Frankfurter algemajne cajtung: „Zdravstveni put svile“ | Izbor iz štampe | DW | 08.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Frankfurter algemajne cajtung: „Zdravstveni put svile“

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše o „kineskoj ofanzivi šarma“. Samit 17 plus 1 bi mogao da popravi raspoloženje učesnika zbog kontigenta vakcina koji je u prtljagu kineske delegacije.

Andreas Mim iz Beča piše za frankfurtski dnevni list: „Konferencija je trebalo da se održi prošlog aprila u Pekingu ali je otkazana zbog pandemije. Činjenicu da u međuvremenu nije nađeno vremena za video konferenciju poneko je protumačio kao propast inicijative koja je u formatu 16 plus 1 pokrenuta u Varšavi 2012. – a Grčka je pristupila 2019. Sada bi ovu kooperaciju* mogla spasti vakcina.

„Ne samo da su partneri nejednaki – na jednoj strani 17 uglavnom manjih država, a na drugoj jedna velika, na jednoj strani zemlje koje su zbacile komunizam, a na drugoj jedina zemlja u svetu kojom vlada komunistička partija.“

O“dnosi u poslednje vreme nisu svugde baš najbolji, kao što pokazuju primeri iz prošle nedelje. Kineski državni koncern CGN je u Češkoj isključen iz javnog konkursa za gradnju nuklearne elektrane iz bezbednosnih razloga, uz protest Pekinga. U Hrvatskoj je već pokrenuta javna prodaja jedine luke anulirana – izgleda pod pritiskom SAD i EU – jer je kineska firma upravo bila pred kupovinom luke. U Rumuniji je nova vlada krajem januara odlučila da više ne prihvata kineske firme prilikom gradnje auto-puteva i železničkih pruga. Osim toga, još je pod bivšim predsednikom Trampom Vašington izdejstvovao to da od Baltika do Bugarske Huawei ne gradi 5G mrežu.“

Gžegož Stec sa Merkatorovog instituta za kineske studije (Merics) kaže: „Čak i nekada najuvereniji pobornik inicijative, češki predsednik Miloš Zeman, u međuvremenu ima sumnje u ekonomsku isplativost“.

„Zdravstveni put svile"

U tekstu se ipak napominje da to nije tako u svim zemljama koje su okupljene u Inicijativi:

„Mađarska po premijerom Viktorom Orbanom je postala partner koji tesno sarađuje sa Kinom: gradi prvi univerzitet u EU, otvorila je institut za istraživanje politike, a Huawei gradi svoj tehnički institut. Kina gradi železničku prugu koja će povezati Budimpeštu i Beograd. Srbija koja je u čekaonici za prijem u EU jeste drugi po veličini partner u Jugoistočnoj Evropi. To je postalo opipljivo za vreme pandemije kada je Kina poslala zaštitne maske u Srbiju, a predsednik zemlje Aleksandar Vučić ih je pred kamerama lično dočekao na aerodromu. Takva vernost se isplati. Srbija je sredinom januara kao prva evropska zemlja dobila kinesku vakcinu i sada velikodušno pomaže komšijama.Mađarska je kao prva članica Evropske unije kupila kinesku vakcinu koja još nije dobila dozvolu za EU, i to pet miliona doza, jer je Unija prespora.

U najmanju ruku politički isplative vakcine bi sada mogle da postanu glavna tema samita, pretpostavlja stučnjak za Kinu Stec. Kina odavno govori o „zdravstvenom putu svile“, napominje Jens Bastijan, savetnik grčeke fondacije za spoljnu politiku Eliamep. Prema njemu Kina svoju „diplomatiju sa maskama“ nadopunjava „politikom vakcine“, a EU joj pomaže jer svojim greškama u distribuciji vakcine bukvalno gura balkanske zemlje u kineski zagrljaj.

Si Đin Ping

Si Đin Ping

Transport, energija, industrija i telekomunikacija

„Kina time ima adut, ona može ovu mrežu da upotrebi u političkim pregovorima“, kaže Bastijan i dodaje da bi tako Peking mogao da oslabi poziciju Brisela ili Vašingtona.

