Izbori na Kosovu - rešenje nije na vidiku

U nedelju su otvorena birališta za još jedne prevremene izbore na Kosovu, već treće u nešto više od godinu dana, dok frustracija birača raste zbog dugotrajne političke blokade. Izbori su usledili nakon što polarizovani parlament Kosovau aprilu nije uspeo da izabere predsednika, produbivši time političku krizu koja je zahvatila zemlju od parlamentarnih izbora u februaru 2025. godine, koji takođe nisu doneli stabilnu vladu.

„Dosta je dosta", rekao je penzionisani učitelj Gezim Selimi agenciji AFP nakon glasanja u Prištini. „Očekujem da stranke napokon dođu sebi i rade za Kosovo, umesto da gube vreme boreći se za vlast, a sve to uz jedne prevremene izbore za drugima."

Premda je na izborima u februaru prošle godine njegova stranka osvojila najviše glasova, premijeru Aljbinu Kurtiju nedostajala je većina potrebna za sastavljanje vlade, što je pokrenulo mesece oštrih podela među poslanicima i naposletku prisililo na prevremene izbore u decembru.Kurtijeva stranka Samoopredeljenje, koja spaja levičarsku agendu sa žestokim nacionalističkim tonovima, opet je pobedila i zajedno sa poslanicima etničkih manjina formirala vladu. No, bojkot opozicije pri glasanju za zamenu odlazeće predsednice naposletku je srušio parlament.

Sistemna kriza bez izlaza

Stručnjaci upozoravaju da će nesposobnost poslanika da sarađuju uprkos političkim razlikama verovatno dovesti do toga da ni najnoviji izbori ništa neće rešiti. Politički i ekonomski istraživač Ardi Uka rekao je da je Kosovo ušlo u ciklus izbora, sličan onome u nekim drugim zemljama u prošlosti. „Kriza će se nastaviti", kazao je Uka.

Safet Gerdžaliu, univerzitetski docent, kaže da je problem postao „sistemni" te da sada „neprekidno tera ljude nazad na birališta". 

„To je definitivno najveća kriza na Kosovu od proglašenja nezavisnosti", rekao je, aludirajući na odvajanje zemlje od Srbije 2008. godine. „Institucije su na rubu sloma."

Uzastopni izborni ciklusi odvijaju se usred rasta troškova života, koji birači u jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja posebno snažno osećaju. „Život je poskupeo. To se vidi već pri jednom odlasku u prodavnicu", kaže slikar Faton Krieziu, čija je galerija puna radova koje jedva uspeva da proda. 

„Prodaja je danas nula. Nikada mi nije bilo teže. Čak bi se i Nemačka umorila od ovoga, a kamoli mi."

Izbori koji koštaju, mladi koji odlaze

Ovo glasanje koštaće više od deset miliona evra, ne uključujući troškove izbornih kampanja političkih stranaka. Ukupni troškovi izbora povećali su se petostruko ako se tome pribroje nacionalni (2) i lokalni izbori (2) održani 2025. godine.

„Nešto konstruktivno moglo se postići bez trošenja svog tog novca na nešto što će u krajnjem ishodu doneti isti rezultat", kaže arhitektinja i sociološkinja Fjole Caka. 

Lekar Nedžmedin Osmani složio se da su troškovi posebno frustrirajući za zemlju iz koje još uvek mnogi mladi odlaze u inostranstvo u nadi da će naći posao. „To me brine. Ostaćemo samo sa starijim ljudima."

Birališta se zatvaraju u 19 sati, kada se očekuju izlazne ankete. Preliminarni rezultati očekuju se kasno u nedelju uveče.