Kina bi da posreduje u ratu u Ukrajini

Zahtevi za prekid vatre između Rusije i Ukrajine i mirovne pregovore za okončanje rata deo su plana od 12 tačaka koji je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo na godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu. Peking takođe poziva na ukidanje zapadnih sankcija Rusiji, donošenje mera za obezbeđivanje nuklearnih objekata, uspostavljanje humanitarnih koridora za evakuaciju civila i preduzimanje koraka za obezbeđivanje izvoza žitarica.

Kina pokušava da se predstavi kao neutralna strana u sukobu, ali je istovremeno ostala u bliskom partnerstvu s Rusijom, izbegavajući da kritikuje invaziju Moskve na Ukrajinu, ocenjuje nemački javni servis ARD i podseća da je Peking u više navrata optuživao Zapad da isporukom oružja Ukrajini izaziva sukob i raspiruje vatru.

U predlogu se uglavnom ponavljaju već poznati kineski stavovi, uključujući i ukazivanje na potrebu „efikasnih“ garancija suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih zemalja. Kina poziva na okončanje hladnoratovskog mentaliteta, ali i na to da se legitimni bezbednosni interesi svih država shvate ozbiljno. Time se Kina oslanja na argument Moskve da mora da se brani od SAD i NATO.

Peking takođe poziva na okončanje „hladnoratovskog mentaliteta“, što je standardni kineski izraz za ono što Peking vidi kao američku hegemoniju i mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja.

Peking stavlja na raspolaganje „kinesku mudrost“

Kina je u četvrtak bila uzdržana prilikom glasanja o neobavezujućoj rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se Rusija poziva da prekine borbe i povuče svoje trupe iz Ukrajine. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang početkom nedelje rekao je obraćajući se na Bezbednosnoj konferenciji u Pekingu da njegova zemlja želi da preuzme ulogu u okončanju rata. Kina je zabrinuta da bi rat mogao dalje da eskalira i izmakne kontroli. Peking će nastaviti da poziva na mirovne pregovore i staviće na raspolaganje „kinesku mudrost“ za postizanje političkog sporazuma.

U međuvremenu je generalni tajnik NATO Jens Stoltenberg u intervjuu američkoj novinskoj agenciji AP izjavio da vidi znakove da bi Kina mogla da podrži Rusiju u njenom ratu protiv Ukrajine. Nedavno su Sjedinjene Države takođe izrazile zabrinutost da bi Kina mogla Rusiji da isporuči oružje, što Kina odbacuje i tvrdi da je reč o lažnim informacijama.

Zelenski pozdravlja mirovni plan Kine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je kineski mirovni plan i pre nego što je objavljen. On je ocenio da je to važan prvi korak. „Generalno mislim da to nije loše – naime činjenica da je Kina počela da govori o miru u Ukrajini“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare sa španskim premijerom Pedrom Sančezom.

Što se tiče prekida vatre koji je tražila Kina, ukrajinska vlada ranije je navela da je spremna na primirje samo ako se ruske trupe potpuno povuku iz Ukrajine. U suprotnom, navodi se, Kijev smatra da bi Rusija mogla da iskoristi prekid vatre kako bi se pregrupisala za novi napad.

Roth sumnja u posredničku ulogu Kine

Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot ne polaže mnogo nade u mirovnu inicijativu koju najavljuje Kina. „Kinezi se ne ponašaju neutralno u ovom ratu, već podržavaju Rusiju – kako politički, tako i ekonomski“, rekao je taj političar nemačkih socijaldemokrata. Zato je, kaže, veoma skeptičan što se tiče mogućnosti da Kina verodostojno preuzme ulogu posrednika.

Mihael Rot takođe smatra da bi Peking, kada bi to želeo, mogao da uveri Putina da popusti u Ukrajini, ali sumnja da za to postoji volja. Samo nekoliko nedelja pre početka rata u Ukrajini, šef kineske države i lider Komunističke partije Si Đinping i ruski predsednik Putin zakleli su se na bezgranično prijateljstvo. Otada je Narodna Republika Kina nastavila da širi svoje odnose s Rusijom. Trgovina između dve susedne zemlje od početka rata značajno je porasla.

jr (ard)