Koliko robova radi za Vas? | NRS-Import | DW | 21.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

"Zajednica vrednosti"

Koliko robova radi za Vas?

Kupac hoće jeftino, trgovac želi zaradu. Zato mu nije važno šta radi proizvođač negde u svetu: dečji rad, mizerne plate, zagađenje - svejedno. Može li zakon da prekine taj lanac?

Elfenbeinküste | Fousseney Cisse (15) aus Mali arbeitet auf einer Kakaoplantage

Petnaestogodišnji "zaposleni" na kakao-plantaži u Maliju

U svakoj nemačkoj prodavnici, lako će se naći mlečna čokolada za manje od 80 centi. I to lepo zapakovana, isporučena, postavljena na policu - sve to košta. A tu je i dobit trgovca na veliko i vlasnika radnje.

Zato sama čokolada mora da bude bezočno jeftina. Gleda se da svaki njen sastojak bude što jeftiniji, a kada se radi o najvažnijem i najvrednijem sastojku, kakao-plodu, jasno je da i rad mora biti veoma jeftin. To jest, da to rade oni kojima se najmanje i plaća: deca.

Za svakog od nas radi 50 robova

Čikaški univerzitet već dve decenije pomno prati situaciju na plantažama afričkih zemalja koje prednjače u izvozu kakao-sirovine, a to tu Obala Slonovače i Gana. U najnovijoj analizi, vidi se da je tamo sve više dece koja rade i da je njihov broj - i pored "zgražavanja" i licemerja Zapada, dostigao rekord: oko 2.260.000 mališana je primorano da bere i obrađuje kakao-plodove kako bismo mi jeli jevtinu čokoladu.

Elfenbeinküste | Junger Kakaoplantagenarbeiter in Guezon

Maloletni berač u Obali Slonovače

Nemačkog ministra za razvoj Gerda Milera takve analize potresaju: "Problem je što mi u industrijskim zemljama eksternalizujemo, dakle, prenosimo proizvodni lanac u zemlje u razvoju i tako potkopavamo standarde proizvodnje za u našim društvima blagostanja (...) mi tako prihvatamo i betoniramo izrabljivanje ljudi prirode u zemljama u razvoju. Jedna naučnica iz Bajrojta je dokazala da naš životni standard u Nemačkoj i potrošnja sa kojom živimo u proseku znači da za nas radi po 50 robova."

Dragovoljno - ne ide

To nije ništa novo i već decenijama stalno se čine pokušaji da se nešto promeni. Ne samo na političkom nivou, već i da preduzeža u razvijenim zemljama paze da u njihovom proizvodnom lancu i lancu snabdevanja svugde vrede standardi o zaštiti radnika, životne sredine i socijalnog staranja. Političarima nije jasno zašto to ne mogu da rade i sama preduzeća: "Ako već paze na kvalitet proizvoda, mogu da paze i na poštovanje ljudskih prava", uveren je nemački ministar rada Hubertus Hajl.

Ali ona to ne mogu - ili ne žele. Lanac u kojem kupac sa police uzima samo ono što je jeftino ne može da se slomi tek tako i nemačke firme radije ne pitaju ko i kako nešto proizvodi sve dok je cena povoljna. Toj pohlepi podležu i veliki brendovi. Kada kupite farmerke od 150 evra, nije nemoguće da su ih proizveli isti jadnici koji prave i farmerke od 15 evra.

Zakon je zapravo dogovoren

Zato niko ni ne pokazuje vleiku volju da prati tok proizvodnje. To je pokazala i anketa izvršena među 5.500 velikih nemačkih firmi sa više od 500 zaposlenih. U decembru 2019. je obavljen prvi preliminarni rezultat istraživanja koji je pokazao da samo u 18 odsto firmi postoji bar nekakav način praćenja lanca snabdevanja i da one mogu da dokažu pod kojim okolnostima je proizvedena roba koju uvoze. U drugom krugu ispitivanja se taj procenat popeo na 22 odsto. njemačkih tvrtki.

"I drugo ispitivanje je dalo razočaravajuće rezultate" komentariše ministar Miler. A on vidi samo jedan izlaz: "Da bi se ostvarili standardi ljudskih prava i da u lancu isporuke ne bi bilo dečjeg rada i da bi smo se svi pridržavali ekoloških i socijalnih, bar minimalnih, standarda potreban nam je zakonski okvir. Tako je i dogovoreno u koalicionom sporazumu naše vlade."

Nemački demohrišćani su sa Socijaldemokratama još 2018. potpisali dogovor o donoešnju odgovarajućeg zakona ako same firme ne promene svoj odnos prema problemu. Ministar Hajl (SPD) je još u avgustu najavio da će izneti predlog novog zakona koji će vlada potom dati na razmatranje poslanicima Bundestaga. To znači da bi takav zakona mogao da stupi na snagu već sledeće godine.

"Zar da mi pazimo na ljudska prava više nego čitava vlada?"

No veliko je pitanje kako takvu globalnu pravdu sprovesti čak i zakonom? Zato predlog zakona ide veoma daleko: sve firme sa više od 500 zaposlenih bi morale da provere u kojoj meri njihova aktivnost krši ljudska prava i da preduzmu odovarajuće mere za prevenciju i pomoć. O tome će morati da podnose i godišnje izveštaje.

Više od 60 nemačkih firmi je saopštilo da pozdravlja takve mere. Ali mnogi su ljuti na vladu zato što im se u doba korone sada nameću i dodatna pravila. A postavljaju i pitanje čiji je to uopšte posao. Mnogi nisu ubeđeni da je taj zakon preko potreban, niti da ga treba donositi tako brzo.

 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM