Kosovo - leglo islamizma? | Evropa | DW | 24.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Kosovo - leglo islamizma?

Stručnjaci upozoravaju da poslednjih godina na Kosovu jača strogi oblik islama, koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem i potiskuje raniji liberalni islam. To se i te kako tiče i Evrope, pogotovu Nemačke.

Kosovo ima oko dva miliona stanovnika. Od 2012. do danas tu zemlju je napustilo 316 ljudi u nameri da se priključe terorističkoj organizaciji Islamska država (IS). Navodno ih je 58 u međuvremenu poginulo, a 117 ih se vratilo, odgovara Baki Kelani, portparol kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na pitanje DW. On takođe izveštava da se protiv 237 osoba vodi istraga zbog sumnje da su učestvovovali u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutiranju i u podršci i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.

Promena kosovskog identiteta

Nema sumnje, radikalni islam je sve veći problem i na Kosovu, zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom. Jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti, uprkos velikoj međunarodnoj podršci, ne uspevaju da zavladaju situacijom. Jer iza tih brojki kriju se društveni fenomeni većih razmera: rašireno siromaštvo, 40 posto nezaposlenih i nedostatak perspektive. Iz svega toga nastaju frustracije, a iz njih okretanje strogom tumačenju islama kakvog ranije na Kosovu nije bilo.

Prema podacima bezbednosnih stručnjaka, danas i do 50.000 Kosovara sledi konzervativni islam. Većina stanovnika su muslimani: Albanci, Romi, Turci, Bošnjaci. Danas se u Prištini, kao i u provinciji, sve češće viđaju žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi. To je još pre 15 godina bila retkost. A sada ima i potpuno pokrivenih žena. Već tu je vidljivo da se potiskuje raniji liberalni islam, a umesto njega je sve jači stroži oblik, koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem.

Kosovo Moschee (Nate Tabak)

Priština, 7.07.2011.

Institut za političke studije (KIPRED) je u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet. Autor te studije Lulzim Peci kaže da se 57 posto muslimanskih Albanaca na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok se 32 posto prvenstveno definišu kao muslimani, a tek onda kao Albanci. "Kod tih ljudi vidimo veliki pomak identiteta od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu", objašnjava Peci za DW. I upozorava da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka "albanstva" kakvo poznajemo - a to će značiti i kraj sekularnog i prozapadnog Kosova.

Uticaj islamskih zemalja

Islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu počela je polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne. Danas na Kosovu imamo 742 džamije, a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana. No zajedno s novcem i propovednicima u zemlju je stigao i jedan drugačiji islam. Politikolog Agon Demjaha, koji je takođe radio na istraživanju o promeni identiteta, kaže da su političari i stranke dugo bili neodređeni i neodlučni prema tom fenomenu. A sociolog Smajl Hasani krivcem za tu pojavu smatra i loš obrazovni sistem na Kosovu. Kaže da se premalo važnosti posvetilo stvaranju kosovskog identiteta kao verski tolerantnog i multireligioznog.

Predstavnici islamske zajednice odbacuju krivicu za radikalizaciju. Naprotiv: teološkinja Besa Ismaili tvrdi da nijedan Kosovar, koji se priključio terorističkim mrežama, ne dolazi iz njene zajednice. Ona kaže da je pogrešno silom se boriti za religiju, te da ta ideologija nije raširena kod Albanaca. Naglašava i da teror nema nikakve veze s verom: "Među pravim vernicima nema ekstremizma, u veri nema nasilja, nego samo ljubavi."

Važna uloga Nemačke

Florijan Ćehaja, direktor Centra za bezbednosne studije na Kosovu, kao razloge za taj razvoj situacije navodi pre svega katastrofalno ekonomsko stanje i slabe državne strukture obeležene nesposobnošću i korupcijom. Kaže da mladi ljudi nemaju perspektivu i da se sve više osećaju izolovanim u Evropi, pa zato traže druge puteve.

Flughafen Frankfurt am Main US Armee Militär Bus Anschlag (picture-alliance/dpa)

Arid U. je pucao na autobus sa američkim vojnicima na aerodromu u Frankfurtu i pritom dvojicu ubio. 2.03.2011.

Prema mišljenju Ćehaje, za suprotstavljanje islamizmu nužna je celovita strategija koja će obuhvatiti obrazovanje mladih, izbor imama, medije i sigurnosne strukture u zemlji. Osim toga, on smatra da je Kosovu potrebna regionalna saradnja sa susednim državama Makedonijom i Albanijom, kao i dalja međunarodna podrška, pre svega SAD i članica EU, budući da te zemlje uživaju veliki ugled u toj zemlji.

Nemačka na Kosovu učestvuje u vojnoj misiji KFOR sa 700 vojnika i u civilnoj misiji EULEX čiji je cilj jačanje pravne države. No Nemačka je posebno povezana s Kosovom i preko 400.000 Kosovara koji u njoj žive.

Napadač koji je 2011. na frankfurtskom aerodromu ubio dva američka vojnika, bio je dete kosovskih doseljenika. A i hapšenje dva Kosovara ovih dana, zbog sumnje za pripremanje terorističkog napada, pokazuje šta za Nemačku predstavlja radikalizacija Kosova.

Reklama