Hrvatska blokada – tema u Berlinu | Evropa | DW | 18.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatska blokada – tema u Berlinu

U Hrvatskoj oštre reakcije na stavove nemačkog poslanika Krihbauma koji je kritikovao Zagreb. Političari umanjuju značaj kritike, dok mediji sumnjaju u verodostojnost intervjua. Ipak, Krihbaum u svom stavu nije usamljen.

Kroatien Deutschland Miro Kovac bei Steinmeier

Miro Kovač, ministar spoljnih poslova Hrvatske

Intervju nemačkog parlamentarca Guntera Krihbauma (CDU) koji je u petak objavio DW (najpre na srpskom, pa zatim i na hrvatskom jeziku) izazvao je brojne reakcije u regionu. Demohrišćanin koji u ovom sazivu Bundestaga vodi Odbor za evropske poslove, oštro je kritikovao hrvatsku blokadu pristupnih pregovora Srbije rekavši da očekuje „da države koje su u pitanju reše probleme između sebe, a ne da Evropska unija bude zloupotrebljena u te svrhe“. Ceo intervju možete pročitati OVDE. Izvode iz intervjua preneli su vodeći srpski i hrvatski mediji, a u Hrvatskoj su se oglasili i neki značajni političari.

„To nije stav Njemačke i Europske unije nego je to stav jednog njemačkog političara koji se, bojim se, u našim medijima iz određenih razloga predimenzionira“, rekao je novinarima Željko Rajner, predsednik hrvatskog Sabora (HDZ). Naglasio je da je u pitanju stav „jednog jedinog“ političara i da „Hrvatska od svojih stavova neće odustati“. Rajner je dodao da se seća izjava „tog istog gospodina“ o ulasku Hrvatske u EU, ali nije rekao na koje tačno izjave „tog gospodina“ misli.

Krihbaum je u više navrata kritikovao Hrvatsku zbog takozvanog „lex Perković“, zakona kojim je Zagreb pokušao da zaštiti svoje državljane od izručenja trećim zemljama. Na kraju je Josip Perković, bivši agent Udbe, ipak izručen Nemačkoj zbog sumnje da je umešan u ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. kod Minhena. Povodom spornog zakona u Hrvatskoj je Krihbaum pisao i Evropskoj komisiji i taj je pritisak na kraju urodio plodom.

Bundeskanzlerin Angela Merkel Gunther Krichbaum Europaausschuss Bundestag Berlin

Gunter Krihbaum i Angela Merkel

Kovač pozvan u Bundestag

Namera Željka Rajnera, značajnog političara hrvatske Domoljubne koalicije, da oštre reakcije iz Nemačke odbaci kao stav „jednog jedinog“ političara u ovom slučaju ne stoje: kako DW saznaje od izvora iz nemačkog Bundestaga, predstavnici sva četiri tamo zastupljena poslanička kluba reagovali su „veoma iznervirano“ na hrvatsku blokadu pristupnih pregovora Srbije i EU. U stavu su, kaže naš izvor, ujedinjeni poslanici vladajućih demohrišćana i socijaldemokrata, kao i opozicionih Levice i Zelenih.

O ozbiljnosti stvari svedoči i poziv hrvatskom ministru spoljnih poslova Miru Kovaču da se tokom maja pojavi u Odboru Bundestaga za Evropske poslove, nezvanično saznaje DW. „Verujte, izuzetno je retko da Odbor poziva predstavnike stranih država da se izjasne“, kaže naš izvor. Poziv je u Zagreb upućen u četvrtak (14. april), a zvaničnog odgovora za sada nema. Dok je bio ambasador u Berlinu (2008-2013), Kovač se, kaže naš izvor, mnogo puta žalio na slovenačku blokadu Hrvatske zbog graničnog spora u Piranskom zalivu. „Tada je imao našu podršku i obećao je da se Hrvatska neće ponašati poput Slovenije. A sada vidimo da se tako ponaša“, rekao je izvor DW-a.

Inače, hrvatski šef diplomatije prošle sedmice nije imao vremena za intervju sa dopisnikom Dojče velea već su iz njegovog kabineta predložili „pisani intervju, uz autorizaciju“ – što je forma ispod novinarskih standarda DW-a. No od tada je Kovač u više intervjua za hrvatske medije ponovio da Hrvatska od Srbije zahteva samo ispunjavanje kriterijuma jer se radi „o vrednotama koje čine identitet naše europske obitelji“. Činjenici da Hrvatska nije uspela da ubedi ni Evropsku komisiju niti bilo koju drugu članicu EU u svoje razloge Kovač nije posvetio mnogo pažnje, ponovivši da „o napredovanju prema članstvu u Europskoj uniji odlučuju zemlje-članice, znači i Hrvatska“.

Odjeci intervjua

Ako se vratimo na izjavu predsednika Sabora Rajnera da se navodi Krihbauma o Hrvatskoj „predimenzioniraju“ („Ja sam pogledao naslove i upravo se to radi“), onda ona nije potpuno pogrešna. Jer čak i ugledni mediji su, prenoseći intervju DW-a, težili da stvar predstave dramatičnijom nego što jeste. Popularni hrvatski Tportal je korektno preneo izvode iz intervjua uz naslov: „CDU-ovac naribao Hrvatsku zbog blokade Srbije“. Jutarnji list na svom portalu piše pod naslovom „ŽESTOKA PRIJETNJA IZ BERLINA 'Blokirate li srpski ulazak, ostat ćete bez novca iz EU!'“ Iako pod navodnicima, čitanjem intervjua se lako utvrđuje da Krihbaum ama baš nigde nije pomenuo novac EU niti mogućnost da Hrvatska ostane bez njega.

Novinaru portala Jutarnjeg lista Robertu Bajrušiju bilo je „profesionalno zanimljivo“ da Krihbauma „novinari nisu pitali o problematičnoj univerzalnoj jurisdikciji, što je središnja primjedba Hrvatske prema Srbiji“. Zanimljivo je zapravo da su Bajruši i njegovi urednici prevideli da je univerzalna jurisdikcija oslovljena u dva novinarska pitanja, na koja je Krihbaum decidirano odgovorio da nema razumevanja za hrvatsku blokadu. Nije rđavo znati da je Nemačka jedna od zemalja koje praktikuju univerzalnu nadležnost u pitanjima ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida – bez obzira gde su na svetu zločinjeni počinjeni, te koje je državljanstvo osumnjičenih i žrtava.

Najdalje je otišao opskurni portal direktno.hr u tekstu „Neautorizirani intervju Gunthera Krichbauma stvorio pomutnju“. Prenoseći intervju i reakcije predsednika Sabora, piše da se „odmah oglasio i Dr. Carlsten Buchholz“, šef berlinskog ureda nemačkog poslanika Krihbauma. Buholc je, piše taj portal, rekao da su se u prevodu (Krihbaumovog intervju sa nemačkog) „očito dogodile nejasnoće, tj. kako se najvjerojatnije radi o neispravno prevedenim formulacijama“. Osim činjenice da je ime Krihbaumovog šefa ureda preneto pogrešno (zove se Carsten, a ne Carlsten), ima još jedna bitnija stvar: niti se neko s portala Direktno obratio gospodinu Buholcu niti je on izneo sumnje u verodostojnost prevoda na srpski tj. hrvatski. To je DW-u rekao sam Buholc.

Reklama