I muslimani se tetoviraju...

Čemk Danesman stoji ispred ogledala, bez majice. Lagano se okreće, pokazuje nam tetovaže. Ovaj 25-godišnji student je ponosan na svoje zategnute mišiće i slike koje ih prekrivaju.

„Ovo na levoj podlaktici je moja prva tetovaža i tu piše moje ime. Na levom ramenu imam dve ruke sklopljene u molitvi i natpis na engleskom ‘Samo Bog može da mi sudi’. Onda su na red došla leđa. Najpre mi je istetoviran natpis ‘No mercy’ – ‘Bez milosti’, a onda sam rešio da uradim tetovažu duž cele kičme.“

Čemku je pre četiri godine boja prvi put ubrizgana pod kožu. Do sada ima pet tetovaža mada se već vide i obrisi buduće, šeste. Biće to dva spojena prstena sa imenima Čemka i njegove devojke. Ona nema ništa protiv Čemkove strasti za tetovažama, ali njegov otac itekako ima.

„Zbog tetovaža sam u prilično lošim odnosima sa ocem. Viđamo se, razgovaramo, poštujemo se, ali jednostavno nije kao pre. Uprkos tome nastaviću svojim putem, ali ću uvek imati poštovanja za oca“, priča Čemk.

I islam i tetovaža

Čemk dolazi iz muslimanske porodice, a njegov otac je veliki vernik. Smatra da tetovaža nema šta da traži na telu njegovog sina jer je islam strogo zabranjuje. Telo mora ostati onakvo kakvim ga je Alah stvorio – ne sme da se namerno menja i povređuje.

Čemk potpuno razume taj religijski stav: „Razumem kada ljudi kažu: ‘Telo ti je samo pozajmljeno i zato ga moraš vratiti onakvo kakvo ti je dato’. I razumem kada kažu da ne smem da štetim svome telu – jer uz tetoviranje idu i bolovi.“

Istetovirani muslimani nisu podobni za tradicionalni obred pranja pre pokopa. Takođe, mnogi ne mogu ni da odu na molitvu išaranog tela. Međutim, Čemkov prijatelj Adnan Koze ima drugačije mišljenje i brani tu samozvanu umetnost. Adnan je verujući musliman – ali je i istetoviran. Dugo je vagao pre svoje odluke i na kraju došao do kompromisa – istetoviraće religiozni motiv!

„Imam tetovažu na levoj nadlaktici – to su dve ruke spojene u molitvi. Treba da me uvek podsećaju da mi je u životu dobro i da zato moram da budem zahvalan“, kaže Adnan.

Kriterijumi za raj i pakao

Halali Osmani je dugogodišnji prijatelj obojice momaka iz naše priče. Ovaj tridesetogodišnji musliman iz Albanije drži da su tetovaže veliki greh. „U našoj religiji su u svakom slučaju zabranjene. Moja porodica, na primer, od početka nije gledala blagonaklono na tetovaže i ja sam preuzeo taj stav. Na mom telu ili telu moje dece neće biti tetovaža – to je sigurno“, priča Halali. On kaže da će tetovaže Čemka i Adnana učiniti nesrećnima na duge staze. Stvaraju rascep u porodici i odstupaju od religije.

Ali Čemk i Adnan ostaju pri svom stavu. U onima koji ih tako strogo kritikuju vide i dozu fanatizma. „Poznajem neke ljude koji su išli na hodočašće u Meku, izigravaju moralne čistunce i ponavljaju da su tetovaže greh. To me ne brine mnogo – ovo je ipak moje telo. Ako činim greh, samo ja ću snositi posledice. Ali teško da tetovaže odlučuju da li će neko ići u raj ili pakao. Verujem da ima mnogo važnijih kriterijuma“, zaključuje Čemk.

Autori: Murat Kojuncu / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković