Podeljeno ostrvo u velikoj igri | Politika | DW | 06.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Kipar i gas

Podeljeno ostrvo u velikoj igri

Treće nalazište gasa nadomak Kipra raspalilo je fantazije – da li je to način da Evropa postane manje zavisna od ruskog gasa? To svakako misle u Vašingtonu. No tu se kriju i opasnosti od sukoba na podeljenom Kipru.

Blago je pod morskim dnom i u zavisnosti od toga ko će ga iskopati, mogla bi da se menja i politička mapa: važna nalazišta gasa u poslednje vreme su otkrivena u istočnom Mediteranu. Početkom godine geolozi energetskih divova Eksona i Katar Petroleuma  otkrili su velika nalazišta gasa pred Kiprom.

To je već treće gasno polje koje je na području koje pripada podeljenoj ostrvskoj zemlji. Traženog goriva ima i pred obalama Izraela i Egipta. Istočni Mediteran bi mogao da postane važan izvor za međunarodno energetsko tržište, što bi u regionu moglo da utiče na promenu uticaja velikih sila.

To nije promaklo ni američkim diplomatama. Oni u tome vide mogućnost potiskivanja ruskog uticaja sa svetskog energetskog tržišta i istočnog Mediterana. Iz Vašingtona stižu signali podrške za energetsku saradnju Izraela, Kipra i Grčke.

SAD u poslednje vreme u regionu kaskaju za Rusijom koja je ojačala svoju poziciju pred obalom Sirije. Sada bi nalazišta u istočnom Mediteranu mogla da utiču na promenu situacije. Naime, sa gasom koji se tamo nalazi ne samo da bi mogao da se snabdeva region, već bi on mogao da se isporučuje i Evropi koja je u velikoj meri zavisna od uvoza iz Rusije.

Moguće bi bilo i da se planirani gasovod East Med Pipeline, sa gasom iz Egipta, Izraela i Kipra, preko Grčke i Italije poveže sa mrežom Evropske unije. „Iz ugla SAD, Grčka, Kipar, kao i Izrael su važni partneri kada se radi o učvršćivanju pozicije SAD u istočnom Mediteranu“, kaže stručnjak za Kipar, Hari Cimitras sa Instituta za istraživanje mira u Oslu.

Pogoršani odnosi SAD i Turske

Ministar spoljnih poslova SAD Majk Pompeo u martu se sastao sa izraelskim, grčkim i kiparskim šefovima vlada, kako bi razgovarao o energetskom razvoju i zajedničkim bezbednosnim inicijativama i kako bi poslao signal podrške. Američki senatori Bob Menendez i Marko Rubio uz to su u aprilu pokrenuli inicijativu za ukidanje višedecenijskog američkog embarga na oružje Kipru. Takođe je najavljena saradnja u energetskom sektoru između SAD, Izraela, Grčke i Kipra.

Turska u to nije uključena. Odnosi vlada u Ankari i Vašingtonu već neko vreme su napeti. Između ostalog i zbog toga što Turska razmatra kupovinu ruskog raketnog sistema odbrane S400. Prema stavu Vašingtona to predstavlja pretnju za odbrambenu sposobnost NATO. Turska je već 67 godina članica te zapadne vojne alijanse.

Sa druge strane, isključivanje iz planova o gasovodu naišlo je na negodovanje Ankare. Američko-turski nesporazumi imaju uticaja i na evropski proces ujedinjenja – na kraju krajeva Kipar je i dalje podeljen, na južni deo koji pripada EU i severni, koji su 1974. godine okupirale turske snage.

USA stärken Energie-Interessen in Zypern

Nijazi Kiziljurek

Izolacija Turske po pitanju gasa mogla bi da utiče na pokušaje ponovnog ujedinjenja ostrva, smatra Nijazi Kiziljurek, poreklom sa severnog Kipra. On predaje na Kiparskom univerzitetu u Nikoziji i na evropskim izborima je kandidat opozicione levičarske stranke AKEL. „Način na koji Izrael sarađuje sa Republikom Kiprom u oblasti energetske politike i pri tom isključuje Tursku neće doprineti rešavanju problema.“

Podeljeno ostrvo, zajednički gas?

Prema mišljenju predstavnika vlade severnog Kipra, prihodi od proizvedenog gasa bi morali da budu podeljeni između grčkog i turskog dela ostrva. Međutim, jug to uslovljava napretkom u pregovorima za ponovno ujedinjenje – a to je zahtev koji sever ocenjuje kao nepošten.

Savaš Toksoz, politikolog i vodeći član severnokiparske narodne partije Halkın Partisi, kaže da je vlada severnog dela ostrva otvorena za razgovore sa predstavnicima SAD o eksploataciji gasa. To, međutim, mora da se usaglasi sa interesima saveznika u Ankari. „Mi turski Kiprani pokušavamo da zaštitimo naša prava i borimo se za njih uz pomoć Turske. Ali to ne znači da mi isključujemo alijansu sa SAD“, kaže Toksoz. „Odnos SAD prema nama zavisi od njihovih odnosa prema Turskoj. Što su oni bolji, to je za nas bolje.“

USA stärken Energie-Interessen in Zypern

Levent zbrinut zbog turskih trupa

Pojedini stručnjaci smatraju da bi biznis sa gasom čak mogao da doprinese rešenju višedecenijskog sukoba između grčkih i turskih Kiprana. Šener Levent je, međutim, pesimističan. Glavni urednik severnokiparskog dnevnog list a Afrika, bliskog opoziciji, strahuje čak da bi biznis sa gasom mogao da vodi jačanju napetosti na ostrvu.

„To čega se ja bojim je 40.000 turskih vojnika na Kipru, koji su stacionirani na graničnom pojasu između severa i juga.“ Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan bi to mogao da iskoristi za podsticanje provokacija. „To me najviše zabrinjava“, kaže novinar.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM