Još 306 | Evropa | DW | 15.10.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Još 306

Sretnom svetu u Degerlohu kod Štutgarta se proteklih meseci priključilo još 306 ljudi. Ti novi stanovnici su gotovo nevidljivi jer su smešteni u okolne šume: izbeglice, piše za DW kosovski pisac Beće Cufaj.

Tražiti samog sebe pre svega znači suočiti se sa sećanjima. S kartama sećanja na kojima su označene granice Evrope, počevši od rodnog mesta na jugozapadu Kosova, političkim nemirima uz koje sam proveo čitavu mladost, razarajućim ratom koji je vladao na čitavom prostoru bivše Jugoslavije iz koje je nastalo sedam novih država.

Nakon toga se otvara poglavlje sećanja i putovanja kroz kontinent: s haotičnim i birokratskim Briselom ili Hagom na obali hladnog mora, Parizom i suludim teroristima, Španijom koja je isto toliko nemačka koliko katalonska, elektrizirajućim Bečom ili Pragom Franca Kafke, sa Slovačkom bez Roma, katoličkom Varšavom ili melanholičnim Portugalom. Karte zemalja i granica koje ne želim još jednom da vidim nego samo da ih se sećam. U slikama ili u obliku slova, slova, slova.

Zeleni glavni grad pokrajine

Tražiti samog sebe znači pobeći od drugih ljudi i potražiti daljinu brda u području u kojem živim: pustiti da vas nosi u Degerlohu pored televizijskog tornja Štutgarta, neposredno uz polja u smeru Dajmlerovog centra: ili krenuti putem doje prema Valdauu, prema jedinom glavnom gradu pokrajine u Evropi u kojoj stranka Zelenih vlada i u pokrajini i u opštini. Da ta idila bude još savršenija, to je i pokrajinski glavni grad u kojem se proizvodi najviše mašina u čitavom svitu, grad u kojem se upravo stvara jedna od najmodernijih železničkih stanica Evrope, glavni grad koji se sa samo može označiti kao beskrajno sretan svet!

Glavna ulica u području Degerloha se zove Epleštrase. Na 400 metara te ulice koja je ukupno dugačka preko dva kilometara, su četiri apoteke, osam pekara, devet trgovina (većinom bio-proizvoda), tri kioska, četiri jeftine zalogajnice i četiri veoma skupa restorana, dve prodavnice sa ortopedskim cipelama, dve u kojima se prodaju slušnih aparata, deset lekarskih ordinacija, četiri zubara, jedna knjižara i jedna gradska biblioteka, jedna veoma lepa bela gradska većnica, jedna evangelistička crkva, jedna pravoslavna crkva, jedna apostolska crkva, jedna realka, jedna gimnazija, dve nedeljni pijace sa svežim proizvodima, dve benzinske pumpe i tako dalje, i tako dalje... Ljudi sa čitavog kontinenta! Na gornjem delu Degerloha uz rub šume su sportska igrališta s više desetina terena za fudbal, tenis, prostorom za atletiku, fitnes ili gimnastiku. U njihovom susedstvu su starački domovi čiji je broj stalno rastao i rastao u proteklih deset godina. Toliko brzo, da je teško uopšte ih sada prebrojati.

Sretan svet u Degerlohu

To je sretan svet Degerloha u kojem živim više od deset godina i u kojem se krećem svakog dana, posebno u poslednje tri godine, bez da se imalo udaljim od njega. S izuzetkom povremenih odmora u Italiji ili ponekog putovanja unutar Nemačke. To je podjednako sretan svet skoro svakog područja na jugu Nemačke, ali i na severu, zapadu ili istoku. Na posletku, ova zemlja je poznata u čitavom svetu prema podjednakom kvalitetu života u različitim regionima.

Tom sretnom svetu u Degerlohu s njegovim 16.351 stanovnikom su se proteklih meseci priključili njih još 306. Ti novi stanovnici su gotovo nevidljivi jer su smešteni u okolne šume: izbeglice. Za neke su oni dobrodošli – za druge ne baš.

Ili bi možda trebalo sad spomenuti kako su tačno glasali stanovnici Degerloha na poslednjim pokrajinskim izborima?

Dogodiće se veliko čudo

Ili mora biti tako da se milost ili nemilost prema svakom čoveku koji traži pomoć prenese i u pekare, apoteke, trgovine, ulice i biračke kutije? Ili je to pre politika, njena manipulacija, njen rat protiv terora i poludelih islamista koja narod i društvo tera u tabor populista koji žele samo jednu, „čistu" rasu? Užasavajuće je to deljenje četvrti u gradovima i selima, država i kontinenata po tamošnjim rasama. Nepodnošljiv je strah. I neoprostiva je zbrka.

Granice mesta i gradova moraju se otvoriti za ljude koji su se tu nastanili. U rubnim područjima naših naselja, u kontejnere, napuštene stare zgrade u pustim krajevima.

To neće biti jednostavno. Ali je mnogo jednostavnije početi s radom. Dogodiće se veliko čudo. Oni će se osetiti kao deo ovog društva, kao svako od nas ko je nakon Drugog svetskog rata tu došao, u obnovu Nemačke, u čudo Made in Germany, ko je stigao u doba gvozdene zavese tokom poslova ujedinjenja, u doba užasnih ratova u bivšoj Jugoslaviji. I sad za vreme užasnog rata u Siriji. Čije posledice oseća i Degerloh s njegovih 306 novih stanovnika.

*Pisac i novinar Beće Cufaj rođen je 1970. u Dečanima na jugozapadu Kosova i studirao je književnost u Prištini. Živi sa suprugom i dve kćerke u Degerlohu kod Štutgarta. Između ostalog, objavljivao je tekstove u uglednim listovima Frankfurter algemajne aajtung i Noje cirher cajtung. Njegov roman "projekt@party" objavljen je 2012.