1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kultura

Sarajevska hagada

Selma Boračić - Mršo
15. april 2022.

Sličnu sudbinu kao i Jevreji doživela je i Sarajevska hagada, obredna knjiga koja se čita na veliki praznik Pesah. Nastala je oko 1350. u Španiji, i smatra se jednom od najlepših knjiga te vrste.

https://p.dw.com/p/49yR8
Bosnien und Herzegowina | Haggadah Ausstellung im BiH
Sarajevska hagadaFoto: Selma Boracic-Mrso/DW

Hagada je jevrejska obredna knjiga, tačnije kodeks, koji sadržava biblijske priče, molitve i psalme koji se čitaju za praznik Pesah (Pashu), posvećen oslobođenju Izraellta od egipatskog ropstva.

Jedna od najpoznatijih je Sarajevska hagada, koju više od pet vekova spašavaju i čuvaju nejevreji, većinom muslimani iz Bosne i Hercegovine.

„Za Sarajevo, hagada je nešto kao feniks, poslije svake nesreće i belaja, a mnogo ih je zadesilo ovu knjigu, od progona, preko inkvizicije, svjetskih ratova i rata u BiH, svaki put je spašavana od drugih, svaki put preživi i ponovo se pojavi", kaže Jakob Finci, predsednik Jevrejske zajednice u BiH.

Bosnien und Herzegowina | Jakob Finci
Jakob Finci u Sarajevskoj sinagogiFoto: Selma Boracic-Mrso/DW

Sarajevska hagada sastoji se od tri dela od kojih prvi sadrži 62 figuralne kompozicije, sa kratkim natpisima na hebrejskom jeziku, drugi sadrži tekst popraćen čisto dekorativnim motivima, a treći, molitve i psalme za ostale dane praznika, bez ikakvog ukrasa.

Hagada von Sarajevo
Sarajevska hagadaFoto: Ljiljana Pirolic.

„Ono što je zanimljivo to su ilustrovane stranice hagade, koje pokazuju nastajanje svijeta, međutim, isto kao i u Islamu i u Judaizmu je zabranjeno svako ilustrovanje Boga, stoga je njena vrijednost još veća i značajnija", pojašnjava Finci.

Nastala u Španiji u 14. veku

Na osnovu stilske analize iluminacija i minijatura sa njenih stranica utvrđeno je da je knjiga nastala u srednjovjekovnoj Španiji oko 1350. godine. Prema belešci iz same knjige, ona je nakon progona Jevreja iz Španije 1492. promenila vlasnika, ali njihova imena nisu poznata. Tokom 16. i 17. veka knjiga se nalazi na prostoru severne Italije.

Njen pouzdan trag u istoriji ponovo se javlja 1894. kada je Zemaljski muzej BiH otkupljuje od sarajevske sefardske porodice Koen, za sumu od 150 kruna.

Derviš Korkut

Dosledna sopstvenoj sudbini, Sarajevska hagada ni u muzejskoj zbirci ne nalazi trajniji mir. Prvih dana nakon ulaska nemačkih vojnih snaga u Sarajevo 1941. general Johan Fortner došao je u Zemaljski muzej i od direktora, Joze Petrovića, zahtivao da mu preda sarajevsku Hagadu. Petrović, uz pomoć kustosa Derviša Korkuta, uz ogroman rizik takvog postupka, uspeva da ne udovolji tom zahtevu.

Hikmet Karcic | Buchautor
Hikmet KaračićFoto: Mirza Hasanefendic

„Derviš Korkut je rekao tada nemačkom generalu da su njihovi vojnici ranije dolazili i odneli Hagadu, te da oni nisu smeli pitati za njihova imena, tako da ne znaju ko ju je odnio", navodi Hikmet Karčić, autor knjige „Biografija Derviša Korkuta", te istraživač genocida sa Instituta za islamsku tradiciju Bošnjaka u Sarajevu.

