1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Foto: picture-alliance/dpa/M. Reynolds

Kineska i ruska korona-diplomatija

9. februar 2021.

Evropska unija je u lokdaunu i ima problema s nabavkom vakcina i vakcinacijom. Kina za to vreme jača uticaj, pa i unutar EU. S velikim interesovanjem očekuje se video-konferencija grupe 17+1 s kineskim predsednikom.

https://p.dw.com/p/3p6IN

„Svet će nakon korone biti drugačiji.“ Na osnovu tog uverenja, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i neki drugi vodeći političari formulirali su apel kojim pozivaju na međunarodnu solidarnost. Taj apel objavili su i neki veliki nemački dnevni listovi.

Na početku pandemije u Evropskoj uniji nije bilo baš mnogo te solidarnosti. Pojedine zemlje-članice su bez ikakvog dogovora s partnerima zatvarale svoje granice, gotovo svaka država usvojila je svoje mere s ciljem zaustavljanja širenja virusa. Umesto obzira jednih prema drugima – na sceni su bili nacionalni egoizmi.

-pročitajte još: Frankfurter algemajne cajtung: „Zdravstveni put svile“

Dobra ideja, ali…

To se u međuvremenu promenilo. Evropska unija zajedno je organizovala nabavku vakcina – a sad se Unija zbog te ideje kritikuje. Ima dosta problema oko snabdevanja građana EU cepivom. Stvari mnogo bolje funkcionišu i u zemlji koja je nedavno napustila Uniju, u Velikoj Britaniji. Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je 12 miliona vakcinisanih stanovnika EU „pozamašna brojka“, Velika Britanija je do sada vakcinisala devet miliona svojih građana.

Pritom je Fon der Lajen u maju prošle godine u jednom intervjuu za DW samouvereno izjavila: „Biće potrebne ogromne količine vakcina. Mi moramo da obezbedimo da se te doze podele po čitavom svetu i to po poštenoj i svima pristupačnoj ceni.“

Ursula fon der Lajen na meti kritike
Ursula fon der Lajen na meti kritikeFoto: Dursun Aydemir/AA/picture-alliance

A sada stvari zapinju baš u Evropskoj uniji. U Nemačkoj, zemlji u kojoj je firma Bajontek s američkim koncernom Fajzerom u ranoj fazi uspela da razvije cepivo, postavlja se pitanje zašto se Berlin odlučio na nabavku vakcina preko zajedničkog, ali i komplikovanog EU-puta. Svaki dan kašnjenja s vakcinacijom znači nove ljudske žrtve.

-pročitajte još: EU na Zapadnom Balkanu „puca sebi u nogu“

…loša realizacija

Uprkos svemu, EU-put je bio ispravan put, smatra Danijel Gros, šef briselskog trusta mozgova Centar za evropske političke studije: „Ideja zajedničke nabavke vakcina bila je i dobra i neophodna kako bi se sprečili problemi do kojih bi došlo u situaciji kada bi zemlje-članice pokušale jedna drugu da nadmaše prilikom kupovine vakcina.“ Ali, dodaje Gros, „Komisija je loše sprovela tu ideju.“

Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, tokom jednog nastupa u Štutgartu gde je govorio o Evropskoj uniji, rekao je da bi „siromašnije i manje članice“ izvukle deblji kraj kad bi svako pojedinačno pregovarao s farmaceutskim koncernima.

Razlozi kašnjenja

Za jedan od razloga za sadašnje komplikacije u procesu vakcinacije może se zahvaliti činjenici da je zdravstvena politika u nadležnosti zemalja-članica. Komisija je tek u novembru predložila da se osnuje institucija EU „za hitne zdravstvene slučajeve“.

Junker je podsetio da se o pitanju zdravstvenih ovlašćenja diskutovalo i pre više godina. Tada je ta ideja odbačena, između ostalog i zbog protivlenja nemačke vlade kojom je tada predsedavao Gerhard Šreder. Da je ta ideja zaživela u praksi, „onda bi Komisija na početku ove pandemije mogla drugačije, snažnije i odlučnije da deluje“, uveren je Junker.

Bivši šef Evropske komisije Junker ima reči razumevanja za svoju naslednicu
Bivši šef Evropske komisije Junker ima reči razumevanja za svoju naslednicuFoto: picture-alliance/AP Photo/J.F. Badias

„Drugačiji svet“

Kada Merkel i Makron kažu da će „svet nakon korone biti drugačiji“, onda to ima veze s geopolitikom. Nemačka kancelarka je navodno na jednoj sednici vlade izrazila zabrinutost zbog mogućnosti da istočnoazijske zemlje mnogo disciplinovanije pristupe borbi protiv pandemije i da mnog pre Evropljana ukinu restrikcije za privredu – odnosno da bi Evropa zbog toga mogla da se nađe u defanzivi.

Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan uveren je da Rusija i Kina uz pomoć cepiva sprovode svoju geopolitiku. Te dve zemlje su vakcinom snabdele i Srbiju, zemlju koja želi da postane članica EU. I mađarska vlada, koju ostatak EU kritikuje zbog nedostataka po pitanju pravne države, neguje tesne kontakte s Moskvom. Budimpešta se takođe potrudila da dobije vakcine iz Kine i Rusije.

Špan je u intervju za DW upozorio: „Moramo da pazimo da ne napravimo iste greške kao tokom finansijske krize.“ Umesto da se tada pronašao neki vuropski investitor, luka u grčkom Pireju prodata je Kinezima, podsetio je Špan. „Sada to isto važi i kod vakcina. Kina i Rusija uz pomoć cepiva vode spoljnu politiku i pokušavaju da prošire svoj uticaj.“ Evropska unija mora da misli na regione u svom komšiluku, i iz humanitarnih, ali i iz sopstvenih geostrateških interesa, kaže nemački ministar.

Luka Pirej je u kineskim rukama
Luka Pirej je u kineskim rukamaFoto: picture-alliance/Zumapress

Briselski analitičar Gros drugačijeg je mišljenja: „Značaj diplomatije uz pomoć vakcina često se precenjuje. Zahvalnost u zemljama koje dobijaju te vakcine uglavnom je ograničena, a raspoloženje može brzo i da se promeni, kao što smo videli i u slučaju diplomatije uz pomoć zaštitnih maski početkom 2020“. Kina je tada, i to uz efikasnu javnu promociju, isporučila zaštitne maske i drugu medicinsku opremu u brojne zemlje sveta.

Ali u Holandiji su u martu prošle godine otkrili da su maske jednog kineskog proizvođača manjkave. Maske su naime bile podeljene po bolnicama širom Holandije, pa su kasnije povučene iz upotrebe. Istovremeno, Kinu kritikuju zbog toga što je pandemija tamo izbila, a Peking je relativno kasno informisao o tome svet.

Ponude iz Rusije i Kine

I sada, u situaciji u kojoj je EU pod pritiskom zbog kašnjenja s vakcincijom, pogledi se opet usmeravaju ka istoku. Šefica Evropske komisije Fon der Lajen, koju poslednjih dana žestoko kritikuju, stavlja do znanja da je otvorena za ideju izdavanja dozvole za ruske i kineske preparate u Uniji – ali tek nakon što se te vakcine temeljno preispitaju.

Posebno ruska vakcina Sputnjik V ima dobre izglede da dobije dozvolu za unotrebu u EU. Tako bi mogle da se popune postojeće „rupe“ u snabdevanju cepivom, ali bi to istovremeno moglo i da se shvati i kao priznavanje slabosti EU.

Ruska vakcina Sputnjik V mogla bi uskoro da dobije odobrenje i u EU
Ruska vakcina Sputnjik V mogla bi uskoro da dobije odobrenje i u EUFoto: Oliver Bunic/AFP/Getty Images

O vakcini će biti reči i na virtuelnom sastanku 17 šefova država i vlada zemalja istočne i jugoistočne Evrope s kineskim predsedikom Sijem Đinpingom u utorak. Konferencija je trebalo da se održi u aprilu prošle godine u Pekingu, ali je zbog pandemije otkazana. Činjenica da u međuvremenu nije uspelo da se organizuje ni video-sastanak, neki tumače kao znak propasti inicijative osnovane 2012. u Varšavi pod imenom „16+1“ (kasnije se pridružila i Grčka pa se taj format sada zove 17+1). Analitičari pretpostavljaju da bi inicijativu sada mogla da spasi – kineska vakcina.

Krizni menadžment EU

Prethodnik Ursule fon der Lajen, Junker, ipak na pozitivan način sumira rezultate kriznog menadžmenta EU. „Da ste me pre godinu dana pitali da li je uopšte zamislivo da će se EU zadužiti kako bi savladala posledice pandemije, odnosno da će Evropska komisija biti zadužena za zajedničku nabavku vakcina, rekao bih vam da se to nikada neće dogoditi. EU je kao takva bolja i efikasnija nego što bi to pojedinačno mogle da budu zemlje-članice“, smatra Žan-Klod Junker.

Danijel Gros to ipak sumira ovako: nabavka vakcina je „katastrofa“, ali su zato sveobuhvatni paketi finansijske pomoći koji su usvojeni, prema njegovom mišljenju „ekonomski i politički znatno ojačali Evropsku uniju“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android