Kako zarađuje „Islamska Država“? | Politika | DW | 28.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako zarađuje „Islamska Država“?

„Islamska Država“ raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima koje crpi iz različitih izvora. Da bi stala na put IS, međunarodna zajednica bi trebalo da iskoristiti zakone tržišta, smatraju stručnjaci.

Teroristička organizacija "Islamska Država" (IS) ne mora da se brine o podmlatku i novim članovima. Iz skoro svih delova sveta mladi muškarci (a sve više i mlade žene) priključuju se džihadistima. Jedni to čine iz verskog ubeđenja, drugi jer veruju da će na taj način biti na strani ugrožene braće po veri. Treći se pak na taj korak odlučuju iz želje za avanturom ili jednostavno zbog volje za zločinima i nasiljem. Ali jedno je svojstveno svim članovima "Islamske Države": Oni za svoje aktivnosti dobijaju platu. Oko 500 do 600 dolara mesečno dobija jedan obični borac za svoj angažman. Ukoliko se to preračuna dolazi se do ogromne sume i među nižim činovima. IS je takođe uveo i neke humanitarne programe kojima podržava siročad, udovice i povređene. Sveukupno IS, kako izveštava list Al-Araby al-Jadeed raspolaže sa budžetom od oko dve milijarde dolara u 2015. godini. List međutim ne isključuje mogućnost da je ovaj iznos i veći.

Kako IS dolazi do te sume? Do prošle jeseni IS je zarađivao uglavnom zahvaljujući prodaji nafte. Kako u Iraku, tako i u Siriji započeo je sa nasiljem u regionima u kojima se nafta proizvodi. Još protekle jeseni IS je, prema navodima lista Foreign Affairs, dnevno proizvodio 44.000 barela nafte u Siriji i 4.000 barela u Iraku. Ali onda su usledili češći napadi međunarodne koalicije predvođene SAD-om na položaje ove terorističke organizacije. Na meti napada su se našla i naftna postrojenja, što je za posledicu imalo znatno smanjenje prodaje nafte.

Mnogobrojni izvori

Irak

Irak

Ipak IS je u međuvremenu pronašao nove izvore. Tako se stalno pominju transakcije iz Zalivskih zemalja. Doduše, to se još uvek ne može dokazati. Očiglenom da privatna lica izdvajaju određene sume ekstremistima iz simpatija prema njihovim ekstremističkim razmišljanjima. Drugi opet plaćaju iz sasvim drugih motiva: Oni strahuju da bi IS mogao postati aktivan i na arapskom poluostrvu. Činjenica je da su na saudijsko-iračkoj granici već zabeleženi prvi okršaji. Kako bi sprečili da se ekstremističko nasilje proširi prebacuju im se ogromne sume novca. To u najmanju ruku slučaj, tvrde predstavnici kurdske vlade, na severu Iraka.

Izuzetno velike sume novca IS ipak dobija zahvaljujući kriminalnim poslovima. IS trguje cigaretama, lekovima i mobilnim telefonima, ali i sirijskim i iračkim antikvitetima. I prodaja putnih isprava spada među njihove delatnosti. One potiču od inostranih boraca koji svoje pasoše, po dolasku u Irak i Siriju, prodaju i to za više hiljade američkih dolara po ispravi.

Dodatna sredstava IS dobija preko otmica i trgovine ljudima. Ukoliko nije reč o posebno poznatim - dakle zapadnim - taocima, IS pokušava da izdejstvuje otkup za oslobađanje svojih žrtava. Takođe se finansira i od prodaje žena-talaca. Odnedavno se izveštava da je ova teroristička organizacija započela i sa trgovinom leševima, tačnije delovima istih. Ljudski organi su u brojnim bolnicama i klinikama hitno potrebni. Osim toga IS u osvojenim područjima ubire porez od tamošnjih stanovnika.

Tržištem protiv tržišta

Veliki deo svog ekonomskog uspeha IS može zahvaliti ekspertizama svojih članova. Među njima nisu samo dezorijentirsni mladi ljudi kojima organizacija nudi uporište i iz njihovog ugla gledano orijentaciju koja ima smisla. Brojni članovi na višim i rukovodećim nivoima su bivši članovi iračke vojske iz vremena Sadama Huseina. Oni su, nakon što su bili uhapšeni i držani u američkim zatvorima širom zemlje, iza rešetaka ostvarili kontakte sa iračkim podzemljem.

Koje delovek kontroliše IS

Koje delovek kontroliše IS

Prema procenama Luis Šili, kriminološkinje, koja se bavi proučavanjem terorizma i međunarodnim kriminalom, poslove IS nije moguće zaustaviti samo policijskim ili vojnim merama. To mnogo više zavisi od toga da li se za nekonkurentno povoljnu ukradenu robu, koju prodaje IS, pronađe atraktivna alternativna ponuda.To bi trebalo da podrže SAD, napisala je Šili u tekstu objavljenom u listu Foreign Affairs. "Kako bi se pobedio jedan ekonomski konkurent mora se učiniti više od toga da se smanje njegovi izvori prihoda. Potrebno je pobediti ga na sopstvenom terenu, u njegovim poslovima. Drugim rečima, potreban je legalan posao, kako bi se potukao ilegalni ", kaže ona.

Stoga bi, napisala je Šili, SAD trebalo pri tome da održavaju iračku vladu sa ciljem da se zaštiti nacionalna ekonomija i na taj način učini atraktivnijom i konkurentom. Ukoliko na jednom tržištu nedostaju atraktivne ponude, onda se kupci snabdevaju na drugom. Takođe bi, prema njenom mišljenju, trebalo bolje iskoristiti "know how" lokalnih preduzetnika, kako bi se bolje utvrdili putevi poslovanja koje koristi IS i onda mu se suprotstaviti alternativnom ponudom. Tržište prati pravila. Onaj ko ih ne poštuje, propada. To važi čak i za teroriste, koji se čine svemoćnim.

DW.COM

Reklama