Levo o miru - desno na štand oružja | Politika | DW | 13.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

60 godina Nesvrstanih

Levo o miru - desno na štand oružja

Nesvrstani u Beogradu - nostalgično podsećanje na pokušaje stvaranja pravednijeg i multipolarnog sveta u vreme blokovskih podela. A i podsećanje da je "Vučić možda neki mali Tito", ali i da se proda nešto od naoružanja.

Dvodnevni samit kojim se obeležava šest decenija Pokretanesvrstanih zemalja održan je u Beogradu. Prisustvovale su delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja na samitu koji srpski šef diplomatije Nikola Selaković naziva „komemorativnim" budući da je organizovan u znak sećanja na prvu konferenciju 1961. godine u Beogradu.

Skup nije donosio nikakve političke odluke, na njemu je učestvovalo oko 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova, i bili su primetni napori organizatora da sve izgleda slično protokolu od pre više decenija iz vremena bivše Jugoslavije.

Iako se na skupu zvanično govorilo o vakcinama, klimatskim promenama, ili borbi protiv terorizma, sam skup se ipak vidi kao samo još jedno nostalgično podsećanje na pokušaje stvaranja pravednijeg i multipolarnog sveta u vreme blokovskih podela.

Domaćini skupa su Srbija i Azerbejdžan, koji je i predsedavajući Pokreta nesvrstanih. Slučajno ili ne, ali u okviru Beogradskog sajma gde se i održava samit nesvrstanih je organizovan i Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2021".

Organizatori skupa su još jednom pokušali da afirmišu ideju multilateralizma iako je jasno da ideje Pokreta nestvrstanih, kao i sam pokret, danas baš kao i pre 60 godina nemaju neku preveliku političku težinu.

Beograd 11-12. oktobar 2021.

Beograd 11-12. oktobar 2021.

Analitičari u Beogradu su inače već primetili da predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim regionalnim inicijativama pokušava da se nametne kao lider Zapadnog Balkana, ali i da se njegove ambicije tu ne zaustavljaju.

Često se, naime, naglašava da Aleksandar Vučić pokušava da bude novi Tito, a Pokret nesvrstanih se idealno uklapa u takav imidž. Teško je reći koliko su takve primedbe opravdane, ali je takođe zabeleženo da je ministar Selaković na zatvaranju samita naglasio „da je Tito je bio jedan od političkih genija dvadesetog veka. Mi se time ponosimo, kao i time što je želeo da bude sahranjen u Beogradu", izjavio je srpski ministar spoljnih poslova.

Propagandna dosetka

Stoga i novinar Slobodan Stupar za DW ocenjuje da je organizovanje samita nesvrstanih „jedna najobičnija propagandna dosetka, koje se nakon nedelju dana više niko neće sećati".

„Poenta tog skupa je da se prisetimo da je on (Aleksandar Vučić) nastavljač bivše Jugoslavije, da je on možda neki mali Tito - što je sve naravno kičeraj i farsa - ali i da gostima, kad su već tu, proda nešto od naoružanja. Naravno, i da se sve to vidi u TV dnevnicima i po tabloidima", kaže Stupar za DW.

Kosovo i bilateralna saradnja

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, skreće pažnju na organizovanje istog skupa na pedesetogodišnjicu pokreta nesvrstanih takođe u Beogradu, i za DW ističe da je poenta ostala ista:

Pogledajte video 03:37

Nesvrstani i njihova deca

„Dakle, u pitanju je bio kosovski problem i pre deset godina i danas. Jer, ovde su prisutne zemlje koje uglavnom ne priznaju nezavisnost Kosova, a sa druge strane ima i zemalja koje su u onoj akciji otpriznavanja povukle priznanje Kosova. Druga svrha ovog samita koju vidim je jačanje bilateralne saradnje - nije zgoreg podsetiti da se u hali pored održava sajam naoružanja - a i dalje su prisutne neke stare veze još iz jugoslovenskog perioda, tako da će se verovatno poraditi i na tome. Više od toga mislim da i ne bi trebalo očekivati", smatra Suzana Grubješić.

Sličan skup je u Beogradu pre deset godina organizovao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koja sada povodom aktuelnog samita nesvrstanih izjavljuje „da je dobro što će taj skup biti zapažen u nekim delovima sveta, ali da Srbija danas nema spoljnopolitičku orijentaciju, nema koherentnu spoljnu politiku i nema ciljeve spoljne politike".

Predsednik Narodne stranke i bivši predsednik Generalne skupštine UN napominje da bi nekog možda moglo da zabrine kako će na ovaj samit možda reagovati oni koji nisu bili prisutni, poput Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država (SAD), ali primećuje „da su objektivne okolnosti takve da oni gledaju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kroz prste i za daleko veće stvari nego što je jedan komemorativni skup Pokreta nesvrstanih zemalja, tako se ja ne bih preterano uzbuđivao po tom pitanju".

Beograd 11-12. oktobar 2021.

Beograd 11-12. oktobar 2021.

Zapad poznaje Vučića

Zapad mnogo bolje poznaje Vučića nego što ga poznaju građani Srbije, ocenjuje za DW Slobodan Stupar, i dodaje „da su oni odavno svesni šizofrenosti srpske spoljne politike, tako da za njih ova PR priredbica nije nikakvo iznenađenje".

Suzana Grubješić skreće pažnju da „Srbija nije članica Pokreta nesvrstanih, i upravo je izašla iz članstva zato što želi da postane članica EU, i ima status posmatrača. Mislim da će ovo proći nezapaženo u zapadnim medijima, baš kao što je nezapaženo prošao i samit EU - Zapadni Balkan".

Rusija posmatra nesvrstane

Veliku pažnju je privuklo i prisustvo Rusije na ovom samitu, koju je u svojstvu posmatrača predstavljao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, i koji je tim povodom rekao „kako status Rusije kao posmatrača u Pokretu nesvrstanih otvara mogućnost novog doprinosa u međunarodnim odnosima".

„Velika sila Rusija, koja je sve manje velika sila, uvek nađe načina kako da bude prisutna u nekim nestabilnim regionima, poput Balkana, i kako da oni ostanu nestabilni na duže vreme", ocenjuje Slobodan Stupar.

Sa druge strane, Suzana Grubješić smatra da je „ovde rusko prisustvo važno za Srbiju, kako bi i dalje držala Rusiju na svojoj strani kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja. Rusija takođe misli da ima šansu da se pozicionira među zemljama Afrike i jugoistočne Azije, koje su na ovom skupu, tako da smo se tu nekako našli i susreli su nam se interesi. Ali, tu ne bi trebalo zaboraviti ni trenutnu gasno- naftnu krizu, jer Srbija potpuno zavisi od ruskog gasa, i ta činjenica se ni nakon prethodnog skupa nesvrstanih pre deset godina nije promenila", zaključuje naša sagovornica iz Centra za spoljnu politiku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu