Kineska „niska bisera“ na Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 14.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kineska „niska bisera“ na Balkanu

Kineske investicije u infrastrukturu na Balkanu koriste Kini, jer ona tako lakše prodire na tržišta Severozapadne Evrope, a koriste i Balkanu kao dopuna za trgovinu sa EU. To analizira Frankfurter algemajne cajtung.

default

Ogroman tanker Kosko pacifika u Pirejskoj luci

„Kina prodire na Balkan – gde strateški investira u luke, puteve i šinske veze. Da li će ekonomska zavisnost od Pekinga da se pretvori i u političku?“ – pitanje je kojim novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens počinje svoj tekst „Kao niska bisera“. Tu on objašnjava kako je 1. oktobra 2009. godine, tri dana pred poraz bivšeg grčkog premijera Kostasa Karamanlisa na izborima, stupio na snagu jedan važan ugovor: kineski lučki gigant Kosko pacifik je dobio koncesije na upravljanje pirejskom lukom i to na 35 godina. „Tada je rečeno da je najvažnija grčka luka trebalo da postane jedan od glavnih punktova za istovar i dalju distribuciju kineske uvozne robe u Evropu. Osam godina kasnije, može se reći: ta kineska investicija spada u mali broj uspešnih priča koje su se u grčkoj privredi odigrale poslednjih godina. Od 2009. naovamo nije bilo luke koja je brže ekspandirala od Pireja“.

Pirej je tada, pre osam godina, bio jedna od dvadeset najvećih luka u Evropi, a sada je jedna od deset najvećih, dok će sledeće godine verovatno biti jedna od 30 najvećih na svetu, a za nekoliko godina bi mogao da bude i jedna od najvećih pet u Evropi.

„A Kinezi i dalje investiraju. U avgustu 2016. je Kosko Helas, grčka firma iz sastava multikoncerna čije je sedište u Hong Kongu, za 280 miliona evra kupila većinski udeo u bivšoj državnoj luci Pireus port otoriti i obavezala se da će narednih godina investirati još 300 miliona evra. Kosko Helas je najavio da se interesuje i za druge grčke luke, pre svega za Aleksandrupoli na severoistoku Grčke, na granici sa Turskom. Uz to su Kinezi investirali i u nov terminal za putničku plovidbu da bi od Pireja napravili čvorište turizma između Kine i Jugoistočne Evrope. Uskoro bi trebalo i da direktni letovi između Pekinga i Atine dovedu prve kineske turiste kojima će Pirej biti polazna tačka za krstarenja Sredozemnim morem. Na međunarodnom sajmu u Solunu, najvećem u Grčkoj, Kina je ove godine počasni gost.“

Jedan nemački stručnjak za ekonomiju koji živi u Atini je, po nalogu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sastavio studiju o kineskom privrednom prodoru u Jugoistočnu Evropu. Mihael Martens navodi njegove reči da „postaje sve jasnije da je ulazak u pirejsku luku značio da je tamo bačeno sidro i da je to za sobom povuklo dopunske investicije u čitavoj Evropi.“

Serbien Aleksandar Vucic Autobahnbau E-763

Predsednik Srbije prilikom obilaska radova na autoputu koje izvode i kinske kompanije

„I zaista, ređaju se na Balkanu, od juga ka severu, strateške kineske investicije u infrastrukturu – kao niska bisera. Grčka je pri tome samo kapija mosta (…) a i kineski premijer Li Kećijang je tu zemlju prilikom posete Atini 2014. Nazvao ’Kapijom Evrope’. Investicije njegove zemlje pokazuju da se tu ne radi samo o floskulama izrečenim iz učtivosti. Ali, tu se ne radi samo o Grčkoj. Balkanski put svile je ime koridora od kineskih investicija koji počinje u Atini i vodi ka severu u pravcu Srednje Evrope. Centralnu ulogu u tome ima Kosko koji je, osim u Pireju, investirao i u lučku infrastrukturu u Albaniji i Crnoj Gori“.

„Na Balkanu je, pored Grčke, Srbija druga po značaju zemlja za kineske investicije. Kineski predsednik Si Đinping je prilikom trodnevne posete Beogradu u junu prošle godine naglasio značaj te zemlje za Kinu, a i u tom slučaju su ljubaznim rečima usledila i dela. Ove godine su ukinute vize za putovanja između Srbije i Kine. Kineske firma sada pokazuju veliko interesovanje za gradnju ili modernizaciju železničkih mreža u Srbiji i regionu. Oni koji su se jednom vozili vozom iz Beograda u Solun, dobro znaju da ima mnogo toga da se popravi u šinskoj infrastrukturi na Balkanu, jer dobri delovi pruge se prelaze brzinom malo većom od puževe“.

„Pruge su često u vrlo lošem stanju. O tome svedoči i (…) (sledeća) priča: Kada su pre nekoliko nedelja na jugu Srbije učestale pljačke vozova u koje su bande lako uskakale zbog sporog kretanja kompozicija, bilo je dovoljno malo Koskovo upozorenje da bi transport iz Pireja ubuduće mogao da se odvija i preko Bugarske i Rumunije – i u Beogradu je odjeknuo alarm: posao sa tranzitom je po svaku cenu trebalo da ostane u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić je lično intervenisao i naredio srpskoj policiji da smrsi konce bandama – i to je uspelo za najkraće vreme“.

Autor članka navodi da se u studiji EBRD govori o opasnosti da se ekonomska zavisnost od Kine pretvori i u političku. No, „trgovinske statistike potvrđuju da su za sve zemlje Jugoistočne Evrope EU i njeni neposredni susedi daleko najvažniji trgovinski partneri. „Kina je za te države dopuna trgovine sa EU, ali ne i zamena za nju. No, ona je važan izvor finansija za modernizaciju infrastrukture u regionu. Sa kineskim kreditima, kineske firme grade auto-puteve, mostove i tunele, proširuju luke i modernizuju elektrane“. Sve to koristi Kini za transport njenih dobara i usluga – „Kina je otkrila Balkan kao što su to učinile i stotine hiljada migranata 2015. godine – kao najkraću vezu između Azije i bogatog evropskog Severozapada“, piše, između ostalog, Mihael Martens za „Frankfurter algemajne cajtung“.

Priredio Saša Bojić

Pogledajte video 02:36
Trenutno na programu
02:36 min

Novi put svile

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video