Velika igra oko jednog gasovoda | Politika | DW | 03.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Velika igra oko jednog gasovoda

Punom parom se gradi drugi gasovod koji bi direktno povezao Rusiju i Nemačku. Najglasnije se bune oni koji će izgubiti pare od tranzita – Ukrajina i Poljska – ali nadasve Amerikanci. Šta će biti sa Severnim tokom 2?

Navodno prva cev novog gasovoda koja je postavljena (mart 2017)

Navodno prva cev novog gasovoda koja je postavljena (mart 2017)

Već je postavljena trećina cevi kroz Baltičko more. Kada posao bude završen, Rusija će moći da isporučuje dvostruko više gasa direktno u Nemačku, ali i druge zemlje EU.

No, otpor gasovodu Severni tok 2 je sve jači. Na početku su se bunile samo Poljska i Ukrajina. Poljski ministar spoljnih poslova Jacek Caputovic taj projekat je nazvao „ubij Ukrajinu“. Poljska smatra da će ukidanjem tranzita gasa kroz Ukrajinu nestati i garancije za zaštitu te zemlje od dalje „ruske agresije“.

Zbog toga je Severni tok 2 za Varšavu „nemačka nelojalnost prema istočnim susedima i stvaranje posebnih veza sa Rusijom“, kaže Kaj-Olaf Lang iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.

Ovu kritiku je Berlin dugo ignorisao. No, otkako su SAD povećale pritisak, sve dobija drugu dimenziju. Američki predsednik, Donald Tramp je prošlog leta izjavio: „Nemačka će u potpunosti zavisiti od ruskih energenata ukoliko hitno ne promeni kurs.“

Američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel je kompanijama koje učestvuju u izgradnji zapretio sankcijama ukoliko nastave da rade na projektu. Vašington očigledno gubi živce: „Vreme za delanje je sada“, kazao je za DW jedan visoki zvaničnik vlade. „Onog trena kad gasovod bude završen, Evropa će izgubiti manevarski prostor u odnosu na Rusiju.“

Amerikanci bi da osvoje tržište

Savezna vlada u Berlinu razlog tih protesta vidi u poslovnim interesima. Sjedinjene Države žele da Nemačkoj prodaju svoj skuplji gas, kao što to već rade s Poljskom. Naime, 2016. je na poljsko-nemačkoj granici otvoren jedan terminal za prihvat američkog tečnog gasa.

„Američki gas dobijen frakingom se naprosto ne isplati u odnosu na klasični gas koji se isporučuje gasovodima“, smatra Fric Edlinger, izdavač austrijskog časopisa „Internacional“ o međunarodnoj politici. Metoda frakinga podrazumeva ubrizgavanje hemikalija pod velikim pritiskom kako bi se gas oslobodio iz stena. Gas se potom mora dovesti u tečno stanje, transportovati tankerima preko Atlantika, i onda ponovo vratiti u gasno stanje.

„Kako se to ne isplati, imamo žestoki politički pritisak kako bi bile donošene političke odluke protivne privrednim interesima. Donald Tramp je paradni primer, on vrši pritisak svim sredstvima. To je scenario privrednog rata protiv Nemačke i Rusije“, rekao je Edlinger u jednom intervjuu.

Infografik Karte Gaspipelines Europa Nord Stream EN

Nemački ministar privrede Peter Altmajer nije isključio uvoz iz Sjedinjenih Država, ali samo kao dodatak ruskom gasu i to ako cena bude odgovarala. Berlin se opire pritisku. Angela Merkel je to još jednom jasno rekla na nedavnom Svetskom trgovinskom forumu u Davosu.

Nekadašnji kancelar kao lobista

Gasovod je za Rusiju strateški projekat. Zemlja dobrim delom živi od izvoza zemnog gasa. Kada ga prodaje direktno Nemačkoj, onda se novac ne rasipa na tranzitne takse kroz Ukrajinu i Poljsku. Osim toga, te tranzitne zemlje neće imati mogućnost da prekidaju isporuku gasa kad im se prohte.

Nije slučajno Vladimir Putin postavio nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da sprovede projekat Severni tok 2 uprkos protivljenjima. Ako se kritike nastave Moskva bi možda bila spremna i na ustupke Ukrajini, u svakom slučaju samo dok se ne završi projekat. Onda bi mogla sa moćne pozicije da zaboravi interese drugih istočnoevropskih zemalja.

Na posletku, Severni tok 2 nije pitanje za Evropsku uniju. Ovde se sudaraju različiti interesi, a Evropska komisija ionako ima težak zadatak da pronađe rešenje za celokupnu Uniju.

Komesar za energetiku EU Migel Arias Kanete neuvijeno je 2016. izjavio da Severni tok nije u interesu celokupne EU. Evropska komisija pokušava, doduše ne otvoreno, da spreči izgradnju gasovoda, odnosno želi da od njega napravi projekat EU i podvrgne ga strogim pravilima konkurentnosti.

Za ovakvu odluku je potrebna saglasnost Evropskog parlamenta kao i Saveta EU. Poljska i baltičke zemlje, kao protivnice Severnog toka 2, na svojoj strani imaju Komisiju, ali i Veliku Britaniju, Dansku, Slovačku, Irsku, Švedsku, Italiju, Luksemburg i Hrvatsku.

Nemačka, Austrija i Holandija pak žele da se izgradnja Severnog toka 2 nastavi u dosadašnjoj formi. Takođe i kompanije iz ovih zemalja učestvuju u izgradnji.

Odlučujuća je pak pozicija Francuske, a na njenu odluku se još uvek čeka. Ako Pariz bude glasao protiv ili bude uzdržan, onda neće biti većine. Ali, Francuska tradicionalno stoji na strani Nemačke. Osim toga francuski energetski koncern „Engie“ učestvuje u izgradnji Severnog toka 2. Zbog toga bi se moglo računati s podrškom Pariza.

Russland Altbundeskanzler Schröder bei Putins Amtseinführung

Putin i Šreder

Sada, tokom rumunskog predsedavanja EU, traga se za kompromisom. Ali, za to je ostalo malo vremena. U maju su evropski izbori. Nakon toga mora da bude formirana nova Evropska komisija, a to bi moglo da čeka do jeseni. Za to vreme se nastavlja gradnja gasovoda. Takođe, ako Bregzit po planu bude sproveden do kraja marta, EU će napustiti najkrupniji protivnik Severnog toka 2.

Politički projekat?

Blokada gasovoda ima slabe izglede na uspeh. Ali, protivnici su izvojevali etapnu pobedu. „Varšavi je pošlo za rukom da jedan projekat, koji je dugo važio za čisto privredni, uvede u političku debatu“, kaže Kaj-Olaf Lang iz Fondacije za nauku i politiku. Protivljenje Severnom toku je uvelo gasovod u geopolitičke diskusije – ne samo u istočnoj Evropi, već i unutar Nemačke.

Protivnici potvrdu vide u izjavi Angele Merkel aprila prošle godine. Nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom u Berlinu, kancelarka je izjavila da gasovod „nije samo privredni već i politički projekat“.

Međutim, ovo priznanje je došlo veoma kasno, kaže Volfgang Išinger, šef Minhenske bezbednosne konferencije. Išinger u jednom intervjuu kritikuje saveznu vladu što se premalo osvrtala na istočne Evropljane. To je za Poljsku, baltičke zemlje i Ukrajinu samo još jedna od potvrda njihovih argumenata. Oni se nadaju da će Berlin pokleknuti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM