1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Karika koja je nedostajala

2. jun 2017.

Saradnja na Balkanu ne sme biti zamena za proširenje Evropske unije. To je u intervjuu za DW rekao ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović koji je ove nedelje boravio u Berlinu.

https://p.dw.com/p/2dzEt
Foto: picture-alliance/dpa/B. Pejovic

DW: Gospodine Darmanoviću, kako Vaši nemački sagovornici ovde u Berlinu gledaju na evidentne probleme kada je reč o regionalnoj saradnju na Zapadnom Balkanu

Srđan Darmanović: Oni pre svega misle – a to je prilično identično sa onim što i mi detektujemo – da bi trebalo pospešiti ekonomsku saradnju. Ta saradnja i nije baš da ne postoji, naprotiv, Naši međusobni odnosi su dobri. Naša međusobna saradnja je dosta dobra i na ekonomskom planu. Uzmite na primer to da je Srbija glavni ekonomski partner Crne Gore. Imamo i odnose sa drugima i to dosta propulzivne. Međutim, smatra se da postoji prostor za mnogo bolju saradnju među našim državama i da bi trebalo naći modele kako to ostvariti. Ono što je za nas bitno jeste da, kakvi god modeli da postoje, oni ne bi trebalo da znače usporavanje politike proširenja i da nisu zamena za proširenje Evropske unije.

Koliko je problem granice između Kosova i Crne Gore – a taj problem je očigledno veći u Prištini nego što je u Podgorici – jedna od prepreka kada je reč o evrointegracijama?

Sporna granica na Prokletijama

Mi to ne vidimo kao prepreku, za nas to nije problem. Mi smo svoj proces završili. Mi smo jednostavno prihvatili to što su bile granice u bivšoj Jugoslaviji, međunarodna komisija je tu granicu potvrdila, potpisali smo sporazum sa Kosovom u Beču i naš parlament je taj sporazum u dobroj veri ratifikovao. Radi se o problemu koji se više odnosi na političke borbe na samom Kosovu, u njihovom parlamentu, između vlade i opozicije. Ali mi verujemo da će se doći do momenta kada će političke stranke na Kosovu naći dovoljnu većinu da ratifikuju taj međunarodni sporazum. Mi smo strpljivi, nemamo nikakav problem da sačekamo pravi trenutak.

Ovih dana je naravno aktuelna i tema članstva Crne Gore u NATO. Pritom se nameće i ona slika sa samita sa gospodinom Trampom… Kako Vi vidite ulogu Crne Gore u NATO?

Mi ćemo 5. juna, kada budemo predali naše instrumente ratifikacije zemlji depozitaru – Sjedinjenim Američkim Državama u Stejt dipartmentu u Vašingtonu – formalno postati 29. članica NATO. Za nas to predstavlja ostvarenje jednog od dva najvažnija spoljnopolitička cilja nakon nezavisnosti. Taj cilj je zapisan i u Deklaraciji o nezavisnosti – drugi je naravno članstvo u Evropskoj uniji. Mi smatramo da Crna Gora time dobija garancije svoje bezbednosti, pa i na neki način overu svoje odluke da obnovi svoju nezavisnost na referendumu 2006. godine.

Što se tiče NATO, mi smo jedna od više malih zemalja koja ulazi u članstvo Alijanse, ali i male zemlje mogu da ponešto doprinesu. Mi naravno nemamo ogroman broj stanovnika, niti ogromnu vatrenu moć naših oružanih snaga, ali postoje razni načini. Mi smo bili veoma posvećen partner unutar antiterorističke koalicije u Avganistanu. Jedna smo od više od 60 zemalja-članica anti-ISIS koalicije. Sa Crnom Gorom čitav jadranski, pa i mediteranski pojas od Portugalije do Turske postaje deo kišobrana NATO – karika koja je nedostajala bila je zapravo naša obala. Mi smo multietničko društvo koje j dokazalo da može da kao takvo vrlo uspešno funkcioniše. Siguran sam da ćemo unutar NATO pronaći određene niše kojima možemo da doprinesemo i u operativnom smislu. Mi nemamo problem sa izdvajanjem od dva odsto za odbranu. Već sada, još uvek ne kao članica NATO, mi smo na 1,66 odsto. Imamo potpuno jasnu „mapu puta“ kako da do 2024. stignemo do dva odsto i da u okviru toga izdvajamo 20 odsto za modernizaciju oružanih snaga.

Kada je reč o tom drugom važnom cilju – članstvu u EU – gde vidite trenutno Crnu Goru?

Mi smo dosta odmakli u odnosu na naše susede u procesu evropskog proširenja. Otvorili smo 26 poglavlja i privremeno zatvorili dva. Do kraja ovog meseca ćemo otvoriti još dva – dakle 28 od ukupno 33. Nama je veoma važno da se održi taj princip vrednovanja svake zemlje prema učinku, odnosno da se održi „princip regate“, i da sve komplementarne inicijative, poput „Berlinskog procesa“ ili drugih koje mogu pospešiti proširenje, ne budu organizovane tako da zapravo da proširenje trpi na račun drugih inicijativa. Mi mislimo da je za Zapadni Balkan ključni momenat da vidi jasne ciljeve i jasne vizije proširenje odnosno članstva u EU. Mislim da je vreme za reči prošlo, da su potrebni konkretni projekti, konkretne akcije i sa strane EU i sa naše. Dakle mi moramo da dostignemo standarde za članstvo u Evropskoj uniji, a EU bi morala da pokaže da ne otvara prostor za treće akteri koji će ga vrlo spremno popuniti ukoliko ne bude evro-atlantske vizije i perspektive.

Karte NATO Saaten Balkan ENG

Na koje to konkretno treće aktere mislite?

Rusija je svakako jedan od najvidljivijih, bar što se tiče Crne Gore. Mi smo sa te strane imali velike opstrukcije na našem putu ka NATO, uključujući i pokušaj državnog prevrata. Sada se vidi da postoje i neke sankcije prema našim članovima parlamenta i članovima vlade. Rusija je velika sila koja ima svoje interese i te interese pokušava da na Balkanu izrazi u preraspodeli interesnih sfera. Ali i mi male zemlje sa Zapadnog Balkana takođe imamo svoje interese. U slučaju Crne Gore taj interes je bio da se pridružimo evro-atlantskom klubu. Mi smo uspeli da uradimo pola toga posla, nastavljamo sa drugom polovinom.

S obzirom na to da ste trenutno u Nemačkoj, da li imate osećaj da su Vaši nemački sagovornici prepoznali i taj geopolitički i geostrateški značaj Zapadnog Balkana?

Nemačka politika i predstavnici njene vlade su toga odavno svesni. Nemačka je izuzetno važna, ako ne i najvažnija evropska zemlja. U Nemačkoj za takve teme uvek imate dobre sagovornike.