasiti još više dece. Ali Nemački savez babica smatra da su zakonske odredbe još nedovoljne. "Time se dopire samo do jedne male grupe majki, naime onih žena koje su spremne da daju svoje dete, ako mogu ostati anonimne", kaže Katarina Ješke, članica predsedništva Nemačkog saveza babica u razgovoru za Dojčland-radio. Time se propušta prilika da se pomogne ženama koje žele anonimno da rode dete, ali ga ne žele dati na usvajanje.

Posebno majke koje dolaze iz nasilnih porodica ili prisilno rade kao prostitutke, odlučuju se da zadrže svoje dete, iskustvo je babice Ješke. "Zahtevamo da se toj temi pristupi dosledno i da se kaže da nam je zaštita dece stvarno važna i da svu decu zaštitimo od svih mogućih konfliktnih situacija." Ješke zahteva da svaka majka ima pravo na anonimno rađanje deteta, bez obzira na to kakva će biti njena odluka nakon porođaja.

Autor: Stefani Hepner
Redakcija: Jakov Leon