Još jedna „ključna godina“, još jedno ništa? | Evropa | DW | 01.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

proširenje EU

Još jedna „ključna godina“, još jedno ništa?

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji za DW iznosi svoju ambiciju da tokom njegovog mandata barem jedna zemlja Zapadnog Balkana bude spremna za ulazak u EU. Ali otpori su veliki i pitanje je koliko je to realno.

U Briselu je 2020. najavljena kao još jedna „ključna godina“ za politiku proširenja i budućnost Zapadnog Balkana. Evropska komisija već za januar najavljuje predlog nove metodologije pristupanja EU. Plan Brisela je da se do majskog samita EU-Zapadni Balkan koji će se održati u Zagrebu dogovori verodostojan i efikasan proces.

Sa druge strane, na taj predlog trebalo bi da pristanu i one članice EU poput Francuske čiji predsednik nije blagonaklon prema proširenju, delimično jer je uveren da sa time ne bi dobro prošao u sopstvenom biračkom telu.

Ako u jednačinu ubacimo i činjenicu da se o proširenju razgovara u trenutku izlaska Velike Britanije iz EU i velike debate o budućnosti Evrope, te da se bliže parlamentarni izbori u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji – male su šanse za iskorak na putu Zapadnog Balkana ka EU.

Varheji za DW: Podrška i ubrzanje procesa

„Moja namera je da se u sledećoj godini, kao i tokom mog petogodišnjeg mandata, podrži i ubrza napredak Zapadnog Balkana i zadrži kredibilna perspektiva budućih pristupanja“, navodi za DW evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Varhelji tvrdi da će Evropska komisija „nepromenjeno“ ostati posvećena pokretanju pregovora sa Skopljem i Tiranom. „Važno je da se pozitivna odluka o otvaranju pregovora donese dosta pre samita u Zagrebu.“

Oliver Varhelji

Oliver Varhelji

„Prvo, snažno ćemo podržati i ubrzati reforme u svim zemljama regiona. Te reforme moraju imati stvarni uticaj na terenu u vidu ekonomskog razvoja, boljeg kvaliteta života i sloboda ljudi, što će približiti ove zemlje EU u njihovom svakodnevnom životu“, navodi mađarski komesar.

Drugo, dodaje on, proces mora biti „objektivniji kako bi odgovorio na zabrinutosti pojedenih zemlja članica. Istovremeno, ne planiramo da menjamo pravila igre tokom igre.“

Kao treću tačku komesar navodi podršku ekonomskom razvoju regiona dovođenjem novih fondova i investicija. „Moja ambicija je da do kraja mandata bar jedan od naših partnera bude spreman za pristupanje, a da drugi već daleko odmaknu u pregovorima“, zaključuje Varhelji za DW.

Bivše „ključne godine“

Predstavnici evropskih institucija za proleće najavljuju otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, nazivajući to „ispravljanjem istorijske greške“. Ipak, Francuska i dalje stoji pri uslovu da se prvo dogovori reforma pristupnih procedura, pa tek onda da zeleno svetlo Tirani i Skoplju.

Tema bi trebalo da bude na dnevnom redu samita EU u martu, ali veliko je pitanje da li će zemlje članice do tada uspeti da usaglase novi metod pristupnih pregovora. Od toga u velikoj meri zavisi uspeh samita u maju koji organizuje Hrvatska kao predsedavajuća Savetom EU. U Zagrebu očekuju da taj susret lidera država EU i Zapadnog Balkana pruži smernice za narednih deset godina politike proširenja.

No oni koji prate rezultate sličnih samita podsećaju da je evropska perspektiva Balkanu obećana još 2003. u Solunu te da je do sada obećanje neispunjeno, osim u slučaju Hrvatske. Samit održan u Sofiji 2018. godine bio je „ključan“ jedino po tome što je francuski predsednik Makron tada prvi put tražio zaustavljanje procesa proširenja dok se ne reformiše sama EU.

Treba podsetiti Strategiju Evropske komisije koja je objavljena iste godine – tu je pisalo da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU do 2025. godine. Kako vreme odmiče, to sve više deluje kao nemoguća misija.

Gde škripi u regionu?

Iz regiona gotovo jednoglasno poručuju da je teško ići putem za koji se više ne znaju ni stanice ni cilj. Crnu Goru i Srbiju, koje se smatraju liderima procesa pristupanja, ove godine očekuju parlamentarni izbori koji uvek znače odlaganje reformi. Čak i bez izbora, Crna Gora u 2019. nije otvorila jedno preostalo poglavlje u pregovorima, a Srbija je otvorila tek dva.

U obe zemlje škripi sa vladavinom prava – to je jasno u svakom izveštaju Evropske komisije o napretku.

Komesar Varhelji i novi šef diplomatije EU Žozep Borel najavili su da će se tokom ove godine dodatno angažovati na okončanju dijaloga Beograda i Prištine. Zbog nepostojanja vlade u Prištini, Borel je već morao da odustane od posete Beogradu i Prištinu.

Pored dijaloga Beograda i Prištine, Borel je kao prioritet naveo „postavljanje BiH na put prave stabilnosti“. Brisel je pred sam kraj godine pozdravio formiranje Saveta ministra BiH uz ocenu da će 2020. godina biti važna zbog održavanja lokalnih izbora u BiH.

Tome valja dodati tektonske poremećaju u samoj EU – Bregzit, svađu oko budžeta i vladavine prava. Sve to zajedno iza reči „proširenje“ stavlja veliki upitnik.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama