Ko više investira u Srbiju: Kina ili EU? | Politika | DW | 03.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Istraživanje

Ko više investira u Srbiju: Kina ili EU?

Kina od 2013. propagira svoju inicijativu „Novog puta svile“ kao novi razvojni model za zemlje ubrzanog privrednog razvoja. Zapadne zemlje su zabrinute zbog kineskih ambicija i traže odgovor na strategiju Pekinga.

Beograd 2017: Aleksandar Vučić, u to vreme premijer Srbije i predsednik Kine Si Đinping

Beograd 2017: Aleksandar Vučić, u to vreme premijer Srbije i predsednik Kine Si Đinping

Nemačka fondacija Bertelsman upravo je objavila studiju pod naslovom „Koliko Zapad investira duž kineskog Novog puta svile“. Studija pokazuje da zapadne zemlje ne zaostaju za Kinom kada je reč o investiranju u pomenutom pojasu.

Tako se pokazalo da su između 2013. i 2017. godine zemlje Zapada u državama koje su na Putu svile investirale ukupno 290 milijardi dolara, dok je Kina u istom periodu uložila oko 285 milijardi. Analiza situacije u pojedinačnim državama pokazala je da je za većinu navedenih država ulaganje sa Zapada bilo čak važnije nego kineske investicije. Takve zemlje su, na primer, Indija, Vijetnam, Avganistan, Egipat i Nigerija.

Kada je reč o Srbiji, tu Bertelsman takođe navodi da su zapadne investicije u pomenutom periodu iznosile nešto manje od 10 milijardi dolara. Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima EU „više“ investira od Kine (na skali između „otprilike jednako“ i „znatno više“).

Kompletnu studiju na engleskom jeziku možete pronaći OVDE.

Uloga Kine u EU – prenaduvana

Fondacija Bertelsman navodi da je jedan od razloga za takv razvoj situacije to što je angažovanje Kine trenutno daleko iza najava iz Pekinga. One su se ove godine bitno smanjile u odnosu na 2016. ili 2017. godinu, dok su investicije sa Zapada vrlo konstantne.

Infografik Investitionen des Auslands in Serbien, Annahme und Wirklichkeit EN

Kina takođe nastoji da investira i u zemljama Evropske unije. To, kako piše Bertelsman, dobro dođe kritičarima EU u njenim sopstvenim redovima, jer oni rado prezentiraju Kinu kao boljeg partnera. Takva je, recimo, Mađarska – ali, i tamo kineske investicije u poređenju s transferom i investicijama iz zapadnih zemalja imaju minornu ulogu.

EU bi mogla da pojača aktivnosti

S obzirom na takve činjenice, Evropska unija ima razloga za samopouzdan nastup kada je reč o tražnju partnera u zemljama ubrzanog privrednog razvoja. Stručnjaci Bertelsmana to formulišu ovako: „Diskusija o potpori infrastrukturi i investicijama ne bi trebalo da se vodi samo kao odgovor na kinesku inicijativu“.

-pročitajte još: Kineska „niska bisera“ na Balkanu

Evropska unija i Nemačka bi mogli da sopstvene institucije, tehnologije, poslovne modele i sisteme vrednosti u mnogo većoj meri nego sada prezentiraju kao alternativu za kinesku ponudu i da iz te ponude izvuku mnogo veću „javnu i diplomatsku korist“ nego što je to trenutno slučaj, smatraju u Bertelsmanu. Evropska unija bi tako mogla da u zemljama pomenutog pojasa bude neko ko postavlja standarde kojih bi potom trebalo da se pridržavaju i kineski investitori.

No, potkraj studije, Bertelsman navodi i da je kinesko angažovanje, kada se meri po relativnoj ekonomskoj snazi, „3,7 puta veće od zapadnog“. To bi značilo i da bi Evropska unija mogla i da pojača svoje aktivnosti među zemljama ubrzanog ekonomskog razvoja.

sb (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

WWW Linkovi