Kraj građanske letargije | Evropa | DW | 04.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

borba protiv korupcije (2)

Kraj građanske letargije

Protesti u Rumuniji pokazuju da građani više nisu spremni da budu masa kojom političari manipulišu kako im je volja, piše u autorskom tekstu za DW Karmen-Frančeska Banču, rumunska spisateljica koja živi u Berlinu.

Šef socijaldemokrata Liviju Dragnea predstavljen kao diktator

Šef socijaldemokrata Liviju Dragnea predstavljen kao diktator

Već preko 25 godina je Rumunija na putu obnove. Zemlja se, kao i neke druge zemlje bivšeg istočnog bloka, bori sa ostacima komunističke diktature. Ima uspona i padova. Korak napred, dva unazad. Onda opet dva koraka napred i jedan unazad. Iznova izbijaju krize i stiče se utisak da će zemlja svakog puta skliznuti u haos i katastrofu. Ali nekako ipak napreduje. Ali kako će biti sada?

Već nekoliko dana i noći se masovno protestuje, ne samo u Bukureštu nego širom zemlje. Ljudi izlaze na ulice nezadovoljni su vladom koja je izabrana tek pre nešto više od mesec dana. Čak i neki birači izabrane stranke misle da je rumunska pravna država u opasnosti zbog odluka novih vlastodržaca.

Ovaj put se ne demonstrira sa zahtevom da se povećaju plate, smanje porezi niti iz bilo kakvih drugih materijalnih razloga. Ne radi se ni o odbijanju predloga zakona o kojem treba da odluči Parlament, nego je to reakcija na dve odluke vlade donete doslovce preko noći. One menjaju krivični zakonik i predviđaju amnestiju u slučajevima korupcije. Te promene implicitno treba da posluže da se oslobode i oni političari koji su već osuđeni zbog korupcije i da se unapred da blagoslov svima koji će ubuduće zloupotrebljavati svoj položaj.

Među demonstrantima je bio i rumunski predsednik Klaus Johanis, koji je u međuvremenu uložio žalbu pred Ustavnim sudom na ove odluke vlade.

Predsednik i narod

To nije prvi put da se neki čelnik države pobuni protiv vlastite vlade. Još 1944. je rumunski kralj Mihael I izveo državni udar protiv vojne diktature maršala Antoneskua i time okončao vojno savezništvo sa nemačkim Rajhom. Ovaj put se predsednik umešao među narod i podstakao ga da iskoristi svoje demokratsko pravo.

Pre nešto više od godinu dana su protesti u Rumunji doveli do pada vlade. Ali čudno je da ista ta Socijaldemokratska partija odmah zatim izabrana na demokratskim izborima. Odziv na izbore nije bio posebno dobar, a od četrdesetak građana koji su glasali, njih 60 odsto je opet zaokružilo socijaldemokrate. Oni su govorili o blagostanju za sve i biračima davali velika obećanja od kojih neka stvarno i nameravaju da ispune. Ali tu je onda i cena: birači trebaju da zažmure na jedno oko dok se stvaraju rupe u zakonima protiv korupcije. To znači: blagostanje, a zauzvrat manje doslednosti u borbi protiv korupcije i manje demokratije.

Taj plan izgleda nije uspeo. Iako politički spektar ne pruža mnogo mogućnosti za izbor i mnogi mladi birači na proteklim izborima onda uopšte nisu izašli na birališta, ovog puta su na vreme shvatili da rešenje nije u tome da se svoja budućnost i budućnost zemlje ostave u rukama stare političke garde.

Birači su izdani

Najkasnije nakon što je nova vlada objavila ove hitne mere sve je više birača shvatilo da su upali u zamku. Kod mnogih je izazvalo nepoverenje što je dekret vlade objavljen u žurbi, maltene u panici. Sva ta tajnovitost je izazvala srdžbu i otpor. Velika većina rumunskih birača je stekla utisak da su izdani njihovi interesi i da ih je vladajuća partija zloupotrebila.

Carmen-Francesca Banciu, Autorin

Karmen-Frančeska Banču

Odjednom su se pokrenuli mladi i ne tako mladi koji do sada još nikad nisu učestvovali na demonstracijama, niti su se posebno zanimali za politiku. Shvatili su da je demokratija u opasnosti, da je njihova sopstvena budućnost u opasnosti i da je nužno da i sami učestvuju. Kreativnim protestnim akcijama, sloganima i dobrom organizacijom istrajavaju u demonstracijama uprkos zimi.

Probudila se njihova politička i društvena svest. Vaskrsla je njihova građanska inicijativa. Pripadaju različitim naraštajima, slojevima društva i strankama, tu ima ljudi sa političkim iskustvom i onih koji su bili zasićeni svim političkim raspravama. Ono što posebno impresionira: sve su bolje informisani, sve bolje obrazovani i politički formirani – i sve manje spremni da budu tek masa kojom se može manipulisati.

Broj demonstranata raste iz dana u dan. Pozicija vlade je na sve klimavijim nogama. Još se drži svojih odluka i čak optužuje da se demonstracijama upravlja iz inostranstva. Uprkos tome već ima prvih ostavki u vladi sa obrazloženjem da im tako nalaže njihova etika, na primer ministra trgovine Florina Jianua.

Društvo se budi

Najnoviji politički događaji su probudili zemlju iz političke letargije. Ulica je opet postala korektiv za greške onih na vlasti. Ako se pogleda istorija Evrope, onda se zna da moć ulice može odvesti i u nesreću. Zato se želi odgovorna i efikasna vlada koja dopušta dijalog, različita mišljenja shvata kao bogatstvo i koja prihvata izazove. I koja ostaje u razgovorima i sa opozicijom.

Rumunija je na putu obnove i promena. Njeno građansko društvo je sve kritičnije, samokritičnije i svesnije svoje odgovornosti. Njeno značenje je sve veće. Sve jasnije vidi moć koju ima i odgovornost koja je s njom povezana. To je mlado građansko društvo koje odrasta i spremno je da se suoči sa velikim izazovima našeg doba. To stvara nadu, čak i u trenutnim nesretnim političkim okolnostima. Jer to je proces koji se više ne može zaustaviti.

Karmen-Frančeska Banču je rumunsko-nemačka spisateljica. Od 1990. živi u Berlinu kao nezavisna autorka i vodi seminare za kreativno pisanje. Od 1996. piše i na nemačkom jeziku. Njene poslednje knjige su „Leichter Wind in Paradies" (Lagani vjetar u raju) i „Berlin Is My Paris - Stories From the Capital" (Berlin je moj Pariz – priče iz glavnog grada). Tekst je deo serije Moja Evropa, u kojoj autori sa istoka i jugoistoka kontinenta pišu za DW o današnjoj Evropi.

DW.COM