U pripremi samita bilo je sporno hoće li na njemu učestvovati i Belorusija, koja ima status posmatrača. Peking je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, kojeg EU optužuje za izbornu krađu, hteo da ponudi binu, a Poljska i baltičke zemlje su to htele da spreče.

Ovom inicijativom Kina kupuje naklonost, Mađarska i Srbija su se u stvarima kao što je politika Pekinga prema Hong Kongu postavile potpuno suprotno od očekivanja EU, ali zemlji istovremeno otvaraju pristup verovatno najatraktivnijem tržištu sveta.

Oko 10 000 firmi od Baltika do Crnog Mora su navodno već kinesko vlasništvo. Peking je dosta uložio u izgradnju pordužetka svog „puta svile“ u Evropi. Zakupili su na 35 godina grčku luku Pirej, koja će biti povezana sa srednjoevropskim regionom brzim saobraćajnicama.

„Martin Vladimirov iz Centra za studije demokratije u Sofiji kaže da se kineski investitori koncentrišu na četiri oblasti – transport, energija, industrija i telekomunikacija. Od 2009 su prema njemu godišnje kineske investicije porasle dvadeset puta – na dve milijarde dolara, ali faktički priliv sredstava je sedam puta veći i iznosi oko 14 milijardi dolara na osnovu subvencija, kredita, plaćanje koncesija i plaćanje kupljenog. Vladimirov kritikuje ove investicije navodeći da je veći deo novca potencijalno štetan za prirodnu okolinu, navodeći podatak da je čak četvrtina novca otišla u eksploataciju uglja ili tešku industriju, a ostatak u izgradnju saobraćajnica i infrastrukture. Vladimirov uozorava da bi takva struktura investicija mogla da ugrozi ciljeve Brisela u smanjenju emisije ugljen-dioksida“.

Autor navodi mišljenje Vladimirova da su kineske investicije, iako veće od ruskih tek mali deo investicija EU u regionu, ali navodi i primer da se evropski novac koristi da bi se posao dao kineskim firmama, spominjući gradnju mosta na Pelješcu. U tekstu se nadalje kaže:

„U manjim zemljama kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora kineske investicije posebno padaju u oči. Mada su u apsolutnim brojkama relativno male, te investicije sačinjavaju onda šestinu ili sedminu bruto domaćeg proizvoda“, konstatuju analitičari iz Sofije, dodajući da bi zaduživanje moglo biti opasno za neke zemlje.

Analitičar Stec je oprezniji kada govori o tome: „Sa dužničkim argumentom se ponekad preteruje“, smatra on i dodaje da je veći problem za Kinu loš menadžment pa se mnogi projekti ne isplate.

Grčka luka

Grčka luka

Kina na sve strane

„Stec takođe smatra da su zapadnobalkanske zemlje atraktivne za Kinu između ostalog jer nisu obavezne da traže ispunjavanje striktnih uslova u pogledu transparentnosti, fer tržišnog nadmetanja i zaštite okoline. Vladimirov dodaje da se negativne posledice naročito vide u zemljama koje nisu članice EU jer nedostajući propisi EU ostavljaju mnogo prostora za manipulaciju. Često su kineske firme jedine na javnom nadmetanju.

Doduše, Mađarska je članica EU ali je takođe primer za ovakvu praksu. Reprezentativni projekat „puta svile“, železnička pruga od Budimpešte do Beograda finansira se sa 3,1 milijardi dolara kredita Eksportno-inportne banke Kine. Prugu grade takođe Kinezi, evrpski konkurs je formalno raspisan, a ugovor je okvalifikovan kao državna tajna.

Sec je napomenuo da sve to može da se uradi drukčije i naveo primer Poljske. Na granici sa Belorusijom, gde mora da se menjaju vozovi zbog različitih širina pruge, Poljska namerava da uloži milijardu evra, kako bi broj vozova na dnevnom nivou utrostručila na 44. I to će pomoći Kini koja sve više robu u Evropu šalje na šinama. Peking je naveo da je prošle godine tako u Evropu stiglo 1,14 miliona kontejnera – 50 odsto više nego pretprošle godine“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Priredio: Dragoslav Dedović

*Kooperaciju Kina + 17 ili 17 + 1 čine: 12 članica EU (Bugarska, Češka, Grčka, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) i 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama