Izgubljena decenija evrozone | Evropa | DW | 13.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izgubljena decenija evrozone

Kriza evra je prigušena, a ne i rešena. Političari nemaju hrabrosti ni mašte da probleme reše u korenu. Izgleda da će se i ubuduće raditi bez konkretnog plana. Očigledno je: integracija evrozone se odlaže do nove krize.

Sve je pitanje perspektive. Za Rolfa Štrauha iz Upravnog odbora Fonda za spas evra (ESM) političari i Evropska centralna banka (ESB) dokazali su da su sposobni da deluju onda kada je to potrebno. Evrozona je prebrodila recesiju, zemlje u krizi povećale su obim izvoza i smanjile budžetske deficite, ukazao je Štrauh na 14. Okruglom stolu o finansijskim tržištima koji se u ponedeljak (10.11.) održao u Frankfurtu.

Japan u Evropi

Dr. Ulrich Kater Chefanalyst der DekaBank

Ulrih Kater: evrozona usred „izgubljene decenije“

Za Ulriha Katera, glavnog ekonomistu DekaBanke i domaćina skupa, monetarna unija nalazi se usred izgubljene decenije. Konjunkturni rast evrozone je od 2008. do 2014. iznosio godišnje samo 0,1 odsto. Strah od deflacije se konkretizuje. Stanje u evrozoni sve više podseća na situaciju u Japanu, upozorava Kater.

„Problemi koji su doveli do krize evra, na primer visoka stopa zaduženja nacionalnih ekonomija, još nisu rešeni“, ocenio je Kater za DW. Doduše, primećuje Jirgen Mates iz Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu, zemlje u krizi poput Grčke, Irske, Španije i Portugalije jesu poboljšale nivo konkurentnosti. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) zaključila je da su te države među onim industrijskim zemljama koje su najvrednije u sprovođenju reformi.

Ipak, reforme nisu plod njihove velike želje za promenama postojećeg stanja – reforme su bile preduslov za dobijanje kredita ESM. Direktor Fonda Rolf Štrauh tvrdi da se ESM još može da se „podeli“ 450 milijardi evra. To je više nego dovoljno za pomoć zemljama poput Kipra, ali je to ipak premalo novca u slučaju da pomoć zatreba velikim zemljama evrozone – poput Francuske ili Italije.

Francuska zabrinjava

Upravo su te dve velike zemlje trenutno razlog najvećih briga. Dok se privredni pokazatelji u Italiji na niskom nivou stabilizuju, kriza u Francuskoj se produbljuje. „Francuska je, prema mom mišljenju, najveći izvor briga zato što se u toj zemlji u posljednjih deset do petnaest godina u suštini nije dogodilo ništa. Tamo nisu shvatili poruke procesa globalizacije“, kaže direktor kelnskog instituta IW Mihael Hiter.

Činjenice govore same za sebe: „U Francuskoj nema sektora srednje velikih preduzeća, a udeo industrije iznosi maksimalno 11 odsto – to je polovina industrijskog udela u Saveznoj Republici Nemačkoj. Značajnijeg izvoza uopšte nema“, kaže Hiter u intervjuu za DW.

Slaba i neuviđavna Francuska opteretila bi čitavu Evropu, dodaje naš sagovornik. Umesto da same uzmu stvar u svoje ruke, Francuska i Italija nadaju se pomoći Evropske centralne banke. Njen šef, Mario Dragi, nije ih razočarao. Nakon poslednje sednice Saveta banke više nema sumnje da će ona pokupovati rizične vrednosne papire ali i – državne obveznice. Mihael Hiter smatra da se zbog takve politike Evropska centralna banka nalazi na putu da postane klasična „loša banka“ (Bad Bank).

„Ako se radi o papirima s velikom vrednošću, onda se oni mogu prodati i na tržištu. Ali ako su to papiri lošeg kvaliteta, onda se Evropska centralna banka pretvara u 'lošu banku'. To nije njen zadatak.“

„Loša banka“ usred Evrope

„Loša banka“ na evropskom nivou – to za Ulriha Katera i ne bi bila tako loša ideja. U bilansima evropskih banaka, kako je pokazao i nedavni stres-test Evropske centralne banke, još uvek se kriju ogromne svote rizičnih kredita. Evropska „loša banka“ mogla bi da pomogne ako neka zemlja nije u stanju da sama sanira finansijski sektor.

„To je već delimično sprovedeno u slučaju Španije. Evropska centralna banka je sličnu funkciju preuzela kod španskih banaka“, dodaje Kater i podseća koliko su važni preduslovi pod kojima se „posao“ realizuje.

Michael Hüther Direktor des Instituts der Deutschen Wirtschaft Köln

Mihael Hiter: Francuska je najveći izvor briga

To konkretno znači da se poboljšanje u finansijskom sektoru mora povezati s poboljšanjima u sektoru „realne“ privrede. Ako se ništa ne uradi, onda preti opasnost da se ponovi „japansko iskustvo“, naglašava ekonomista DekaBanke. Tamo je, naime, loš kvalitet finansijskog sistema na duži rok opterećivao i konjunkturne perspektive. Iz Japana je poznat i pojam takozvanih „zombi-banaka“ – banaka koje su u načelu nelikvidne, ali i dalje postoje i rade.

Po mišljenju Ulriha Katera poželjni bi bili i zajednički investicioni projekti s ciljem integracije monetarne unije. Ali u ovom trenutku političari se oko toga baš i ne trude. „Možda ćemo biti svedoci odlučnijih koraka po tom pitanju tek prilikom novog zaoštravanja krize.“

Reklama