Korupcija kao sredstvo državne politike

Belgijska policija je smatrala da mora odmah da deluje, pre nego što nastane još veća šteta. Zato su policajci 9. decembra uhapsili Evu Kaili, iako je ona kao potpredsednica Evropskog parlamenta uživala imunitet. Belgijski istražitelji su naime uočili da je njen otac iz stana u kojem je živela nameravao da ukloni kofer pun gotovine. Kod njega su pronašli 750.000 evra, a kod Kaili i njenog partnera još 150.000. Sve u gotovini.

„Belgijsko pravosuđe očigledno radi ono što je Evropski parlament propustio da uradi“, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro. Sigurno da Evropski parlament, kako je dodao, ima na raspolaganju sredstva kojima može da reguliše način na koji funkcioniše, ali očigledno da taj sistem samokontrole nije bio dovoljan, rekao je De Kro.

I zaista, pravila Evropskog parlamenta po pitanju transparentnosti su na glasu kao – dalekosežna. Međutim, organizacije kao što je „Transparensi internešenal“ kritikuju i kažu da ona nisu dovoljna. Postoje manjkavosti i po pitanju kontrole, odnosno sankcija u slučaju kršenja pravila, kažu kritičari. Bilo je samo pitanje vremena kada će dogoditi sledeći skandal, kaže konsultant Viktor Teksera.

Korupcija u spoljnoj politici

Optužbe i dokazni materijali u slučaju Eve Kaili očigledno su ozbiljni. Ona je u međuvremenu smenjena sa svih funkcija i pozicija. Briselsko državno tužilaštvo sumnja naime da je „jedna zalivska država“ – sudeći po iskazima iz krugova bliskih istrazi radi se o Kataru – pokušala da uz pomoć znatnih novčanih suma i poklona utiče na ekonomske i političke odluke u Briselu.

Iako i za Kaili naravno važi presumpcija nevinosti, već sada je jasno da se njen angažman za Katar uklapa u širi kontekst. Konkretno, osim zalaganja za kreiranje pozitivnog imidža spomenutog emirata uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, radi se i o političkim odlukama – između ostalog o liberalizaciji viznog režima za Katarce, odnosno lukrativne dozvole za sletanje aviona kompanije „Katar ervejz“ na svim aerodromima u Evropskoj uniji.

Taj slučaj, kao i drugi pre njega, pokazuju da mito može da bude i sredstvo spoljne politike. I Azerbejdžan je praktikovao sličnu kombinaciju: organizacija međunarodnih manifestacija s ciljem „ulepšavanja“ imidža i pokušaj uticaja na poslanike i poslanice u Savetu Ebrope ili političare u članicama EU. Tu je cilj promovisanje sopstvene spoljne politike, a osim toga i pokušaj trivijalizacije autoritarnog načina vladanja i odnosa prama sopstvenom stanovništvu. Predsednik Ilham Alijev i danas na pitanja o demokratiji i ljudskih pravima u Azerbejdžanu podseća na to da je Savet Evrope 2013. odbacilo jedan izveštaj koji je kritikovao njegovu zemlju oko tih pitanja.

U tom kontekstu su italijanski konzervativac Luka Volonte i dvoje Azerbejdžanaca prošle godine nepravosnažno osuđeni na četiri godine zatvora zbog korupcije. Protiv političara nemačkog CDU Aksela Fišera, CSU-ovca Eduarda Lintnera i njegovog sina, kao i bivše saradnice jedne minhenske firme koja se bavila lobiranjem, Državno tužilaštvo Minhen i dalje sprovodi istragu, kako je potvrđeno na upit javnog servisa ARD. Lintner se sumnjiči da je između 2008. i 2016. iz Azerbejdžana dobio oko četiri miliona evra, i da je jedan deo novca prosledio poslanicima u Belgiji, kao i u Nemačkoj.

Poslanici kao posrednici

Lintner i Volonte su, kako se sumnja, u toj aferi odigrali ulogu posrednika. U aktuelnom slučaju u Evropskom parlamentu, ta uloga bi mogla da pripadne dvojici Italijana: bivšem evropskom poslaniku Pjeru Antoniu Panveriju i partneru same Kaili, Frančesku Đorđiju. Panceri je, kako se sumnja, dobio novac i poklone i iz Maroka, a u preraspodelu je navodno uključio čak i članove sopstvene porodice.

U drugim slučajevima ulogu aktivnog posrednika odigrao je i Amerikanac Pol Manafort. Taj bivši menadžer predizborne kampanje Donalda Trampa bavio se lobiranjem za nekadašnjeg proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Za to je angažovao i bivše vrhunske evropske političare, takozvanu „Habsburšku grupu“. FBI o tom slučaju sprovodi istragu protiv njega između ostalog i zbog sumnje u pranje novca i prećutkivanje lobističkih aktivnosti. Nakon što je on osuđen zbog utaje poreza i bankovne prevare, Tramp ga je 2020. pomilovao.

Neupadljivi međunarodni finansijski transferi, pravna zaštita ili različiti oblici lobiranja već odavno su profesionalizovani. U Velikoj Britaniji je tako nastala prava „industrija“ u kojoj su aktivni advokati, knjigovođe, posrednici nekretnina ili PR-stručnjaci. Tu ima i imućnih Rusa koji su povezani s krugom ljudi koji direktno služe Vladimiru Putinu, kako se navodi o izveštaju Odbora za tajne službe britanskog parlamenta o uticaju na ishod referenduma o Bregzitu 2017. Uz pomoć te „industrije“, tim Rusima pošlo je za rukom da tokom proteklih godina povećaju svoj uticaj u britanskom establišmentu.

Evropa mora bolje da se zaštiti

Rat protiv Ukrajine i sankcije koje su zbog njega usvojene, ruskim oligarsima doneli su određene probleme u Evropskoj uniji, ali zato su se zbog toga nekim drugim državama otvorile nove perspektive. One ne samo da se pozicioniraju kao alternativni dobavljači gasa i nafte, već i kao proizvođači „zelene energije“. Među njima su na samom vrhu spiska – Katar i Azerbejdžan. Koliko je hitno potrebno poboljšati zaštitu od stranog uticaja uz pomoć korupcije, pokazuju i istražni postupci u Australiji i na Novom Zelandu, gde je Kina uz pomoć donacija pokušala da utiče na ishod izbora.

Svest da tako nešto postoji odavno je prisutna. U aktuelnom skandalu, predsednice Evropskog parlamenta Roberta Metsola i Evropske komisije Ursula fon der Lajen brzo su reagovale najavom novih mera. Sa samo dva glasa protiv, Evropski je parlament 15 decembra usvojio nove antikorupcijske mere kojima se između ostaloga predviđa nadogradnja registra lobista, odnosno etabliranje jednog tela koje bi trebalo da se bavi etičkim pitanjima.

Stručnjaci poput direktora „Transparensi internešenala“ Mihiela van Hultena, ipak zahtevaju temeljne reforme. On kaže da su potrebna stroža pravila za bivše poslanike, kao i članove Komisije, koji mogu da se založe za interese neke druge države ili organizacije, koristeći pritom svoje znanje ili kontakte.

Osim toga, brojni slučajevi pokazuju da korupcija često ima veze s pranjem novca preko ofšor-lokacija ili takozvanih „firmi poreskih sandučića“ koje su registrirane često u nekoj poreskoj oazi. U SAD-u, jednoj od najvažnijih država sveta, u kojoj se nalaze brojne takve kompanije, Kongres je još pre stupanja predsednika Bajdena na dužnost, usvojio prve mere s ciljem povećanja transparentnosti prilikom registrovanja firmi.

Važan aspekt je i način na koji se dokazuje neka sumnjiva rabota, odnosno primene standardnog pravnog načela „svako je nevin dok mu se ne dokaže krivica“. Vlasti tako mogu da zamrznu sumnjivu imovinu sve dok vlasnici ne dokažu da je legalna. To načelo koje se pojednostavljeno može opisati „svako je kriv dok ne dokaže suprotno“, u Velikoj Britaniji je rezultiralo uvođenjem „Odredbe o neobjašnjenom bogatstvu“ (Unexplained Wealth Order), čije se sprovođenje u praksi ipak pokazuje kao prilično teško. U Italiji je to načelo standardna praksa u istragama mafijaške imovine još od osamdesetih godina prošlog veka.

Nemačka pak u brojnim izveštajima kaska po pitanju transparentnosti. Konačno uvođenje Registra lobista u Bundestagu mnogi stručnjaci smatraju tek prvim korakom na tom putu – korakom koji je usledio tek nakon što se dogodio skandal s Azerbejdžanom.

ss/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.