Jasniji tonovi iz Berlina – šta je Vadeful poručio Balkanu

Poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula državama Zapadnog Balkana ovog novembra 2025. nosi višeslojnu poruku: Nemačka, ključni akter u Evropskoj uniji, snažno podržava integraciju zemalja regiona u Uniju, ali pod jasnim uslovima. Berlin pre svega zahteva reforme i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU.

Šef nemačke diplomatije je tokom zapadnobalkanske turneje posetio Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju.

Prema oceni analitičara, ova poseta signalizira dugo očekivani preokret. Dušan Janjić, direktor beogradskog Centra za međuetničke odnose, za DW navodi da su mnogi u Srbiji već 15 godina čekali da se otvori pitanje Poglavlja 31, koje se tiče usklađivanja spoljne i bezbednosne politike. „Bolje ikad nego nikad“, kaže Janjić, komentarišući dolazak Vadefula u Beograd.

Janjić upozorava da je Srbija, suočena s unutrašnjom nesigurnošću, postala teret i sebi i svojim susedima. „Kriza u kojoj se Srbija našla – paraliza institucija i istovremeno bezbednosna kriza – govori o tome da EU i Nemačka moraju da shvate realnost: Srbija nije nikakav regionalni lider i treba joj neposredna pomoć da bi rešila unutrašnje probleme, jer nema kapacitet za mirni prenos vlasti“, navodi on.

Ruski uticaj i energetska zavisnost Zapadnog Balkana

Janjić takođe naglašava da je ruski uticaj u Srbiji daleko dublji od ideološke prisutnosti. „Nije reč samo o ideologiji i hibridnom uticaju na Evropu preko Srbije, već i o kontroli resursa za energetsku bezbednost – snabdevanje naftom i gasom“, upozorava analitičar iz Beograda. Po njegovim rečima, „Rusija koristi resurse kako bi zadržala političku polugu u Srbiji, a Berlin to prepoznaje.“

Nemački ministar je u sklopu turneje jasno istakao energetsku dimenziju regionalne krize. „Za zemlje Zapadnog Balkana ključno je proširiti izvore energije kako bi dugoročno ojačale svoju nezavisnost i suverenitet (…) Mi u Nemačkoj znamo koliko to može da bude bolno, ali je i neophodno“, rekao je Vadeful. Time Berlin šalje poruku da energetska zavisnost regiona od Rusije nije samo ekonomsko, već i bezbednosno pitanje.

Poruke Srbiji

Vlada Srbije suočena je s pritiskom studentskih demonstracija, pokrenutim nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 17 ljudi. O demonstracijama je, na upit DW-a, Vadeful govorio na konferenciji za novinare u Beogradu:

„Za EU su sloboda okupljanja i sloboda mišljenja nešto o čemu se ne pregovara. To su osnovni stubovi demokratskog poretka i od svake zemlje-kandidata očekujemo da to poštuje. Na kraju, na slobodnim i fer izborima odlučiće se kojim putem će Srbija dalje ići.“

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da će vlast „udvostručiti napore“ da smanji društvene tenzije, ali je optužio studente za „napade“ na prostorije Srpske napredne stranke (SNS) u više gradova.

Janjić, međutim, smatra da prava odluka o smirivanju tenzija ne zavisi toliko od vlasti u Srbiji, koliko od Rusije. A ona, prema njegovoj analizi, i dalje drži ključne poluge moći u političkim strukturama Srbije.

Dijalog Beograd-Priština

Tokom posete Kosovu, Vadeful se sastao sa predsednicom Vjosom Osmani i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem. Naglasio je važnost nastavka dijaloga između Beograda i Prištine:

„U dijalogu postoji zastoj. Ko god zadržava (koči) ključne elemente za normalizaciju, mora brzo i u potpunosti da ih sprovede, što zahteva veću posvećenost i Kosova i Srbije.“

Nemački ministar posebno je spomenuo formiranje zajednice opština sa srpskom većinom, što je jedan od spornih elemenata briselskih dogovora.

Politički analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku ukazuje za DW da je poseta nemačkog ministra spoljnih poslova došla u trenutku kada Kosovo još nema formiranu vladu: „Nemački ministar poručuje da Kosovo što pre treba da dobije novu vladu zbog unutrašnjopolitičkih potreba, ali i spoljnopolitičkih obaveza“, kaže Maljoku.

Naglašava da je šef nemačke diplomatije posebno insistirao na sprovođenju obaveza iz Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, „uključujući i ono što Vadeful vidi kao obavezu Kosova – konkretne korake u vezi sa asocijacijom opština sa srpskom većinom“.

„Prepreke u dijalogu između Kosova i Srbije nisu novost, a evidentno je da ni Beograd ni Priština, ali ni zvanični Brisel, u poslednje vreme nisu bili dovoljno angažovani“, ocenjuje Maljoku. On napominje da su Nemačka i Francuska bile glavni dizajneri briselskog i ohridskog procesa, ali da dijalog trenutno nije stvarni prioritet ni za Kosovo ni za Srbiju – za šta, po prištinskom analitičaru, odgovornost snosi i Eropska unija.

Crna Gora i šira regionalna vizija

U Podgorici je nemački ministar ponovio podršku evropskom putu Crne Gore i takođe naglasio značaj energetske nezavisnosti. To se, prema mišljenju analitičara, uklapa u širi plan Berlina – političko proširenje EU i smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije.

U Sarajevu je 16. novembra izrazio „snažnu podršku“ Nemačke Kristijanu Šmitu i Kancelariji visokog predstavnika, te državnim institucijama, naglašavajući pritom potrebu da Bosna i Hercegovina što pre ispuni prioritete Evropske komisije.

Doslednost u vezi sa BiH, bez distanciranja od Vučića

Politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, Bodo Veber, za DW ocenjuje da je poseta Vadefula zemljama Zapadnog Balkana, kao i poruke koje je poslao iz glavnih gradova, „ogledalo trenutne nemačke politike prema regionu“. To je, pojašnjava Veber, svojevrsna međufaza u kojoj nemačka vlada, opterećena geopolitičkim kriznim žarištima, „još nije pronašla vreme da jasno definiše svoju politiku prema Zapadnom Balkanu, niti da preuzme preko potrebno vođstvo unutar Evropske unije“.

„U Beogradu je Vadeful uputio kritičnije poruke od onih koje dolaze iz njegove stranke CDU, koja još nije smogla snage da se odrekne bliskih veza sa svojom sestrinskom Srpskom naprednom strankom (SNS). Nije napravio ključni, davno potrebni korak – da se nemačka vlada jasno pozicionira protiv antievropskog i antidemokratskog režima Aleksandra Vučića“, kaže Veber.

Na Kosovu je, dodaje, Vadeful naglasio tradicionalnu nemačku podršku toj zemlji, ali kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine insistirao je na okviru „propale nemačko-francuske inicijative koja ni u Berlinu već duže vreme nema realnu političku težinu“.

U Sarajevu je, ističe Veber, ministar imao jasnu i doslednu poruku – odlučnu odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, te čvrstu podršku Kancelariji visokog predstavnika i širem okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sve to, zaključuje Veber, u velikoj meri je podstaknuto nedavnim pokušajem administracije Donalda Trampa da smeni visokog predstavnika Kristijana Šmita.