On navodi kako ju je Korkut nakon toga odneo i sakrio u džamiju na jednoj od planina, Bjelašnici ili Vlašiću, gde je dočekala kraj Drugog svetskog rata.

„Pored Hagade, Korkut je spasio još privatnu zbirku jevrejskih rukopisa, koji je dobio od prijatelja, a spasio ih je tako što ih je zapisao pod drugim imenom", objašnjava Karčić, te dodaje da je Korkut bio jako obrazovan, te da je verovao u ono što čini.

Biography of Dervish Korkut | von Hikmet Karcic
Biografija Derviša KorkutaFoto: Privat

Osim Hagade, Korkut je spasio i Jevrejku srednjoškolskog uzrasta po imenu Mira Papo, kojoj su roditelji bili odvedeni u logor. Derviš i njegova supruga Servet obukli su je kao muslimanku, nazvali Amira i rekli da je Albanka koju su poslali njeni rođaci iz Kosovske Mitrovice da im pomaže u kući. Potom su je prebacili u Dalmaciju, odakle se pridružila partizanima.

„Uloga Korkuta pokazuje primjer komšijskog odnosa i šalje jasnu poruku za današnji svijet", kaže Karčić, te naglašava da se u BiH vekovima njegovala multikulturalnost, multietničnost i tolerancija.

Posle Drugog svetskog rata, Derviš Korkut je hagadu vratio u Muzej, koja je od tada čuvana u čeličnoj kaseti Zemaljskog muzeja. Najviše jednom u godini pokazivana je javnosti.

Opsada Sarajeva

Početkom 1992. kada počinje opsada Sarajeva, Zemaljski muzej koji se nalazio na liniji razgraničenja između srpske vojske i Armije BiH nije bio siguran za čuvanje hagade.

Tadašnji direktor, profesor emeritus na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, Enver Imamović samoinicijativno Hagadu je prebacio iz Muzeja u trezor Narodne banke u Sarajevu. U tom periodu pojavili su se natpisi u svetskoj štampi da je hagada uništena, odnosno da ju je tadašnja Vlada Republike BiH prodala i za taj novac kupila oružje.

U to vreme Jakob Finci je boravio u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada mu je američki senator Džo Liberman rekao da će doći u opkoljeno Sarajevo, proslaviti Pesah, samo ako može da vidi Hagadu.

Bosnien und Herzegowina | Aschkenasim Synagoge in Sarajevo
Sarajevska sinagoga, april 2022.Foto: Selma Boracic-Mrso/DW

„Rekao sam mu gdje se nalazi hagada i da je može pogledati, da je Sarajlije nikada ne bi prodale, niti uništile", kaže Finci. Ipak, Liberman nije došao, ali su zato u Sarajevo stigli novinari iz svih krajeva sveta.

„Jedan novinar Njujork tajmsa, u izveštaju o hagadi piše da je čuvena sarajevska hagada-knjiga koja vredi 700 miliona dolara, to je tako objavljeno", kaže Finci, te dodaje da se radi o greški, jer u to vreme nije bilo elektronske poštea već je novinar slao izveštaj faksom, pa su se tačke između brojeva izbrisale. „ Tako je Hagada postala svjetski popularna. Jer, nikad ni jedna umjetnina nije procjenjena na toliko", kaže Finci.

Dostupna javnosti

Krajem novembra 2002. hagada je iznesena iz trezora i od tada je izložena i dostupna javnosti u posebno osiguranom prostoru, u posebnim prigodama i pod tačno definisanim uslovima.

Bosnien und Herzegowina | Haggadah Ausstellung im BiH
Sarajevska HagadaFoto: Selma Boracic-Mrso/DW

„Mnogi koju su učestvovali u spašavanju hagade pokazuju svu otvorenost BiH, gdje je poznato da ljudi spašavaju ono što treba biti spašeno, bez obzira čije je", kaže Finci.

Sarajevska hagada i Rukopisna zbirka Gazi Husrev-begove bibiloteke upisani su u registar Memorija sveta UNESCO - posvećen pokretnoj kulturnoj baštini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.