Kijev je izgubio propagandni rat | Evropa | DW | 21.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kijev je izgubio propagandni rat

Pre godinu dana protesti na Majdanu u Kijevu su dosgli vrhunac, nakon uličnih sukoba došlo je do promene na vlasti. Ruski mediji su tada širili strah i stvorili plodno tlo za današnji rat na istoku Ukrajine.

"Ukrajina. Tamo je stanje takvo da bi se moglo govoriti o kraju državnosti." Voditelj i novinar Dmitri Kiseljov spušta palac desne ruke na dole. Taj bi gest trebalo da znači: Ukrajina je na samrti. Tako je u nedelju uveče, 23. februara 2014. godine, počela emisija "Vesti nedelje" na državnoj ruskoj televiziji "Rosija-1". Ako država ne jamči sigurnost svojih građana, onda ta država faktički ne postoji, kaže Kiseljov. Njegov osmeh deluje sablasno.

Ukrajina je očigledno prekoračila granicu prema građanskom ratu, komentarisao je ugledni ruski novinar. Poteći će još više krvi. Kiseljov je imao pravo. Rat između proruskih separatista i ukrajinske vojske u regijama Donjeck i Luganjsk već je odneo na hiljade ljudskih života. Ali taj rat sa oklopnim vozilima i tenkovima nije počeo u istočnoukrajinskoj stepi, nego na jednom drugom bojištu. Bio je to rat za glave.

Veliki uticaj ruskih medija

Krajem februara prošle godine pobedu je slavio prozapadni pokret Majdan, nazvan po Trgu nezavisnosti u Kijevu. Nakon višemesečnih protesta nasilje u Kijevu je eskaliralo 18. februara. Nekoliko desetina aktivista poginulo je u uličnim borbama s policijom. Okolnosti do danas nisu razjašnjene. 21. februara ministri spoljnih poslova tri članice Evropske unije, među kojima i Nemačke, uspeli su da posreduju u postizanju dogovora između opozicije i predsednika Viktora Janukoviča. Ali iste večeri je Janukovič iznenada pobegao. Nešto kasnije se pojavio u Rusiji.

Program ruske televizije mogao se tokom 2014. gledati u celoj Ukrajini. Za stanovnike istoka zemlje to je, prema anketama, bio njihov najvažniji izvor informacija. "Ruski mediji su počeli da izveštavaju o raskolu u Ukrajini još daleko pre događaja na Majdanu i na istoku Ukrajine", kaže za DW Diana Duzik, šefica kijevske nevladine organizacije "Telekritika" ("Televizijska kritika"). Ona dodaje da je to Ukrajina dugo ignorisala.

I tako su revoluciju u Kijevu mnogi stanovnici istočne Ukrajine videli kroz kamere televizije koja je izveštavala da je reč o puču kojim dirigira Zapad, a sprovode ga ukrajinski nacionalisti. "Postojao je zatrovani uticaj kako proruskih medija u Ukrajini tako i medija iz Rusije", priseća se Andreas Umland iz Instituta za evroatlantsku saradnju iz Kijeva. On smatra da je ta retorika stvorila podlogu za podršku separatistima na Krimu i u Donjecku.

To potvrđuje i Volodimir Kipen, sociolog iz Donjecka, koji danas živi u Kijevu i kaže da je dugotrajni uticaj ruskih medija na istoku Ukrajine stvorio podlogu za prihvatanje današnjeg ruskog mešanja u regionu.

Mešavina činjenica i fikcije

Ruski novinari su u svojim iyveštajima o Ukrajini često miešali činjenice i fikciju. Tako je Kiseljov u svojoj emisiji izvestio da će novi vlastodršci u Kijevu kažnjavati korišćenje ruskog jezika. To je bila lažna vest.

Osim toga, tvrdilo se da ukrajinski desni ekstremisti predstavljaju opasnost po život stanovnika istočne Ukrajine. Ali činjenica je da nisu postojali "osvetnički pohodi" ukrajinske ekstremne desnice o kojoj su govorili ruski mediji. Andreas Umland optužuje ruske medije da su iskrivljavali stvarnost. On objašnjava da je na protest na Majdanu bilo pripadnika desničarske skupine "Desni sektor", ali da je njihov značaj bio znatno precenjen. To pokazuju i rezultati prijevremenih predsjdničkih i parlamentarnih izbora na kojima su ukrajinski nacionalisti osvojili vrlo malo glasova.

Dilema Kijeva

Seme nepoverenja u istočnoj Ukrajini očigledno je palo na plodno tlo. U aprilu 2014. skoro tri četvrtine stanovnika Donjecka (oko 70 odsto) smatralo je promenu na vlasti u Kijevu državnim pučem koji je organizovao Zapad. To je rezultat ispitivanja javnog mnjenja Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju. Na području Luganjska ta je brojka iznosila 61 odsto. Skoro svaki peti stanovnik je bio spreman s dobrodošlicom da pozdravi ruske vojnike.

Nova ukrajinska vlada je prepoznala tu opasnost. Krajem marta 2014. jedan je sud iz Kijeva zabranio emitovanje programa četiri ruske televizijske stanice, među kojima i "Rosije-1". No mnogi drugi su nastavili sa emitovanjem. Tek u sepetmbru 2014, pola godine nakon početka sukoba na istoku Ukrajine, vlasti koje nadziru medije sprečile su emitovanje programa 15 ruskih stanica. Diana Duzik upozorava na dilemu: "Mi pokušavamo biti demokratični i nalazimo se pred teškom odlukom - između slobode mišljenja i sigurnosti informacija." Ona smatra da je zabrana emitovanja ruskih programa bila ispravna: "To nisu masovni mediji, to su propagandna sredstva."

Ali Kijev je reagovao prekasno, mišljenja je Diana Duzik. Proruski separatisti ubrzo su isključili ukrajinske stanice i uključili ruske. "Kada su separatisti preuzeli kontrolu nad poslednjim televizijskim tornjevima, bilo mi je jasno da je medijski uticaj Ukrajine u regiji blizu nule", kaže sociolog Kipen. Najkasnije krajem leta njemu je takođe bilo jasno da je Ukrajina izgubila bitku za glave mnogih stanovnika istoka zemlje.

DW.COM

Audio i video

Reklama