Kako reći deci da para nema?

Kosa neuredno vezana u rep, prugaste helanke, zelene patike, krupne oči i veliki osmeh. Jule je lik čije je pojavljivanje na sceni publika odmah prihvatila. Sa njom bi svi da budu prijatelji. Jer ona je uglavnom zaokupljena posmatranjem drugih. Njen najbolji prijatelj je Lukas, mada potiču iz potpuno različitih porodica.

Lukas ima gotovo sve što poželi, naročito sve tehničke inovacije, koje deca obično i traže od svojih roditelja. Lukasova majka, odlično kuva i uvek sprema ukusna jela. I što je najvažnije, uvek je tu kad zatreba. Jule živi sa starijim bratom i majkom koja mnogo radi, a malo zarađuje. Retko je kod kuće, a kada se vrati sa posla, veoma je umorna. Zato sa sobom nosi gotovu hranu ili sprema picu iz zamrzivača.

Školarci oduševljeni

Dijalozi glumaca u predstavi „Ništa bez kinte“ pozorišta Grips u Berlinu prilično su zanimljivi, a likovi autentični. To nije običan komad. U istom ima i dosta muzike. Osnovci su oduševljeni predstavom i od samog početka im je jasno šta je poruka ove priče:

"Njena majka malo zarađuje i zbog toga Jule nema mnogo prijatelja i mnogi joj se rugaju… Oni ne mogu sebi sve da priušte. Jule ne želi da ide u školu jer joj se tamo svi podsmevaju… Jule nema novca, a uz to njena majka nije uvek tu kada joj zatreba…"

Predstava nije daleko od stvarnosti

Glumci, likovi iz predstave i muzika koja prati ovu priču, podstiču na razmišljanje, a upravo to je ono što svi priželjkuju. Ne samo autori predstave, već i nastavnici. Andreas Švarc je svoj razred doveo na ovu predstavu.

"Problem siromaštva postoji i kod nas. Ima dece koja dobijaju finansijsku pomoć kako bi kupila udžbenike."

u nastavku: Do novca krađom

Vratimo se predstavi. Jule ima starijeg brata Tima. On svoje razočaranje i očaj izražava pesmom, rep stihovima koje izgovara u pratnji muzike. Da bi došao do nešto para, Tim krade bicikle. Sestri i majci govori da radi u radi u jednoj radionici. Priča se dodatno komplikuje, kada Jule u društvu prijatelja Lukasa, sasvim slučajno naleće na grupu mladića koji kradu bicikle i primećuje da je među njima i njen brat.

"Hej, pa to je moj brat", uzvikuje Jule. Potpuno zbunjena i uplašena, razmišlja šta je ispravno učiniti. Prijaviti brata policiji? S druge strane, Jule ima svoje probleme, stalno beži iz škole. Ne zbog nastave, već zbog toga što joj se deca u školi podsmevaju.

Siromašnoj deci bi trebalo pomoći

Kako to obično biva, ni u ovoj predstavi nije bilo teško naći rešenje. U stvarnosti to nije nimalo lako. Ali cilj je ipak postignut. Publika je shvatila poruku priče. Jedan dečak iz publike je shvatio: "Takvoj deci bi trebalo pomoći. Svakome može da se dogodi da roditelji nemaju dovoljno novca."

Nigde u Nemačkoj problem siromaštva među mališanima nije toliko ozbiljan kao u Berlinu. U glavnom gradu, u siromaštvu živi 200.000 dece. Drugim rečima, svako treće dete u ovom delu Nemačke. To znači da roditelji jedva uspevaju da pokriju osnovne troškove: stanarinu i hranu.

Cilj postignut

Dramaturg Vinfrid Tobias i scenarista Jerg Isermajer već godinu i po dana rade na ovom pozorišnom komadu.

"Siromaštvo kao problem i to kako deca na tu temu reaguju, stalno je prisutno u školama, ali ona nije obuhvaćena nastavnim planom i programom. Pa ipak, mnogi nastavnici su nam govorili kako se stalno suočavaju sa tim problemom. Oni očigledno nemaju drugu mogućnost. Zato su i odlučili da dovedu svoje đake da pogledaju predstavu, da bi kasnije u školi razgovarali o tome ", kaže Tobias.

Interesovanje iznad očekivanja

Interesovanje za predstavu „Ništa bez kinte“ je iznad svih očekivanja. Ulaznice su rasprodate unapred. Ali to nije sve. Iako ovaj komad neće rešiti problem siromaštva, on ukazuje na to, kako prijatelji i razumevanje okruženja mogu da nadomeste nedostatak novca. Zato se ova priča raspliće na sledeći način:

Tim odlučuje da se sam prijavi policiji, Jule se vraća kući, a majka donosi odluku da ubuduće više vremena provodi sa svojom decom. A Lukas, koji očigledno ima sve što poželi, podeliće svoje igračke sa prijateljima. I tako barem na kratko, priča o jednoj siromašnoj devojčici i njenoj porodici ima srećan završetak.

Autori: N. Vojčik, J. Leon

Odg. urednik: I. Ivanović