Kako kontrolisati lance snabdevanja?

Sa mnogih strana dopiru kritike na račun novog nemačkog Zakona o temeljnoj proveri lanca snabdevanja, odnosno Zakona o lancu isporuke. Prema Savezu nemačkih mašinskih inženjera (VDMA), negativne posledice za kompanije se „više ne mogu sagledati“.

„Ovaj zakon šteti konkurentnosti nemačkih kompanija“, smatra Kristof Kanengiser iz Nemačko-afričkog poslovnog udruženja.

„U teškoj situaciji država ne bi smela još više da opterećuje preduzeća, kao na primer sa ovim Zakonom o lancu isporuke“, upozorava Hans Peter Volzajfer, predsednik Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH).

Kristof Kanengiser iz Nemačko-afričke poslovnog udruženje dodaje da bi zakon mogao da dovede do toga da se nemačke firme smanjeno angažuju u afričkim zemljama, što bi za posledicu imalo manje zaposlenja za lokalno stanovništvo, a to može da dovede do pojava poput prisilnog rada dece.

-pročitajte još: Koliko robova radi za Vas?

Krajem novembra, građevinski koncern „Strabag“ objavio je da se više neće javljati na nove tendere u Africi. „Mi samo završavamo započete projekte“, rekao je generalni direktor te firme Jorg Velmejer, za list „Frankfurter algemajne cajtung“. Razlog su, između ostalog, nadolazeća opterećenja koja bi proizašla iz Zakona o lancu isporuke.

Od 2023. se ignorisanje više ne toleriše

I bez obzira na žalbe industrije, zakon stupa na snagu 1. januara 2023. Otada pa nadalje firme s više od 3.000 zaposlenika moraju da osiguraju poštovanje ljudskih prava, određenih ekoloških mera i društvenih standarda kod svojih dobavljača, kao i onih koji dobavljaju robu dobavljačima, čime se obuhvata celokupni lanac snabdevanja.

Godinu dana kasnije, zakon će se odnositi i na firme s hiljadu i više zaposlenih. U praksi, međutim, čak i male kompanije sa samo nekoliko radnika mogu biti pogođene od samog početka, naime kada prodaju svoje proizvode velikim firmama koje treba da kontrolišu svoj lanac snabdevanja.

Desetine hiljada dobavljača – da li je kontrola uopšte moguća?

Preduzetnici i menadžeri kažu da je provera dobavljača veoma složen posao. „Dojče Telekom“ ima više od 20.000 dobavljača i pružaoca usluga, „Folksvagen“ oko 40.000, a hemijska grupa „BASF“ čak 70.000 dobavljača.

I porodična kompanija srednje veličine „Uveks“ takođe od 1. januara mora da kontroliše veliki broj dobavljača. „Imamo 30.000 dobavljača i pružaoca usluga u 79 zemalja“, kaže Suzan Šubert, koja je u tom preduzeću koje proizvodi zaštitnu odeću i obuću za rad i sport, odgovorna za održivost. Kad bi se uračunali i saradnici dobavljača, broj bi se povećao pet do deset puta.

„Uveks“ se unapred pripremio

Ipak, „Uveks“ ne mora da pravi nikakve velike promene u svom lancu snabdevanja, kaže Šubert. „Od 2008. već primenjujemo društveni standard za naše dobavljače.“ S obzirom na to da se to preduzeće već pridržava Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje vodećih načela Ujedinjenih nacija, već se godinama primenjuju određeni principi. Tim planom nemačka vlada sprovodi smernice Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima, koje je Savet UN za ljudska prava jednoglasno usvojio još 2011. godine.

Osim toga, prilikom odabira dobavljača, „Uveks“ strogo pazi s kim posluje, tvrdi Suzan Šubert. I menadžer „Uveksa“ Klaus-Jurgen Lurc kaže da njihovo preduzeće mora samo u detaljima da se prilagodi novim pravilima, ali da ih u stvari već primenjuju.

Neke je nemoguće kontrolisati

Kontrola se, objašnjava Lurc, sprovodi na sledeći način: direktni dobavljači se kontrolišu u redovnim razmacima. To sve sprovodi lokalna firma koju „Uveks“ plaća za kontrole. Kontrolišu se ne samo uslovi rada, već i nedozvoljeni materijali.

Osim toga, zemlje porekla dobavljača podeljene su u različite rizične grupe, u zavisnosti od toga kolika je verovatnoća za kršenje ljudskih prava ili zagađenje okoline.

Na kraju je, naravno, važno i da su dobavljači voljni da sarađuju, ispunjavaju upitnike i slično, kaže Lurc: „Očigledno je da je spremnost da nas ovde podrže u sprovođenju zakona o lancu snabdevanja veća u Aziji nego u Evropi.“

EU sledi s kontrolom

Ipak, to će se uskoro promeniti jer Evropska komisija takođe želi da obaveže evropske firme da provere celi lanac snabdevanja, kako bi se videlo da li dobavljači krše ekološke i klimatske standarde i ljudska prava. U februaru 2022. Evropska komisija donela je predloge za zakon o lancu snabdevanja za čitavu EU. Početkom decembra, članice su se načelno dogovorile o uvođenju takvog zakona. A čini se da bi evropski zakon mogao da postane još stroži od nemačkog.

Dosadašnji predlog naime predviđa, između ostalog, da pogođeni imaju pravo da tuže firme, a čak i kompanije iz trećih zemalja koje ostvaruju određeni promet u EU moraju da se pridržavaju pravila. Ako se zaista dogodi da pravila Evropske unije budu stroža od nemačkih, onda će i u Nemačkoj biti stroža jer bi savezna vlada morala svoja pravila da prilagodi zakonima EU.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.