„Dijeta“ za poslanike | Evropa | DW | 08.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Dijeta“ za poslanike

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert založio se za hitnu reformu zakona o platama poslanika. Ta ideja, međutim, ne nailazi na oduševljenje kod svih.

Na prvi pogled ta zakonska regulativa izgleda kao poziv na besramno bogaćenje: poslanici nemačkog parlamenta Bundestaga su za visinu svojih plata sami odgovorni. Dakle, na javnim sednicama odlučuju o povećanju sopstvenih plata. Mnogim poslanicima ta praksa je neugodna. Kako glasati za povećanje sopstvene, ionako solidne plate i to pred očima javnosti. I dan kasnije u novinama čitati o svojoj gramzivosti.

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert predlaže reformu zakona o platama poslanika

Predsednik Bundestaga Norbert Lamert predlaže reformu zakona o platama poslanika

Da se javnost ne buni

Zakon isto tako predviđa da se „orijentaciona visina“ plate bude plata sudija u Višem sudu. Samo, prilikom svakog povećanja plata sudija, razvije se i javna diskusija o platama poslanika. Tako je i sada, kada je sudije Višeg suda veća za 268 evra. Zato već neko vreme jedna radna grupa pokušava da pronađe rešenje za određivanje visine plata poslanika koja bi se orijentisala prema nekim drugim merilima. Tako bivši ministar pravosuđa Ecard Šmit-Jorcig predlaže da se poslaničke plate jednom godišnje prilagode rastu plata kod ostatka zaposlenog stanovništva. Većina poslanika će verovatno biti zadovoljna tom idejom.

„Bilo bi dobro da pronađemo rešenje po kojem bi se naše plate povezale s platama ostatka zaposlenih i kada se javnost više ne bi bunila“, smatra socijaldemokratski poslanik Florijan Pronold. Predsednik Bundestaga Norber Lamert je sada pokrenuo inicijativu da se pravilnik o platama poslanika reformiše pre parlamentarnih izbora u septembru ove godine.

Solidna otpremnina

Binder (Levica): Dok standard građana pada, mi svoj povećavamo

Binder (Levica): Dok standard građana pada, mi svoj povećavamo

No to sigurno neće promeniti javnu raspravu o poslaničkim platama kao ni instrumentalizaciju te teme. Poslanici stranke Levice, naslednice istočnonemačke državne komunističke partije, već godinama demonstrativno odbijaju povećanje plata i isplaćenu povišicu doniraju u humanitarne svrhe. „Plate se u društvu razvijaju tako da malo ko može da održava dosadašnji životni standard, dok mi naprotiv povećavamo sopstveni standard“, smatra poslanica Levice Karin Binder. Kakvo god rešenje radna grupa pronađe, javnost sigurno neće biti zadovoljna.

Najveći trn u oku javnosti pritom nije sama visina plate, već sve propratne pogodnosti. Tako uz platu od trenutno 8.252 evra (koji se oporezuju) poslanik dobija i 4.123 evra za razne troškove. I to paušalno, dakle bez da mora da podnese bilo kakav dokaz da je taj novac upotrebio kako bi podmirio troškove koji nastaju zbog ispunjavanja obaveza proisteklih iz poslaničkog mandata. Taj iznos se ne oporezuje, ali se smanjuje u slučaju izostanka s redovnih sednica Bundestaga. Dalje, svakom poslaniku stoji na raspolaganju 15.800 evra za angažovanje saradnika, kako u samom Bundestagu, tako i u izbornoj jedinici. Jedino pravilo je da saradnici nisu u nikakvom rodu sa poslanikom. U tom slučaj moraju da rade besplatno. Nakon prestanka mandata, poslanike čeka solidna otpremnina i to po jedna mesečna plata za svaku godinu koju je poslanik proveo u Bundestagu. Tako poslanici koji su nekoliko decenija proveli u parlamentu, u penziju mogu da odu sa gotovo 150.000 evra otpremnine.

Problem dodatnih zarada

Pronold (SPD): Naše plate povezati sa platama ostatka zaposlenih

Pronold (SPD): Naše plate povezati sa platama ostatka zaposlenih

Najosetljivije pitanje je pitanje samih penzija. Poslanici, naime, (kao ni ostali državni službenici) nisu dužni da plaćaju u fondove penzionog osiguranja, ali to ne znači da se odriču penzije koja može, u zavisnosti od dužine mandata da iznosi i do 5.570 evra mesečno. Udruženje poreskih obveznika, koje svakodnevno prati kako se troše poreska sredstva, predlaže ukidanje te povlastice i prelazak na privatno penziono osiguranje koje bi poslanici plaćali sami. Dalji problem u očima javnosti su i mnogobrojna dodatna zaposlenja kojima poslanici popunjavaju sopstveni budžet.

Andreas Pajhl sa bonskog Instituta za budućnost rada (IZA) priseća se jednog istraživanja koje je pokazalo da je jedna poslanica 150 dana u godini radila kao advokatkinja. „Naravno da se automatski postavlja pitanje koliko je zapravo vremena provodila u Bundestagu“, kaže Pajhl. Ili slučaj poslanika i socijaldemokratskog kandidata za kancelara na predstojećim izborima Pera Štajnbrika koji se našao na udaru javnosti kada se saznalo za njegove milionske prihode koje je zaradio kao predavač na kongresima.

Autori: Bern Gresler / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama