Karamarko je malo nervozan | Izbor iz štampe | DW | 12.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Karamarko je malo nervozan

Hrvatska desnica odavno izjednačava antifašizam sa komunizmom, dok levica izjednačava antikomunizam sa fašizmom, pišu nemački mediji. Tema je i prikazivanje spornog filma „Jasenovac – istina“ u Nemačkoj.

„Ne bi se mnogo Hrvata opkladilo da će vlada premijera Tihomira Orešković potrajati“, piše u današnjem izdanju ugledni Frankfurter algemajne cajtung. Žestoka je kriza u koaliciji konzervativne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i reformskog pokreta Most koji ima 9 od 20 ministara. „Dok se Most žali na otpor reformama u redovima HDZ-a, konzervativci, kao najjača partija u koaliciji, smatraju da su izigrani u borbi za vodeću poziciju. Posebno su napeti odnosi vanpartijskog šefa vlade (Tihomira Oreškovića) i predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka. Most je insistirao da za šefa vlade bude imenovan međunarodno uspešni menadžer koji do tada nije imao dodirnih tačaka sa hrvatskom politikom. HDZ je morao da popusti jer je na parlamentarnim izborima u novembru osvojio približno isti broj glasova kao socijaldemokrate pa je Most mogao da diktira uslove za sastav vlade.“

Frankfurtski list piše da Tihomir Orešković nije pristao da se ograniči samo na ekonomsku politiku, već želi da bude premijer u punom obimu. „Ukoliko se Karamarko, kao što se priča, zaista nadao da će sam vući konce kojima upravlja ples marionete Oreškovića, onda se Karamarko temeljno prevario.“ Kao primer se navodi smena ministra branitelja Mija Crnoje zbog njegovih mutnih poslova, kao i imenovanje novog šefa tajne službe kojeg je Orešković progurao uz glasove Mosta i socijaldemokrata. Na to je Karamarko imao da kaže da premijer neće moći da ostane na funkciji ukoliko izgubi poverenje HDZ-a. „Osim o novim izborima, koji bi mogli da se održe već u septembru, špekuliše se i o letećoj izmeni u vladajućoj većini. HDZ bi nakon partijskog kongresa krajem maja mogao da pokuša da skuje koaliciju sa levo-liberalnim HNS-om. Ta stranka, do sada najveći saveznik socijaldemokrata, navodno je spremna da promeni stranu.“

U tekstu dalje piše da opozicija i levičarski mediji spočitavaju vladajućoj koaliciji relativizaciju fašizma i uštaškog režima. „Te optužbe nisu nove. Hrvatska desnica odavno izjednačava antifašizam sa komunizmom, dok levica izjednačava antikomunizam sa fašizmom. Ovakvo uprošćavanje dobro dođe svim partijama jer im je lakše da bude istorijske resentimane nego da naljute svoju klijentelu nepopularnim reformama. Lobiji radnika, penzionera, ratnih veterana, zaposlenih u javnoj upravi i subvencionisanih kulturnih radnika do sada su se pod svakom vladom uspešno opirali ukidanju svojih privilegija.“

Jasenovac i Tompson

Levičarski nedeljnik Jungle World donosi tekst pod naslovom „U ime ustaša“. Radi se o spornom filmu „Jasenovac – istina“ koji, kako piše autor, sadrži niz relativizacija, predstavlja Jasenovac kao radni logor, i navodi da je u njemu stradalo između 20 i 40 hiljada ljudi, iako ozbiljne procene govore o 82 do 100 hiljada žrtava. Novinari u Hrvatskoj su već navodne dokaze iz filma raskrinkali kao loše falsifikate i fotomontaže, piše ovaj nedeljnik i dodaje:

„Uprkos žestokim reakcijama u samoj Hrvatskoj, film je u nedelju posle jasenovačke komemoracije prikazan u prostorijama hrvatske zajednice u Frankfurtu na Majni, Darmštatu i Ofenbahu. Franjo Akmadža je aktuelni predsednik hrvatskog Svetskog kongresa u Nemačkoj. U razgovoru za Jungle World on kaže da je zajednica u Frankfurtu doduše ustupila svoje prostorije, ali da je projekciju filma organizovala grupa U ime obitelji, jedna od grupa hrvatske zajednice.“ Akmadža tvrdi da „na savet istoričara“ nije hteo da zvanično učestvuje u organizaciji projekcije, i zbog toga ga je prozivao opskurni hrvatski nedeljnik 7dnevno. Pritisak, kaže, trpi i od hrvatske zajednice u Nemačkoj. „Čim neko malo pliva protiv struje, ovi ljudi pokušavaju da ga unište“, kaže Akmadža.

„Pri tome Akmadža nije samo član nemačke Hrišćansko-demokratske unije već i hrvatskog HDZ-a, dakle partijski prijatelj ministra kulture Hasanbegovića koji je hvalio film. Akmadža je svojevremeno u Kninu posetio i jedan koncert Marka Perkovića, poznatijeg pod umetničkim imenom Tompson, i tom prilikom naglasio: 'Ne vidim problem u Tompsonovoj muzici. Ranije su tekstove bili tvrđi, ali danas više nisu.' Ti tvrdi tekstovi pozitivno se odnose prema ustaškom režimu, diktatoru Anti Paveliću kojeg su instalirali nacisti, i čak prema Jasenovcu samom. Takve pesme Tompson i dalje izvodi na svojim koncertima. […] Simptomatično je to što Akmadža nema primedbi na Tompsona, a uprkos tome deluje kao jedna od razumnijih osoba u hrvatskoj zajednici u Nemačkoj“, piše levičarski nedeljnik.

Iza projekcije filma u Nemačkoj stoji advokat Tomislav Čunović. Na upit Jungle Worlda, kaže da „iz poštovanja prema žrtvama totalitarnih režima“ ne treba politički instrumentalizovati tematiku. To je, piše list, već duže argument hrvatske desnice koja pokušava da ustaškim zločinima suprotstavi one koje su činili jugoslovenski partizani. „Čim neko u Hrvatskoj pomene koncentracioni logor Jasenovac, ekspresno dolazi odgovor Blajburga, gde su partizani masovno pogubili nacističke kolaboracioniste. Ni Čunović ne pravi kvalitativnu razliku između Blajburga i Jasenovca. I brani čak i najluđu tvrdnju filma, onu da su partizani godinama nakon rata vodili logor u Jasenovcu.“

Autor teksta podseća da je film već prikazivala hrvatska zajednica u Štutgartu, Hajdelbergu i Berlinu i zaključuje: „Prikazivanje ovog filma nije izazvalo skandal niti su nemački mediji pisali o tome. Osim lista Frankfurter rundšau, nijedne velike novine nisu izveštavale. Dakle, godine 2016. je u Nemačkoj moguće da tiho prođe javna relativizacija holokausta.“