Kako kontrolisati prihode političara? | Politika | DW | 17.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako kontrolisati prihode političara?

Koliko zarađuju poslanici? Kolika je imovina jednog ministra? Sve više ljudi želi da zn te podatke o političarima. „Transparentnost“ je čarobna reč i to ne samo u Nemačkoj.

Kako izgleda poslanik budućnosti u Nemačkoj? Možda kao Florijan Pronold, šef socijaldemokrata u Bavarskoj: To znači da će članovi Bundestaga sve svoje prihode davati javnosti na uvid, ne zato što moraju, već zato što to hoće.

Pronold za svaki sastanak u svom rodnom okrugu dobija 45 evra. Za učešće u „Savetodavnom odboru za političkim pitanja štedionice“ dobio je 5000. Kao advokat: nema prihoda. „Ne mogu paralelno da se bavim i svojom profesijom“, kaže. Pronold je 2011. ukupno zaradio više od 150.000 evra.

Florijan Pronold, šef socijaldemokrata u Bavarskoj

Florijan Pronold, šef socijaldemokrata u Bavarskoj

Nemački poslanici bi „Standard Pronold“ mogli da uvedu dobrovoljno, međutim, na to ih, po zakonu, niko ne može naterati. Sadašnja pravila su daleko od potpune transparentnosti: poslanici moraju da navedu sve što im donosi više od 1.000 evra mesečno ili više od 10.000 evra godišnje. Pritom ne mora da se navede tačan iznos, samo kategorija primanja: kategorija 1 i 2 su manji i srednji prihodi, dok se u kategoriji 3 nalaze svi redovni ili jednokratni iznosi preko 7.000 evra. Dakle, bez obzira na to da li političar za neko predavanje dobije 7.000 ili 70.000 evra, po postojećoj šemi u oba slučaja je dovoljno da se prijavi primanje u kategoriji 3. Tačan iznos ne mora da se otkrije.

„To nije dovoljno“, kaže u ime organizacije „Lobi kontrol“ njen portparol Timo Lange: „To mora da se poboljša i Bundestag je već doneo odluku o tome.“ Posle parlamentarnih izbora u jesen 2013. za nove poslanike će važiti nova pravila: prihodi do 250.000 evra su podeljeni u devet kategorija, a deseta je za prihode veće od 250.000. Diskusija o primanjima političara pokrenuta je zbog slučaja Pera Štajnbruka kandidata za kancelara Socijaldemokratske partije (SPD) koji je dosta novca zaradio držeći predavanja.

Velika Britanija: kućica za patke

U Velikoj Britaniji je slična diskusija pokrenuta iz drugog razloga: Bio je to petak 8. maj 2009. kada je „Dejli telegraf“ prvi put objavio tajne informacije o političarima koji su beskrupulozno manipulisali svoje račune. Članovi iz svih partija tražili su refundiranje troškova drugog mesta boravka, koji nije postojao ili u kojem nisu živeli. A kuće u kojima su stvarno živeli, renovirali su novcem poreskih obveznika. Ta afera dobila je naziv „kućica za patke“, zbog slučaja političara koji je za oko 2000 evra na svom imanju, u sred jezerceta, izgradio kućicu za patke - a onda tražio refundiranje od poreskih obveznika.

„Za mnoge je ovaj skandal bio odlučujući događaj u novijoj britanskoj političkoj istoriji“, kaže Danijel Haf, stručnjak za korupciju na Univerzitetu u Saseksu. „Oštra kritika političkog sistema mnoge članove parlamenta je navela da porazmisle o tome zašto su uopšte počeli da se bave politikom.“

Britanija u međuvremenu ima novu ustanovu koja kontroliše primanja političara i ima drugačija, napredna pravila. „U Velikoj Britaniji, poslanici su u obavezi da objavljuju svoje dodatne prihode, do poslednjeg centa“, kaže Timo Lange. „To je nešto što mi tražimo i za Nemačku.“

Francuska: Kajuzak i posledice

Žerom Kajuzak bio je prinuđen da podnese ostavku

Žerom Kajuzak bio je prinuđen da podnese ostavku

Francuski „Dan istine“ bi mogao da bude 15.4.2013: dan kada je socijalistička vlada objavila imovinsko stanje svih 38 ministara. Na primer, Mišel Delone, ministarka za seniore i njen suprug imaju 5,4 miliona evra. Reč je uglavnom o nasledstvu, kaže Delone i smatra da nova otvorenost može da ima i neprijatnu stranu: „Opozicija neće propustiti priliku da napadne bogatu socijalistkinju.“

Nova transparentnost rezultat je skandala oko Žeroma Kajuzaka, koji je podneo ostavku na funkciju ministra za budžet. On je nedeljama lagao javnost, da bi na kraju priznao da je od poreskih vlasti utajio 600 000 evra. Levica u Francuskoj ide i dalje, i zahteva da se, osim ministara, na transparentnost obavežu i svi poslanici i senatori.

Otvorenost u Švedskoj

Najtransparentnija je možda Severna Evropa: „U skandinavskim zemljama, na primer, svi građani imaju mogućnost neko vreme vide poreske prijave“, kaže Pronold. „Mislim da tako nešto nikada ne bi zaživelo u Nemačkoj. Suviše velike su razlike u političkim kulturama“, kaže Pronold.

Postoji nešto što bi se moglo nazvati svetskim trendom ka većoj transparentnosti. „Trend je nepovratan. Naime, da građani imaju pravi uvid u to koliko poslanici zarađuju i da li imaju druge izvore prihoda osim kao političari.“

Autori: Henrik Hajnce / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković