Još bez stabilnog političkog okvira na Kosovu | Politika | DW | 24.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Još bez stabilnog političkog okvira na Kosovu

Dogovor Beograda i Prištine predstavalja prekretnicu u njihovim odnosima, ali donosi i apsolutnu neizvesnost kada je reč o njegovoj primeni, ocenjuju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Iako iz Evropske unije stiže jednoglasna podrška dogovoru između Beograda i Prištine, pojedine zemlje članice, sa Nemačkom na čelu, poručile su da će u narednom periodu pažljivo posmatrati primenu tog dogovora. I pored ocene da je „briselski sporazum“ važan za napredak Srbije i Kosova, kao i za stabilnost celog regiona, ali i Evrope, njegova primena na terenu neće biti laka, ocena je mnogih evropskih zvaničnika.

Karl Bilt i Štefan File

Karl Bilt i Štefan File

I dok šef diplomatije Švedske Karl Bilt, kaže da bi „implementacija mogla biti teška, ali da to dolazi sa samom teritorijom“, iz Međunarodne krizne grupe (MKG) ocenjuju da bi dogovor prvenstveno trebalo precizirati, a onda krenuti u „dugi niz koraka“ kako Beograda tako i Srba sa Kosova. Uz ocenu da su Srbi sa severa Kosova već odbacili taj sporazum (protesti u Mitrovici, fotografija gore), direktor MKG za Balkan Marko Prelec, smatra da je sama „startna pozicija za primenu dogovora apsolutno neizvesna“. „Beograd može sam da skine članove KBS-a sa platnog spiska MUP-a, da povuče druge pripadnike MUP-a Srbije sa Kosova, da zatvori sud. Ali kada je u pitanju organizovanje izbora na severu, to se ne može napraviti bez saglasnosti i učešća tog stanovništva i njihovih političkih lidera.“

Ko najbolje zna šta je u interesu Srba sa Kosova?

Evropski komesar za proširenje Štefan File, očekuje da i Beograd i Priština do kraja nedelje izađu sa Mapom puta za implementaciju sporazuma, a Srbima sa Kosova poručuje da „dobro pročitaju i prouče dokument“ koji, prema njegovim rečima, predstavlja „balans između osiguranja da se kosovska vlast primeni na celoj teritoriji i obezbeđivanja interesa i prava srpske manjine na Kosovu“.

Da „briselski sporazum“ obezbeđuje bezbednost i mesto odakle „više može da se deluje u pravcu poboljšanja statusa, životnih problema Srba na Kosovu i Metohiji, funkcionisanja srpskih institucija na Kosovu“, smatra i ministar pravde Srbije Nikola Selaković.

Iz Međunarodne krizne grupe pak kažu da „niko nema pravo da jednoj zajednici govori šta je u njihovom interesu jer oni to najbolje znaju“. Ipak, ne može se dobiti sve što se traži, smatra Prelec i dodaje: „Ovo jeste prekretnica i još se ne zna kojim putem se ide. Tek su sada na scenu stupili predstavnici Srba sa severa Kosova koji su se 'krili' iza Beograda. Beograd se odmakao od njih i oni sad moraju odluke donose sami i da postupaju sami. A još ni njima nije jasno kako će to da izgleda.“

NATO bi sa ili bez garancija sprečio sukob

Ono što u okviru sporazuma nije stavljeno na papir i postoji kao „usmena garancija“, jeste poruka NATO da kosovske bezbednosne snage neće moći da dolaze na sever Kosova, osim u slučaju prirodnih katastrofa kada im je za ulazak potrebna saglasnost NATO i lokalne srpske zajednice. To pitanje „bezbednosti“ možda se i previše dramatizuje, kažu u MKG i naglašavaju da se NATO „neće skoro povući“ sa Kosova, kao i da nije bilo ozbiljnijih pretnji od strane bezbednosnih službi Kosova na severu.

„Prvo, nemaju kapacitet, drugo, to bi bio otvoreni rat koji bi NATO sprečio sa ili bez garancija. To će tako i biti dok se situacija na terenu ne promeni u stabilan politički okvir sa kojim su svi saglasni“, kaže Prelec i za DW zaključuje da se „taj okvir za sada ne nazire“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković