Kompromis u sporu oko Severnog toka 2 | Evropa | DW | 08.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Aktuelno

Kompromis u sporu oko Severnog toka 2

Na nivou Evropske unije postignut je kompromis u sporu oko rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2. Dogovor postignut u u Briselu predviđa donošenje strožih uslova pravne regulative o isporuci gasa na nivou Unije.

Nemačka i Francuska su prevazišle spor oko gasovoda Severni tok 2. Berlin i Pariz su predstavili novi predlog za promenu tzv. evropskih direktiva o gasu koji su države članice EU podržale. To je potvrdila i nemačka kancelarka Angela Merkelu Berlinu. "To je veoma važan korak", istakla je Merkel. 

Prema dokumentu kompromisa, koji su citirali agencija AFP i nemački ARD studio u Briselu, prvenstvo odlučivanja o gasovodu sa trećom zemljom, kao na primer Rusijom, ima zemlja EU na čijoj se teritoriji gasovod prvo susretne sa evropskom mrežom. U slučaju gasovoda Severni tok 2 kroz Baltičko more to bi onda bila Nemačka. 

Isporuka i upravljanje nisu u jednoj ruci

Stoga se u Briselu glasalo o reviziji takozvanih direktiva o gasu EU. Nemačka je bila protiv nekadašnjeg nacrta Evropske komisije, i oslonila se na to da će Francuska stati na njenu stranu. Vlada u Parizu je u četvrtak saopštila da će glasati za pooštravanje pravila. No, nacrt kompromisa, predstavljen u poslednjem minutu, mogao je da ubedi i druge države EU. 

Evropska komisija sa novim okvirima želi da postigne da stroža pravila važe kako za gasovode unutar EU, tako i za one van Unije. Nakon toga bi morala da budu strogo razdvojena postrojenja gasovoda i isporuka zemnog gasa. Kompromis podrazumeva i da to više neće da reguliše Evropska komisija. Zapravo bi Nemačka mogla da vodi pregovore sa ruskom stranom i tako promoviše projekat. 

Prema ranijim planovima ruski energetski koncern Gasprom nije samo zadužen za isporuku gasa u zapadnu Evropu, već i dalju distribuciju. Mnoge države su upozoravale, a pre svih SAD, da će Moskva tako da ima opasnu polugu u svojoj ruci i mogla bi Zapadu, kako joj se prohte, da zatvori slavinu. 

"Ranjivost na ruske ucene"

Američki ambasador u Berlinu, Ričard Grenel i njegove kolege u Danskoj i u EU, Karla Sands i Gordon Sondlend su u zajedničkom tekstu za DW napisali: "Severni tok 2 će dodatno povećati ranjivost Evrope na ruske ucene u energetskom sektoru. Evropa bi morala da zadrži kontrolu nad svojom energetskom bezbednošću." Sa novim predlogom kompromisa brige su umanjene, čak i ako se ne ide do izvorne verzije Evropske komisije. 

Rusija: "Sigurno i povoljno"

Projekat težak više milijardi sa ovim promenama gubi na ekonomskoj privlačnosti, pre svega za rusku stranu. Porptarol Kremlja, Dmitrij Peskov je neposredno pred glasanje zemalja EU još jednom pozvao da se glasa za Severni tok 2 i objasnio da će uvoz ruskog gasa za zemlje EU biti "bezbedan i mnogo povoljniji nego planirane isporuke gasa iz SAD". 

Izgradnja gasovoda prema Nemačkoj, u dužini 1.200 kilometara kroz Baltičko more je u toku i trebalo bi da bude gotova do kraja 2019. Sa Severnim tokom 2 bi oko 55 milijardi kubnih metara zemnog gasa moglo da bude isporučeno u Nemačku, i da prođe pored trećih zemalja: Ukrajine i Poljske. 


Baltičke zemlje i Poljska ovu trasu posmatraju kao opasnost za svoju bezbednost. Ukrajina strahuje zbog milijardskih gubitaka. Jer, kao dosadašnja tranzitna zemlja za ruski gas, Ukrajina je dobijala visoke naknade, koje će joj direktnom isporukom u zapadnu Evropu izostati. No, kompromisni dokument tvrdi da će se ekonomski i bezbednosni interesi te zemlje uzeti u obzir. 

jj/qu (dpa, afp, ard)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM