Mora li Kijev da odustane, da bi pobedio?

Špigel: „Vreme je da predsednik Porošenko konačno pogleda istini u oči: područja u istočnoj Ukrajini koja kontrolišu pobunjenici su srednjoročno izgubljena. Ukrajina ovaj rat ne može da dobije. Ako nastavi da pokušava, to će ići na ruku njenom neprijatelju. Rat je sam po sebi oružje kojim Rusija nastoji da revidira revoluciju sa Majdana.

Pobeda pobunjenika u Debaljcevu ima jasan moskovski potpis. Video-snimci pokazuju ruske borbene tenkove tipa T-72B3. Pobunjenici se ne bore nepovezano, kao do sada. Sada, po uzoru na rusku vojsku, oni imaju dobro organizovanu, vrhovnu komandu. A preko ruske granice neprestano stižu pojačanja: novi ljudi, teško oružje.

Izdaja ideala sa Majdana

Ukrajinska privreda je u slobodnom padu, u decembru je proizvodnja pala za 15 procenata. Zemlji je potrebno više zapadnog novca nego što se mislilo. Zbog rata se sa brojnim reformama nije ni otpočelo, a konflikt je dodatno zacementirao moć sumnjivih elita. Niko ne može da vodi rat i protiv Rusije, i protiv sopstvenih oligarha.

Kijev je za prvo ratno pravilo proglasio sledeće: ko nije sa nama, on je protiv nas. Novinar Ruslan Kocaba je u zatvoru zato što je kritikovao vojsku. Taj novinar iz Kijeva izveštavao je krajem aprila o porazu kod Ilovajska, a nacionalni Savet za bezbednost je to proglasio za 'neprijateljsku kampanju'. Predsednik Porošenko je najavio da će, ako primirje ne zaživi, uvesti vanredno stanje u čitavoj zemlji. To bi Savetu za bezbednost dalo velika ovlašćenja i kada je reč o slobodi štampe. Godinu dana nakon revolucije, Ukrajina je na putu da izda ideale ljudi koji su izašli na Majdan.

Iako je pravda na ukrajinskoj strani, njena vojska bi trebalo da položi oružje. Donbas je, bar za sada, izgubljen. Ako Porošenko to ne bude razumeo, onda mu preti da izgubi u mnogo značajnijoj bitki: onoj za modernu, evropsku Ukrajinu“, zaključuje komentator „Špigela“.

Gospodar situacijeCajt: „Debaljcevo je treći težak poraz ukrajinskih trupa u borbama protiv proruskih trupa, nakon onih u Ilovajsku i na aerodromu Donjeck. Posledica toga svakako će biti dalja eskalacija sukoba. […] Nakon poraza kod Debaljceva ostaju brojna pitanja. Odgovori na njih ponovo će zaustaviti svetu dah:
Koliko još može da izdrži ukrajinska armija?
Da li je nakon Debaljceva na redu grad Artemivsk? Ili Minsk 3?
Kako će na prekid primirja reagovati SAD?
Da li će se uticaj Putina na separatiste, nakon pada Debaljceva, promeniti?“

Frankfurter algemajne cajtung: „Za jednu stvar Putin se ne može optužiti: to da je partnerima u pregovorima zatajio kako izgleda prekid vatre na ruski način. On je još u Minsku jasno stavio do znanja da borba za Debaljcevo nije pitanje pregovora, čak i ako je to u suprotnosti sa onim što stoji na papiru koji je potpisan. […] Kancelarka i francuski predsednik, koji su pokušali da u telefonskom razgovoru spasu dogovor, mogli su da vide da su posmatrači OEBS-a tu samo ukras. Putin ostaje gospodar situacije.“