Ko može da spreči Tursku da uzima kiparski gas? | Evropa | DW | 22.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Energetika

Ko može da spreči Tursku da uzima kiparski gas?

Umesto da se situacija oko ogromnog nalazišta fosilnog goriva u moru oko Kipra smiruje, ono postaje sve opasnije. Uprkos pritiscima EU Turska i ne pomišlja da se odrekne tog blaga u tuđem dvorištu.

Jorgos Lakotripis, ministar energetike Kipra, pažljivo bira reči u razgovoru s novinarom DW: energija bi mogla da bude katalizator koji će doneti stabilnost i mir u regionu ako se svi pridržavaju međunarodnog prava. Ali to u slučaju nalazišta gasa u moru pred Kiprom uopšte nije tako. Turska nastavlja da provocira iako su ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili da uvedu sankcije zbog „neovlašćenih aktivnosti bušenja“. Ankara se sprema da otvori i četvrtu bušotinu u teritorijalnim vodama i sve to pod zaštitom turskih vojnih brodova kojih je sve više.

Emete Gozuguzeli iz Istraživačkog centra za pravo mora na Univerzitetu u Bahčešehiru podseća da to jesu teritorijalne vode, ali je pitanje dokle seže teritorija Kipra, države-članice EU. Jer Kipar je još uvek podeljeno ostrvo i iako turski deo priznaje praktično samo Turska, bogatstvo otkriveno u moru u stvari još više širi jaz između dva dela ostrva.

Zato je Gozuguzeli uveren da Turska „ima pravo na kontramere“ u eksploataciji gasa i da bi međunarodno priznatom grčkom delu Kipra „bolje bilo“ da prihvati saradnju i podeliti blagostanje s turskim Kipranima.

Problem koji daleko prelazi granice Kipra

U međuvremenu su se u spor uključile i Ujedinjene nacije. Generalni sekretar UN Antonio Guteres želi da oživi političke pregovore za ujedinjenje Kipra. Početkom sledeće nedelje (25.11.) u Berlinu će se održati nova runda pregovora predstavnika dva dela Kipra, ali se čini da su ti pregovori već unapred osuđeni na neuspeh.

Tursku, naime, uopšte ne interesuju ti pregovori „pod sadašnjim okolnostima“, gde Evropljani stalno prozivaju Ankaru iz sad već čitavog niza razloga i gde je gas pred Kiprom samo jedan od problema. I tu više nije umešana samo Nikozija: evropski naftni koncerni, francuski Total i italijanski Eni, izazvali su pažnju javnosti objavivši da „menjaju planove“ s obzirom na eksploataciju u Zoni 7 pred Kiprom, upravo u zoni koju prisvaja Turska.

Još jedan turski istraživački brod vratio se u teritorijalne vode Kipra - u pratnji Vojnih brodova

Još jedan turski istraživački brod vratio se u teritorijalne vode Kipra - u pratnji Vojnih brodova

Ministar energetike Kipra Lakotripis uverava nas da je ta odluka donesena odavno i da ona nema veze s turskim ratnim brodovima. Objašnjava takođe da se ona zasniva na geološkim nalazima i da su te naftne kompanije spremne da ulože značajna sredstva u istraživanje i eksploataciju takozvanog Afroditinog polja, najvećeg podmorskog nalazišta fosilnog goriva pred Kiprom.

Krenulo se „naopačke“

Prema planu razvoja, prvi gas s Afroditinog polja trebalo bi da poteče već 2025. godine. Konačna odluka konzorcijuma koji čine izraelska grupa Delek, Noble Energy iz Teksasa i britansko-holandski koncern Shell o eksploataciji Afroditinog polja trebalo bi da bude doneta do 2022. godine. Prema planovima, taj gas bi trebalo da se gasovodom spoji s poljem Idku u Egiptu, pa bi onda tamo trebalo da bude, u tečnom stanju, brodovima prevožen do korisnika u Evropi i drugde u svetu.

Ali stručnjaci za energetiku nisu sigurni da li će se takav projekt isplatiti: zbog gasa iz Rusije, ali i tečnog iz Katara i Severne Amerike, cena gasa relativno je niska i Egipat već sada ima problema da uđe na tržište uz ostvarivanje profita. „U poslu s gasom se računaju reči bankara, a ne političara“, sumira Gal Luft sa Instituta za analizu globalne bezbednosti.

Luft je takođe i savetnik u Savetu za energetsku bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. On smatra da se u slučaju gasa pred Kiprom „krenulo naopačke“: prvo se počelo da se razmišlja o snabdevanju svetskog tržišta, iako je jedino što može da garantuje sigurnost takvih ogromnih ulaganja snabdevanje regionalnog tržišta. A tamošnje potrebe su ogromne: „U Kipru i u Grčkoj još uvek se proizvodi električna energija iz nafte. U Izraelu se gas gotovo uopšte ne koristi u industriji i saobraćaju“, upozorava Luft.

Republiku Turski Kipar priznaje samo Ankara

Republiku Turski Kipar priznaje samo Ankara

Kad političari vode poslove...

I na tehničkom nivou u stvari ima samo nekoliko mogućnosti za buduću eksploataciju gasa pred Kiprom, naglašava Loren Ruseckas iz savetničke firme IHS. Prva je da se na samom Kipru sagradi potpuno nova luka i postrojenje za utečnjavanje gasa. Pritom je tu i pitanje na kojem delu Kipra bi to postrojenje bilo izgrađeno – dva postrojenja sigurno su besmislena. Druga opcija o kojoj razmišlja konzorcijum okupljen oko Afroditinog polja: odvesti gas do Egipta, ali ni to neće biti jeftino.

Tu je opcija izgradnje gasovoda do Turske. S obzirom na trenutne političke napetosti, na tako nešto ne mogu da pristanu ni Nikozija ni Evropska unija. Tu je i opcija EastMed, gasovod koji bi Kipar preko Krita povezao s Grčkom. To je najkomplikovanije i najskuplje rešenje. Ali baš EastMed je projekat koji uživa najveću političku podršku, ne samo EU, već i SAD. Na primer, gasovod EastMed nedavno je uvršten i u spisak projekata od zajedničkog interesa Evropske komisije. Prošle nedelje je i Evropska investiciona banka objavila promene u svojoj poslovnoj politici, ali je ostavila prostor za takva ulaganja i nakon 2021. godine. Priča oko gasa pred Kiprom se očigledno nastavlja – bar dok topovi ćute.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM