Ljudi među nama: 1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj | Mozaik | DW | 03.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Društvo

Ljudi među nama: 1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj

Ove sedmice završava se proslava povodom 1.700 godina života Jevreja na prostoru današnje Nemačke. Cilj je bio da se, prateći živote Jevreja u gradovima, ljudima približi viševekovna nemačko-jevrejska istorija.

Svećnjak za Hanuku na izložbi u Staroj sinagogi u Esenu

Svećnjak za Hanuku na izložbi u Staroj sinagogi u Esenu

Prvi zabeleženi tragovi jevrejskog života na području severno od Alpa datiraju iz 321. godine nove ere. Rimski car Konstantin tada je izdao dekret kojim se Jevrejima dozvoljava izbor u Gradsko veće Kelna. Dokumenta carskog dekreta danas se čuvaju u arhivama Vatikana.

„Rimski edikt je konačan dokaz da su jevrejske zajednice od davnina sastavni deo evropske kulture“, navodi se u saopštenju Ureda poverenika nemačke vlade za pitanja Jevreja i borbu protiv antisemitizma.

Povodom 1700. godišnjice edikta, udruženje pod nazivom „1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“ odlučilo je da, zajedno sa vladom u Berlinu, obeleži taj jubilej brojnim projektima i svečanostima.

-pročitajte još: Sarajevska hagada

Težak zadatak

„Bili smo impresionirani velikim odzivom civilnog društva i politike. Broj manifestacija daleko je premašio sva naša očekivanja“, izjavio je za DW generalni direktor tog jevrejskog udruženja Andrej Kovač.

„Imali smo 840 partnera iz svih 16 saveznih pokrajina. To nas je oduševilo. Bilo je i projekata koji su se odvijali bez državne podrške i finansiranja, koji nisu zabeleženi u statistici. A tu su i manifestacije u više od 20 nemačkih diplomatskih misija u svetu, s obzirom na to da je na obeležavanju ove godišnjice učestvovalo i nemačko Ministarstvo spoljnih poslova“, kaže Kovač.

Širom Nemačke održano je 2.200 manifestacija. Trinaest gradova učestvovalo je u proslavi u okviru koje su prikazani jevrejski artefakti iz srednjeg veka, a u sklopu projekta „Podeljena istorija“ i proslave jevrejskog praznika Sukot.

Prema rečima Kovača, obeležavanje praznika poput Sukota i drugih manjih događaja imalo je veoma važnu ulogu u približavanju života Jevreja ljudima u Nemačkoj. „To je bilo nešto posebno, jer je to bilo prvi put da su se u današnjoj Nemačkoj mnogi ljudi bavili Jevrejima i suočili se s načinom njihovog života i njihovim običajima“, kaže Kovač.

Andrej Kovač: Odziv je daleko premašio naša očekivanja

Andrej Kovač: Odziv je daleko premašio naša očekivanja

Stvaranje svesti o životu Jevreja na ovim prostorima

U regionu Minsterland, u Severnoj Rajni-Vestfaliji su na primer članovi regionalnog udruženja Vestfalija-Lipe (LWL) organizovali projekat u kojem su deca i mladi tražili tragove života Jevreja na tom području i beležili ih. Ideja projekta „Jevreji ovde“ bila da se ljudima približi viševekovna nemačko-jevrejska istorija, prateći živote Jevreja u gradovima regiona.

Đaci su tako pratili život Nane Kan. Ona je rođena 1910, a srednju školu završila je u Atendornu 1929. godine. Učenici su izradili kartu s mestima u kojima je ona boravila u to vreme i kroz tekstove beležili njen život.

Uz obrazovnu aplikaciju BIPARCOURS zainteresovani korisnici mogu da pogledaju i biografiju Nane Kan. Njena fotografija i podaci iz života mogu se videti u aplikaciji. Takođe, može se geografski pratiti i put Nane Kan do škole u Atendornu. Tu su i dodatne informacije o Hitlerovim antisemitskim zakonima, a na kraju i uputstva kako da se dođe do spomen-ploče Jevrejima s tog područja koji su deportovani u koncentracione logore.

„Ideja projekta bila je da ljudi postanu svesni da su tu živeli Jevreji i da je u nemačko-jevrejskoj istoriji definitivno bilo pozitivnih momenata, a ne samo negativnih iskustava“, objašnjava Kovač.

Prostor za nove identitete

Proslava jubileja nije samo otvorila novu perspektivu za Jevreje u Nemačkoj. To je za mnoge ljude koji nisu Jevreji bilo nešto kao putovanje u nepoznati svet. Taj osećaj otkrića nepoznatog proširio se i na „Jevreje u Nemačkoj koji pokušavaju da nađu mesto za sopstveni identitet u društvu“, dodaje Kovač i ističe da „još uvek postoje neki izazovi koje bi trebalo prevladati.“

„Kad sam bio mlad, u mojoj jevrejskoj porodici nije bila zamisliva budućnost u Nemačkoj. To se sada promenilo, što i ovaj festival jasno pokazuje“, kaže Kovač. Sada, dodaje, postoji novo poimanje sopstvenog identiteta s kojim mladi žele da budu prihvaćeni i pre svega poštovani u modernom društvu okrenutom budućnosti. „I to je prilika za promenu, kojoj bi trebalo dati prostora za rast.“

Drugi izazov je „održati sećanje na Holokaust, s obzirom na to da je ostao samo mali broj preživelih“, dodaje Kovač. „Treći aspekt je antisemitizam i mitovi o zaveri koji se prelivaju iz Rusije. To su ideologije koje sada dolaze u Nemačku, pored svega onoga što se ovde ukorenilo. Pogledajte samo diskusiju na temu ’Dokumenta 15’“, kaže Kovač, ukazujući na čuvenu nemačku izložbu moderne umetnosti u Kaselu, na kojoj su se pojavila antisemitska umetnička dela odnosno eksponati, a koja su izazvala ogromne kontroverze u nemačkim kulturnim i političkim krugovima.

Preduzetnik i predsednik udruženja „1.700 godina jevrejskog života u Nemačkoj“ planira da u budućnosti organizuje festival jevrejske muzike pod nazivom „Šalom Keln“, imajući pri tom u vidu projekat koji bi bio na nivou čitave Evrope.

Kovač ističe da je obeležavanje ove godišnjice, Jevrejima i jevrejskim udruženjima u Nemačkoj dalo hrabrost da se otvore i slave svoju veru. I nada se da će se taj trend nastaviti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.