Između dva jezika i dve domovine | Mozaik | DW | 24.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Između dva jezika i dve domovine

U Nemačkoj je predstavljaju kao rumunsku spisateljicu, a rumunski književni krugovi je smatraju Nemicom. Karmen-Frančeska Banču često se nađe između dve stolice. To je opisala u svojoj subotnjoj kolumni za DW.

Identitet, integracija i pripadnost: to su teme koje prete da nas iznure. Zbog toga je možda dobro da kolektivno redukujemo na individualno kako bismo stvar učinili razumljivijom.

Na primeru umetnika i pisaca je zanimljivo posmatrati koliko je komplikovan i protivrečan proces pripadnosti, prijema, prihvatanja i integracije.

Kultura je oblast u kojoj vladaju emocije. Prihvat stranaca u sopstvenu kulturu prouzrokuje više teškoća od prijema u mrežu socijalnog osiguranja, iako to zvuči paradoksalno.

Identitet, integracija i pripadnost su teme koje me upošljavaju, posebno kada se približi Lajpciški sajam knjiga. Posebno kada se preda mnom pojavi nova knjiga – tada obavezno počinjem da razmišljam i o sopstvenom identitetu kao spisateljice. O sopstvenom identitetu i identitetu pisaca koji, poput mene, nisu rođeni u Nemačkoj. Kojoj kulturi, kojoj književnosti mi pripadamo? Kako nas predstavljaju? Nije važno samo kako se sami definišemo, već i kako nas vide i predstavljaju.

 - pročitajte još: Tabašević: Možda ima nade, ali ne za nas

Mi, pisci sa takozvanom migrantskom pozadinom, imamo višestruke i vrlo različite identitete: za neke od pisaca je nemački uvek bio maternji jezik. Tako se za njih manje ili više podrazumeva da su integrisani u ovdašnju kulturu – ali ne potpuno. Iznenađenje kada je Herta Miler dobila Nobelovu nagradu 2009. izazvalo je nesigurnost. Mnogi su se pitali, kojoj zemlji nju treba pripisati.

Carmen-Francesca Banciu, Autorin

Karmen-Frančeska Banču

Pisci sa migrantskom pozadinom se vezuju za svoje poreklo

Integracija svakako ne znači odvajanje od sopstvene prošlosti i sopstvenih korena, već život na novom tlu sa sopstvenim korenima, možda i izrastanje iz sebe samog i ostavljanje nečega i tamo gde je čovek dospeo i gde je prihvaćen.

Pisci koji potiču iz drugih jezičkih i kulturnih krugova najčešće se vezuju sa svoje poreklo. Oni važe kao stručnjaci za teme koje se tiču zemlje porekla, ali retko bivaju upitani o temama i važnim odlukama koje se tiču njihove nove domovine. Tako je čak i kada takvi pisci dugo žive u Nemačkoj i pišu na nemačkom. Još postoji i polako nestajuća kategorija pisaca koji će se uvek osećati kao stranci i pisaće samo na svom maternjem jeziku. A ima i onih koji, kulturno-tehnički gledano, pišu na nekom „neutralnom" jeziku, najčešće na engleskom.

Mene u Nemačkoj najčešće predstavljaju kao rumunsku spisateljicu. A rumunski književni krug me je davno otpisao i smatra me nemačkom spisateljicom. Tako se često nađem između dve stolice. Sasvim drukčije je u Sjedinjenim Državama ili Velikoj Britaniji – tamo me predstavljaju kao nemačku i rumunsku, ili kao transnacionalnu, spisateljicu. Možda i zato što višestruki kulturni identiteti tamo predstavljaju nešto normalno.

Uskoro će 30 godina otkako živim u Nemačkoj. Ovde sam provela dvostruko više vremena nego kao odrasla osoba u zemlji u kojoj sam se rodila.

 - pročitajte još: Berlin, metafora u nastajanju

U mojoj prvoj godini u Nemačkoj sam živela kao gošća u Berlinu u okviru umetničkog programa Službe akademske razmene. U početku sam pisala na rumunskom, a knjige su mi bile prevođene. Ubrzo zatim sam svesno donela odluku da ostanem u Berlinu. I time i da nemački bude ne samo jezik moje svakodnevice, već i jezik mojih knjiga. S vremenom sam promenila i perspektivu iz koje sam pisala. Bilo da sam pisala o događajima i iskustvima u Nemačkoj ili u Rumuniji ili drugde, pisala sam na nemačkom iz perspektive Berlinke sa dalekosežnim korenima i proširenom perspektivom, koja prevazilazi nacionalno.

Osvajala sam jezik korak po korak – i on je postao moj. U njemu sam se osećala zaštićenom i jakom. I dovoljno hrabrom da kršim jezička pravila kada mi to u književnom smislu izgleda opravdano. I dalje tešem izraz, jasnoću i izražajnu snagu mog jezika. I smatram da tako doprinosim višeslojnoj, dalekosežnoj i obogaćenoj perspektivi kada je reč o životu i razumevanju njegovih protagonista.

Rođena sam u Rumuniji.

Berlinska sam spisateljica.

Nemačka sam i rumunska spisateljica.

Evropska sam spisateljica.

Transnacionalna sam spisateljica.

Šta god da sam izvan toga, spisateljica sam koja pripada i nemačkoj i rumunskoj kulturi.

*Karmen-Frančeska Banču je rumunsko-nemačka spisateljica. Od 1990. živi u Berlinu kao nezavisna autorka i vodi seminare za kreativno pisanje. Od 1996. piše i na nemačkom jeziku. Njene poslednje knjige su „Leichter Wind in Paradies" (Lagani vjetar u raju) i „Berlin Is My Paris - Stories From the Capital" (Berlin je moj Pariz – priče iz glavnog grada). Tekst je deo serije Moja Evropa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM